Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Додатни критеријуми

Додатни критеријуми

08.02.2012 / ИМ Ђукић, Жељко (2382)

Јавио нам се ИМ Жељко Ђукић поводом додатних критеријума коришћеним на недавно одржаним турнирима. Прочитајмо шта је написао, а онда можете видети и мој коментар...

Додатни критеријуми

Јављам Вам се после два недавно завршена турнира, једног у Београду и другог у Пловдиву. Наиме, предмет мог интересовања је пласман при деоби критичног места и критеријуми одлучивања. Мада нисам полагао за шаховског судију, увек сам се интересовао за правила и сматрао да озбиљан шахиста, а поготову професионалац, треба да зна шаховска правила. Некада су ми Драгутин Ђаја и Света Анђелковић били главни за објашњење свих спорних ситуација. Данас ми је Петар Катанић онај кога првог позовем, а сматрам да је Михајло Савић изванредан и радовало би ме када би њих двојица узели учешће у дискусији. Данковић је негде између ове две генерације био главни, а веома поштујем и Шухартовића. У нешто нижу категорију, по мом рангирању, спадају Драган Живић и Саша Јефтић, мада имају доста некаквих захвалница, а због велемајстора Предрага Трајковића нисам ни смео да их високо котирам.

Допунски критеријуми, при деоби критичних места, одлучују о доста озбиљним стварима и према томе, требало би да буду праведни и награђују оне, који су то својом игром и заслужили.На турнирима играним по швајцарском систему углавном одлучује Бухолц, а у последње време је редовно први критеријум Бухолц -1, што би значило да се избаци резултат најслабијег играча са којим су играли. На појединачном женском првенству Београда, које је имало квалификациони карактер, дошло је до за мене занимљиве ситуације пред последње коло. Наиме Сандра Ђукић је имала пола поена више од Аделе Великић. Први критеријум је био Бухолц -1, а Сандра и Адела су имале исте противнице, изузев две. Наиме Сандра је играла са Душицом Секуловић и Теодором Ракић, које су тог момента имале по 4 поена и играле међусобно у последњем колу, а Адела са Живић Радмилом ( 2 поена) и Катарином Пештерац ( 1 поен ). Када сам погледао табелу, видео сам да имају исти Бухолц -1 ( 35,5 ). Јасно ми је било да испада по једна противница, код Аделе Пештерац а код Сандре било која са 4 поена. Из табеле се види да је Живић напустила турнир после четвртог кола, када је имала 2 поена па јој се за обрачун Бухолца додаје на та два поена по фиктивних пола поена за свако коло. Међутим када сам све сабрао испало је 36, али Катанић ми је објаснио да се код Бухолца -1 одузима пола поена, а код Бухолца цео поен на коначан збир, што ми се уклапало у рачуницу. Знао сам да ће Сандра последњу партију играти до краја, али сам је упозорио да у случају неке реми позиције не форсира јер има боље додатне критеријуме. Сандра је добила партију а Адела ремизирала, тако да додатни критеријуми нису одлучивали, али сам се изненадио када сам у табели после завршеног кола у Chess-Results-у видео да Адела има Бухолц -1 44 а Сандра 43. Испада да су поделиле критично место, да би тај критеријум био исти, али други је био бољи за Сандру. Сабирањем поена сам дошао до цифара 44 и 43,5. Где се изгубило пола поена уопште ми није јасно, па бих желео да ми неко објасни.

На турниру у Пловдиву смо видели како је наш Бранко Тадић, који је водио цео турнир, на крају завршио на трећем месту. Да ли је то праведно? Свакако да није. Сећам се да је, на Кадетским првенствима Европе и света, док су моја деца играла, одлучивао при деоби критичних места прогрес. То је веома добар критеријум, јер фаворизује оне који воде од почетка турнира, а обрачунава се тако што се играчима сабира број поена после сваког кола. По том критеријуму би табела и награде у Пловдиву изгледале сасвим другачије. Први би био Тадић са 42 а затим би следили Георгијев 40, Чепаринов 39,5 и Бенидзе 39.

У својој, више дугој него плодној, шаховској каријери имао сам и ја доста ситуација где ми додатни критеријуми нису ишли на руку. Навешћу само два. Давне 1968. год. када сам био веома перспективан шахиста са 4 титуле републичког и две савезног ранга у кадетској и омладинској конкуренцији, играо сам у Сарајеву квалификације за главни велемајсторски турнир на коме су те године играли Корчној и Глигорић. На турниру је победио Вукић а ја сам делио критично место са Гликсманом. Одлучивао је Бухолц и испоставило се да имамо исти па је он ушао на основу већег броја победа. Сећам се и данас да сам у првом колу за противника имао извесног Ристановића, који је после неколико кола напустио турнир и завршио са 0 поена. Да је имао пола поена, ја бих играо на главном турниру, тако да ми је Бухолц -1 касније био потпуно јасан, јер да је тада важио ја бих се такође квалификовао. У то време су играна два велика турнира у Југославији, један у Сарајеву и други у Врњачкој Бањи и за оба су се играле квалификације, које су биле шанса за младе играче. Гликсман је на том турниру постао интернационални мајстор, а Љубојевић кроз неку годину велемајстор. Следеће године ми је Мештровић рекао да сам ја пред последње коло имао 5 поена бољи Бухолц, што нисам проверавао.

