Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Dodatni kriterijumi

Dodatni kriterijumi

08.02.2012 / IM Đukić, Željko (2382)

Јавио нам се ИМ Жељко Ђукић поводом додатних критеријума коришћеним на недавно одржаним турнирима. Прочитајмо шта је написао, а онда можете видети и мој коментар...

Dodatni kriterijumi

Javljam Vam se posle dva nedavno završena turnira, jednog u Beogradu i drugog u Plovdivu. Naime, predmet mog interesovanja je plasman pri deobi kritičnog mesta i kriterijumi odlučivanja. Mada nisam polagao za šahovskog sudiju, uvek sam se interesovao za pravila i smatrao da ozbiljan šahista, a pogotovu profesionalac, treba da zna šahovska pravila. Nekada su mi Dragutin Đaja i Sveta Anđelković bili glavni za objašnjenje svih spornih situacija. Danas mi je Petar Katanić onaj koga prvog pozovem, a smatram da je Mihajlo Savić izvanredan i radovalo bi me kada bi njih dvojica uzeli učešće u diskusiji. Danković je negde između ove dve generacije bio glavni, a veoma poštujem i Šuhartovića. U nešto nižu kategoriju, po mom rangiranju, spadaju Dragan Živić i Saša Jeftić, mada imaju dosta nekakvih zahvalnica, a zbog velemajstora Predraga Trajkovića nisam ni smeo da ih visoko kotiram.

Dopunski kriterijumi, pri deobi kritičnih mesta, odlučuju o dosta ozbiljnim stvarima i prema tome, trebalo bi da budu pravedni i nagrađuju one, koji su to svojom igrom i zaslužili.Na turnirima igranim po švajcarskom sistemu uglavnom odlučuje Buholc, a u poslednje vreme je redovno prvi kriterijum Buholc -1, što bi značilo da se izbaci rezultat najslabijeg igrača sa kojim su igrali. Na pojedinačnom ženskom prvenstvu Beograda, koje je imalo kvalifikacioni karakter, došlo je do za mene zanimljive situacije pred poslednje kolo. Naime Sandra Đukić je imala pola poena više od Adele Velikić. Prvi kriterijum je bio Buholc -1, a Sandra i Adela su imale iste protivnice, izuzev dve. Naime Sandra je igrala sa Dušicom Sekulović i Teodorom Rakić, koje su tog momenta imale po 4 poena i igrale međusobno u poslednjem kolu, a Adela sa Živić Radmilom ( 2 poena) i Katarinom Pešterac ( 1 poen ). Kada sam pogledao tabelu, video sam da imaju isti Buholc -1 ( 35,5 ). Jasno mi je bilo da ispada po jedna protivnica, kod Adele Pešterac a kod Sandre bilo koja sa 4 poena. Iz tabele se vidi da je Živić napustila turnir posle četvrtog kola, kada je imala 2 poena pa joj se za obračun Buholca dodaje na ta dva poena po fiktivnih pola poena za svako kolo. Međutim kada sam sve sabrao ispalo je 36, ali Katanić mi je objasnio da se kod Buholca -1 oduzima pola poena, a kod Buholca ceo poen na konačan zbir, što mi se uklapalo u računicu. Znao sam da će Sandra poslednju partiju igrati do kraja, ali sam je upozorio da u slučaju neke remi pozicije ne forsira jer ima bolje dodatne kriterijume. Sandra je dobila partiju a Adela remizirala, tako da dodatni kriterijumi nisu odlučivali, ali sam se iznenadio kada sam u tabeli posle završenog kola u Chess-Results-u video da Adela ima Buholc -1 44 a Sandra 43. Ispada da su podelile kritično mesto, da bi taj kriterijum bio isti, ali drugi je bio bolji za Sandru. Sabiranjem poena sam došao do cifara 44 i 43,5. Gde se izgubilo pola poena uopšte mi nije jasno, pa bih želeo da mi neko objasni.

