Скандал европског првенства

Рејтинг перформанс

Рејтинг перформанс играча је последњих година јако битна ствар јер се на основу њега освајају велемајсторске и интермајсторске норме, али и појединачне медаље на шаховским олимпијадама. Међутим, начин на који се перформанс рачуна је прилично забрињавајући, а то је збир просечног рејтинга противника и сабирка који представља табеларну вредност која зависи од процента који је играч остварио на турниру. Овакав начин рачунања дуго година је био пристојан, међутим са снижењем доње границе рејтинга и он заслужује промене. Молим за мало стрпљења за део који следи, пошто се надам да ће понуђени примери разрешити све недоумице.

На турнирима се често дешава да неки противници имају тако мали рејтинг да победа против њих заправо умањује перформанс, те се зато зарад перформанса за норму рејтинг најгоре рејтингованог играча вештачки подиже да би се евентуално ствар поправила. Ево и једног актуелног примера на велемајсторском балу који је остварио ИМ Миша Пап на турниру Палеохора Опен 2010. Он је у прва три кола добио слабе играче, а затим у наредних 6 кола направио 3.5 поена на просеку од 2576. Само последњих 6 кола које је одиграо вреди за ФИДЕ перформанс од 2633, али са почетне три победе тај перформанс (уз додатно подизање рејтинга најслабијег противника) је пао на равно 2600 (без додатног подизања имали би 2536). Срећом прошле године је граница за велемајсторски бал спуштена са 2601 на 2600, те је Пап "ухватио" норму.

Мој предлог је да се перформанс дефинише као онај рејтинг за који је остварени резултат истовремено и очекивани резултат. Заправо то је рејтинг који би се сачувао приликом рејтинговања дотичног турнира за тог играча. Он се лако може по завршетку турнира накнадно (итеративно) срачунати, а оно што је добро је што тај рачун не зависи од (малог) развојног коефицијента са којим се рачуна. За ове рачуне ја не бих користио заокруживања из таблице, већ оригиналне вредности функције очекивања, наравно без икаквих рејтинг прагова од 400 рејтинг поена које данас ФИДЕ вештачки форсира.

У сваком случају победа никако не може да штети (као у претходном парадоксалном примеру), а поправљају се и још неке ствари. На пример, претпоставимо да човек освоји 1.5 поен у две партије са просеком противника од 2400, тада би за ФИДЕ рачун перформанс био 2591 (или 2593 по таблицама). То би била и вредност за моју рачуницу, али само ако оба противника имају 2400. Међутим рејтинг није линеаран, те ако противници имају 2300 и 2500 онда је перформанс 2605, а за противнике од 2200 и 2600 перформанс је 2648! Још боља илустрација нелогичности актуелног начина рачунања је управо тих 1.5 из две партије против неког просека. Кад срачунамо перформанс направимо нову ситуацију у којој јачи противник има рејтинг већи од срачунатог перформанса, а слабији такав рејтинг да просек буде исти као у првој ситуацији (добар пример је горе наведени просек од 2400 са противницима од 2200 и 2600). Ако је 1.5 поен освојен ремијем са јачим противником и изоставимо победу против слабијег противника, перформанс логично не може бити мањи од рејтинга јачег противника, међутим по ФИДЕ то свакако јесте. Навешћу и да моја рачуница за перформанс Папа на наведеном турниру износи 2648.

Недавно је на Chessbase сајту била полемика поводом рејтинг перформанса. Постојао је и предлог да се он рачуна тако што се у обрачун убаци и један виртуелни реми са самим собом. Међутим, на такав начин се нарушава основни принцип рејтинг перформанса, а то је да он не зависи од рејтинга играча чији перфоманс рачунамо. Није поента у томе да добијамо реалније бројеве (приближније рејтинзима играча), већ је то ствар дефиниције и у случају свих победа или свих пораза перформанс не треба рачунати. Што се тиче сјајног резултата 8.5 из 9 који је направио Навара на Шампионату Чешке уз који је на крају стајао перформанс ФИДЕ од 2963, по мом рачуну износио би 2982. То једноставно значи да кад би Навара имао тај рејтинг (2982) и одиграо турнир како је одиграо, био би на нули са зарадом рејтинга.