Следећи турнир где сам при деоби места финансијски био погођен је Међународни отворени турнир у Нишкој Бањи, игран 1991. год. где је учествовало око 100 играча, од тога доста њих из СССР –а који су после распада и перестројке добили слободу изласка из земље. Од јачих играча на турниру су играли и Игор Миладиновић и Орест Аверкин. На крају сам поделио прво место са, тада актуелним омладинским прваком света Акопјаном. Прва награда је била 2.500 ДМ а друга 1.600 ДМ. Први критеријум је био Бухолц и ту смо имали исти број поена. Наиме, у последњем колу је Александра Радичевић победила Петра Роља елементарну реми завршницу, јер је Пера журио да гледа Звездину утакмицу у Купу шампиона и нешто погрешио. Да је партија завршена ремијем ја бих био први, јер је Акопјан у првом колу играо против Александре. Од тада ми Пера дугује 900 марака. Многи неће поверовати у наградни фонд, али верујте тако је било. Разлика је једино што је Акопјан добио марке а ја сам исплаћен у динарима. У целој причи једино нисам сигуран у годину, јер пишем по сећању, али разлика може да буде година дана, што и није битно.

Као закључак сматрам да је, при деоби критичних места која одлучују о наградама, најбољи Хортов критеријум, а за квалификације прогрес.Потпуно ми је јасно зашто организатори избегавају Хортов критеријум. Морали би после завршеног кола да обрачунавају награде и да нађу ситне паре. Овако им је лакше, јер су награде већ у ковертама, и треба их само поделити. На крају бих поздравио уреднике Вечитог шаха и Шах мат листе, јер ми улепшавају сваки дан. Због тога ово и шаљем на те две адресе. Такође поздрављам и све шахисте, проблемисте, судије и организаторе шаховских турнира. Извињавам се због дужине чланка и дозвољавам сва краћења и корекције. Када бих могао да пишем краће, јављао бих се чешће. Можда ће изгледати да сам тему мало злоупотребио ради личне промоције, али они који ме знају неће ми замерити, нити ће у то поверовати.

Ђукић Жељко



Одговор уредника Перпетуала

Додатни критеријуми на шаховским турнирима заиста јесу битна ствар. Како је протекло много времена откад се примењује све и свашта дошли смо до тога да кад неко каже "Бухолц", просто и даље није јасно о чему се говори. Најпре постоје средњи Бухолци који одстрањују резултате неколико "најјачих" (по броју поена) и неколико "најслабијих" противника. Затим, јако је битно на који начин се обрачунавају партије које нису игране јер Бухолц се може (као у давна времена кад се то радило пешке) рачунати у односу на реалне поене или да се све партије које нису игране (углавном контумације због недоласка) за потребе Бухолца третирају као реми. Уколико играч није играо коло, зато што је на пример био слободан, стандардна је ствар да и за то добија Бухолц поене као да је тај његов виртуелни противник кога је добио направио 50% поена. Дакле, на турниру у 9 кола, играч који је био слободан имаће чисту награду од 4½ Бухолц поена, што је крајње нелогично јер мислим да "бај" треба схватити као игача који нема појма и све партије губи, те сходно томе има и 0 поена на крају, а не 4½. Оне међубухолце су и уводили да би ескивирали аномалију где противник има баш мало поена, али овде то није случај, јер тај "бај" има подоста поена...

Што се тиче турнира који су обрађени на Перепетуалу било би добро да знате да сам ствари програмирао тако да нико не може да ми подметне готову табелу. Наиме, ја импортујем све појединачне резултате, док се остале табеле креирају аутоматски при чему нагласим који су конкретни критеријуми коришћени. Дакле број поена, све Бухолце, Сонеборне и остале зезалице моји програми рачунају сами, а онда у складу са тим сортирају. Ако погледате конкретан турнир Женско првенство Београда видећете да се моја и чесризалтс табела слажу, што значи да нема преваре и лако бих могао тачно да вам кажем како су обрачунати Бухолци, једноставно да погледам како сам имплементирао тај критеријум у програму. У случају да нам је важно шта ће се десити ако дође до деобе места треба знати да онда поени вишка хипотетички прелазе у Бухолц, те како је Сандра завршила са поеном више од Аделе у хипотетичној деоби имала би и поен већи Бухолц те би тај први критеријум био исти. Претпостављам да је Жељко пола бода у својој рачуници превидео у томе што се партија 5. кола на коју Радмила није дошла, за потребе Бухолца третира као реми, јер то је и суштински једина аномалија на турниру. Дакле, противнице Радмиле имају пола Бухолца више, а противнице Анастасије пола Бухолца мање у односу на класичан рачун...

Што се турнира у Пловдиву тиче, колико видим Тадић је заправо четврти, односно последњи у деоби првог места, иако је водио цео турнир. Нисам сигуран да ли је прогрес добар критеријум, а и са Бухолцом је ствар слична. Ваљало би урадити детаљну анализу и установити који су критеријуми бољи, али то је прилично обиман посао. Сећам се да сам једном анализирао који су најбољи критеријуми за турнир по кружном систему и на крају закључио да су сви они (према победницима, Сонеборн, међусобни дуел,...) поприлично равноправни... Међутим, постоји и проблем самог паровања. Некако сам склон да мислим да би паровање требало вршити по пласману, односно по већ одређеним завршним критеријумима, за разлику од стандардног кад се гледа само број поена. Ако неко има бољи стартни број, имаће и нешто боље противнике по рејтингу, који ће опет вероватније направити нешто више поена, па ће вероватно имати и нешто бољи Бухолц и тако даље. Самим тим на крају ће ти боље рејтинговани бити у бољој позицији да направе бољи Бухолц у случају деобе места...

Владица Андрејић