Skandal evropskog prvenstva

Rejting performans

Rejting performans igrača je poslednjih godina jako bitna stvar jer se na osnovu njega osvajaju velemajstorske i intermajstorske norme, ali i pojedinačne medalje na šahovskim olimpijadama. Međutim, način na koji se performans računa je prilično zabrinjavajući, a to je zbir prosečnog rejtinga protivnika i sabirka koji predstavlja tabelarnu vrednost koja zavisi od procenta koji je igrač ostvario na turniru. Ovakav način računanja dugo godina je bio pristojan, međutim sa sniženjem donje granice rejtinga i on zaslužuje promene. Molim za malo strpljenja za deo koji sledi, pošto se nadam da će ponuđeni primeri razrešiti sve nedoumice.

Na turnirima se često dešava da neki protivnici imaju tako mali rejting da pobeda protiv njih zapravo umanjuje performans, te se zato zarad performansa za normu rejting najgore rejtingovanog igrača veštački podiže da bi se eventualno stvar popravila. Evo i jednog aktuelnog primera na velemajstorskom balu koji je ostvario IM Miša Pap na turniru Paleohora Open 2010. On je u prva tri kola dobio slabe igrače, a zatim u narednih 6 kola napravio 3.5 poena na proseku od 2576. Samo poslednjih 6 kola koje je odigrao vredi za FIDE performans od 2633, ali sa početne tri pobede taj performans (uz dodatno podizanje rejtinga najslabijeg protivnika) je pao na ravno 2600 (bez dodatnog podizanja imali bi 2536). Srećom prošle godine je granica za velemajstorski bal spuštena sa 2601 na 2600, te je Pap "uhvatio" normu.

Moj predlog je da se performans definiše kao onaj rejting za koji je ostvareni rezultat istovremeno i očekivani rezultat. Zapravo to je rejting koji bi se sačuvao prilikom rejtingovanja dotičnog turnira za tog igrača. On se lako može po završetku turnira naknadno (iterativno) sračunati, a ono što je dobro je što taj račun ne zavisi od (malog) razvojnog koeficijenta sa kojim se računa. Za ove račune ja ne bih koristio zaokruživanja iz tablice, već originalne vrednosti funkcije očekivanja, naravno bez ikakvih rejting pragova od 400 rejting poena koje danas FIDE veštački forsira.

U svakom slučaju pobeda nikako ne može da šteti (kao u prethodnom paradoksalnom primeru), a popravljaju se i još neke stvari. Na primer, pretpostavimo da čovek osvoji 1.5 poen u dve partije sa prosekom protivnika od 2400, tada bi za FIDE račun performans bio 2591 (ili 2593 po tablicama). To bi bila i vrednost za moju računicu, ali samo ako oba protivnika imaju 2400. Međutim rejting nije linearan, te ako protivnici imaju 2300 i 2500 onda je performans 2605, a za protivnike od 2200 i 2600 performans je 2648! Još bolja ilustracija nelogičnosti aktuelnog načina računanja je upravo tih 1.5 iz dve partije protiv nekog proseka. Kad sračunamo performans napravimo novu situaciju u kojoj jači protivnik ima rejting veći od sračunatog performansa, a slabiji takav rejting da prosek bude isti kao u prvoj situaciji (dobar primer je gore navedeni prosek od 2400 sa protivnicima od 2200 i 2600). Ako je 1.5 poen osvojen remijem sa jačim protivnikom i izostavimo pobedu protiv slabijeg protivnika, performans logično ne može biti manji od rejtinga jačeg protivnika, međutim po FIDE to svakako jeste. Navešću i da moja računica za performans Papa na navedenom turniru iznosi 2648.

Nedavno je na Chessbase sajtu bila polemika povodom rejting performansa. Postojao je i predlog da se on računa tako što se u obračun ubaci i jedan virtuelni remi sa samim sobom. Međutim, na takav način se narušava osnovni princip rejting performansa, a to je da on ne zavisi od rejtinga igrača čiji perfomans računamo. Nije poenta u tome da dobijamo realnije brojeve (približnije rejtinzima igrača), već je to stvar definicije i u slučaju svih pobeda ili svih poraza performans ne treba računati. Što se tiče sjajnog rezultata 8.5 iz 9 koji je napravio Navara na Šampionatu Češke uz koji je na kraju stajao performans FIDE od 2963, po mom računu iznosio bi 2982. To jednostavno znači da kad bi Navara imao taj rejting (2982) i odigrao turnir kako je odigrao, bio bi na nuli sa zaradom rejtinga.