Na turniru u Plovdivu smo videli kako je naš Branko Tadić, koji je vodio ceo turnir, na kraju završio na trećem mestu. Da li je to pravedno? Svakako da nije. Sećam se da je, na Kadetskim prvenstvima Evrope i sveta, dok su moja deca igrala, odlučivao pri deobi kritičnih mesta progres. To je veoma dobar kriterijum, jer favorizuje one koji vode od početka turnira, a obračunava se tako što se igračima sabira broj poena posle svakog kola. Po tom kriterijumu bi tabela i nagrade u Plovdivu izgledale sasvim drugačije. Prvi bi bio Tadić sa 42 a zatim bi sledili Georgijev 40, Čeparinov 39,5 i Benidze 39.

U svojoj, više dugoj nego plodnoj, šahovskoj karijeri imao sam i ja dosta situacija gde mi dodatni kriterijumi nisu išli na ruku. Navešću samo dva. Davne 1968. god. kada sam bio veoma perspektivan šahista sa 4 titule republičkog i dve saveznog ranga u kadetskoj i omladinskoj konkurenciji, igrao sam u Sarajevu kvalifikacije za glavni velemajstorski turnir na kome su te godine igrali Korčnoj i Gligorić. Na turniru je pobedio Vukić a ja sam delio kritično mesto sa Gliksmanom. Odlučivao je Buholc i ispostavilo se da imamo isti pa je on ušao na osnovu većeg broja pobeda. Sećam se i danas da sam u prvom kolu za protivnika imao izvesnog Ristanovića, koji je posle nekoliko kola napustio turnir i završio sa 0 poena. Da je imao pola poena, ja bih igrao na glavnom turniru, tako da mi je Buholc -1 kasnije bio potpuno jasan, jer da je tada važio ja bih se takođe kvalifikovao. U to vreme su igrana dva velika turnira u Jugoslaviji, jedan u Sarajevu i drugi u Vrnjačkoj Banji i za oba su se igrale kvalifikacije, koje su bile šansa za mlade igrače. Gliksman je na tom turniru postao internacionalni majstor, a LJubojević kroz neku godinu velemajstor. Sledeće godine mi je Meštrović rekao da sam ja pred poslednje kolo imao 5 poena bolji Buholc, što nisam proveravao.

Sledeći turnir gde sam pri deobi mesta finansijski bio pogođen je Međunarodni otvoreni turnir u Niškoj Banji, igran 1991. god. gde je učestvovalo oko 100 igrača, od toga dosta njih iz SSSR –a koji su posle raspada i perestrojke dobili slobodu izlaska iz zemlje. Od jačih igrača na turniru su igrali i Igor Miladinović i Orest Averkin. Na kraju sam podelio prvo mesto sa, tada aktuelnim omladinskim prvakom sveta Akopjanom. Prva nagrada je bila 2.500 DM a druga 1.600 DM. Prvi kriterijum je bio Buholc i tu smo imali isti broj poena. Naime, u poslednjem kolu je Aleksandra Radičević pobedila Petra Rolja elementarnu remi završnicu, jer je Pera žurio da gleda Zvezdinu utakmicu u Kupu šampiona i nešto pogrešio. Da je partija završena remijem ja bih bio prvi, jer je Akopjan u prvom kolu igrao protiv Aleksandre. Od tada mi Pera duguje 900 maraka. Mnogi neće poverovati u nagradni fond, ali verujte tako je bilo. Razlika je jedino što je Akopjan dobio marke a ja sam isplaćen u dinarima. U celoj priči jedino nisam siguran u godinu, jer pišem po sećanju, ali razlika može da bude godina dana, što i nije bitno.

Kao zaključak smatram da je, pri deobi kritičnih mesta koja odlučuju o nagradama, najbolji Hortov kriterijum, a za kvalifikacije progres.Potpuno mi je jasno zašto organizatori izbegavaju Hortov kriterijum. Morali bi posle završenog kola da obračunavaju nagrade i da nađu sitne pare. Ovako im je lakše, jer su nagrade već u kovertama, i treba ih samo podeliti. Na kraju bih pozdravio urednike Večitog šaha i Šah mat liste, jer mi ulepšavaju svaki dan. Zbog toga ovo i šaljem na te dve adrese. Takođe pozdravljam i sve šahiste, problemiste, sudije i organizatore šahovskih turnira. Izvinjavam se zbog dužine članka i dozvoljavam sva kraćenja i korekcije. Kada bih mogao da pišem kraće, javljao bih se češće. Možda će izgledati da sam temu malo zloupotrebio radi lične promocije, ali oni koji me znaju neće mi zameriti, niti će u to poverovati.

Đukić Željko



Odgovor urednika Perpetuala

Dodatni kriterijumi na šahovskim turnirima zaista jesu bitna stvar. Kako je proteklo mnogo vremena otkad se primenjuje sve i svašta došli smo do toga da kad neko kaže "Buholc", prosto i dalje nije jasno o čemu se govori. Najpre postoje srednji Buholci koji odstranjuju rezultate nekoliko "najjačih" (po broju poena) i nekoliko "najslabijih" protivnika. Zatim, jako je bitno na koji način se obračunavaju partije koje nisu igrane jer Buholc se može (kao u davna vremena kad se to radilo peške) računati u odnosu na realne poene ili da se sve partije koje nisu igrane (uglavnom kontumacije zbog nedolaska) za potrebe Buholca tretiraju kao remi. Ukoliko igrač nije igrao kolo, zato što je na primer bio slobodan, standardna je stvar da i za to dobija Buholc poene kao da je taj njegov virtuelni protivnik koga je dobio napravio 50% poena. Dakle, na turniru u 9 kola, igrač koji je bio slobodan imaće čistu nagradu od 4½ Buholc poena, što je krajnje nelogično jer mislim da "baj" treba shvatiti kao igača koji nema pojma i sve partije gubi, te shodno tome ima i 0 poena na kraju, a ne 4½. One međubuholce su i uvodili da bi eskivirali anomaliju gde protivnik ima baš malo poena, ali ovde to nije slučaj, jer taj "baj" ima podosta poena...

Što se tiče turnira koji su obrađeni na Perepetualu bilo bi dobro da znate da sam stvari programirao tako da niko ne može da mi podmetne gotovu tabelu. Naime, ja importujem sve pojedinačne rezultate, dok se ostale tabele kreiraju automatski pri čemu naglasim koji su konkretni kriterijumi korišćeni. Dakle broj poena, sve Buholce, Soneborne i ostale zezalice moji programi računaju sami, a onda u skladu sa tim sortiraju. Ako pogledate konkretan turnir Žensko prvenstvo Beograda videćete da se moja i česrizalts tabela slažu, što znači da nema prevare i lako bih mogao tačno da vam kažem kako su obračunati Buholci, jednostavno da pogledam kako sam implementirao taj kriterijum u programu. U slučaju da nam je važno šta će se desiti ako dođe do deobe mesta treba znati da onda poeni viška hipotetički prelaze u Buholc, te kako je Sandra završila sa poenom više od Adele u hipotetičnoj deobi imala bi i poen veći Buholc te bi taj prvi kriterijum bio isti. Pretpostavljam da je Željko pola boda u svojoj računici prevideo u tome što se partija 5. kola na koju Radmila nije došla, za potrebe Buholca tretira kao remi, jer to je i suštinski jedina anomalija na turniru. Dakle, protivnice Radmile imaju pola Buholca više, a protivnice Anastasije pola Buholca manje u odnosu na klasičan račun...

Što se turnira u Plovdivu tiče, koliko vidim Tadić je zapravo četvrti, odnosno poslednji u deobi prvog mesta, iako je vodio ceo turnir. Nisam siguran da li je progres dobar kriterijum, a i sa Buholcom je stvar slična. Valjalo bi uraditi detaljnu analizu i ustanoviti koji su kriterijumi bolji, ali to je prilično obiman posao. Sećam se da sam jednom analizirao koji su najbolji kriterijumi za turnir po kružnom sistemu i na kraju zaključio da su svi oni (prema pobednicima, Soneborn, međusobni duel,...) poprilično ravnopravni... Međutim, postoji i problem samog parovanja. Nekako sam sklon da mislim da bi parovanje trebalo vršiti po plasmanu, odnosno po već određenim završnim kriterijumima, za razliku od standardnog kad se gleda samo broj poena. Ako neko ima bolji startni broj, imaće i nešto bolje protivnike po rejtingu, koji će opet verovatnije napraviti nešto više poena, pa će verovatno imati i nešto bolji Buholc i tako dalje. Samim tim na kraju će ti bolje rejtingovani biti u boljoj poziciji da naprave bolji Buholc u slučaju deobe mesta...

Vladica Andrejić