Komentar

01.08.2020 / VM Pap, Miša (2447)

30.07.2020 /   Večiti šah info : Pismo šahovskih velemajstora
31.07.2020 / FM Jevtić, Saša (2279) : Otvoreno pismo šahovskoj javnosti

KOMENTAR (na otvoreno pismo g. Jevtića)

G. Jevtić je juče, 31.07.2020. napisao otvoreno pismo šahovskoj javnosti. Pismo je objavljeno na najboljem šahovskom sajtu u regionu „Večiti šah“, na „Šah-Mat listi“, a i na društvenim mrežama. Stoga možemo zaključiti da je taj tekst video veliki broj šahista (i profesionalaca i amatera i ljubitelja šaha).

U tom pismu sam primetio neke nelogičnosti, a bogami par stvari mi je i zasmetalo. Kao neko ko našu zemlju predstavlja na mnogobrojnim turnirima širom Evrope (iako ne kao zvanični reprezentativac, već kao neka vrsta ambasadora naše zemlje, jer nažalost, na mnogim od tih međunarodnih turnira sa stotinama igrača iz celog sveta, ja sam bio jedini iz Srbije); dugi niz godina, sa određenim uspehom, osećam društvenu odgovornost, da neke stvari razjasnim, i dam svoj komentar, koji će nadam se, biti od koristi, kako organizatorima, raznim šahovskim sponzorima, amaterima, ljubiteljima šaha, tako i šahovskim profesionalcima koji sada više nego ikada pre, treba da pokažu svoju svest o tome ko su i šta su, i šta znače za društvo u celini, i dignu svoj glas u odbrani svojih prava.

Naime, g. Jevtić tvrdi da se „lige moraju i trebaju održati“ i tu se potpuno slažem sa njim.

Međutim, onda on to prezentuje na neki „svoj način“, koji iskreno govoreći, deluje pomalo čudno.

Naime, on navodi 6 razloga za održavanje liga ove sezone. Razlozi 2, 3, 5 i 6 deluju dovoljno ubedljivo i logično. Međutim, razlog broj 1 i 4 meni deluju sporno:

1) „Održavanje liga daje osnov klubovima da isplate igrače.“ – lepo rečeno. Slažem se.

„Mnogim igračima su ta primanja veoma važna i krucijalna za egzistenciju njihovih porodica.“ - Kako ovo Vama zvuči? Meni ovo deluje kao grubo nepoštovanje šaha kao sporta i kao profesije i perfidni pokušaj ponižavanja i nipodaštavanja šahovskih profesionalaca, koji su ionako često na marginama, i ovo nisam mogao da prećutim. Da li je ovo napisano slučajno, „dobronamerno“ ili zlonamerno, to ostavljam Vama da presudite dragi čitaoci. Ali je u svakom slučaju, nedopustivo! Ako se piše otvoreno pismo celoj šahovskoj javnosti, onda svaka reč mora biti odmerena, jer bi trebala da postoji odgovornost za napisano.

Nije neka velika tajna, da u šahu nema ni blizu toliko novca kao u nekim drugim sportovima.

Ali šahisti, a pogotovo šahovski profesionalci su poznati i kao gospoda, na neki način i umetnici, vrlo često svestrane ličnosti, koji su proputovali i „videli sveta“, i koji daju nemerljiv doprinos razvoju našeg društva i kulture.

Ako je g. Jevtić hteo da istakne kako je važno da se taj novac zaradi i isplati, tako što će se odigrati liga, to je mogao da uradi i na obzirniji način. Da ne pričam kako to što je napisao nije tačno. Jedan šahovski profesionalac ima mnogo načina da zaradi novac, i sigurno da nastup na jednoj ligi neće odlučivati o njegovoj egzistenciji! A, ako neko nije profesionalac, onda on sigurno ima razne druge načine, na koje može zaraditi novac.

Nažalost, šah nije dovoljno cenjen kod nas, a kao profesija još manje. I naravno da bi veća društvena podrška na svaki način, pa i na finansijski bila dobro došla. Međutim, ovakva prezentacija šaha i profesionalnih šahista, nimalo ne pomaže nikome, već naprotiv dodatno urušava ugled šaha i svih šahista!

4) „Održavanje liga omogućava igračima da imaju jedan 'besplatan turnir' i recimo osvoje norme za više međunarodne titule ili poprave rejting.“ – opet netačno, nepotpuno i nelogično. Da li je i ovo napisano „dobronamerno“ ili ne, ko zna, ali kao što rekoh, treba da postoji neka odgovornost za napisano.

Dakle, ja na 1. Ligi nastupam od 2000. Godine, a od 1996. do 1999. sam nastupao na tadašnjoj „Saveznoj Drugoj Ligi“, koja je po sastavu, možda bila i jača, od naše današnje Prve Lige. Stoga, ponešto i znam o tome.

Prvo igranje na Ligi za ekipu nije nikakva turistička aktivnost, niti pojedinačni turnir. Pošto je pomenuto osvajanje normi za titule, i „besplatan“ turnir, tu se verovatno misli na neke mlađe igrače, koji još treba da se dokazuju, da uče i da osvajaju norme...I to je potpuno razumljivo i normalno. I verovatno se misli najviše na 1. Ligu Srbije, i donekle na jednu od 2. Liga (imamo ih 3), iako na tim Ligama nije nimalo lako ni ispuniti uslove za osvajanje norme, a kamoli ispuniti normu (jer turnir često nije dovoljno jak). Ali, čak ni ti mlađi igrači željni znanja i dokazivanja, koje podržavam i pozdravljam, jer znam koliko je teško osvajati norme, i „probijati“ se u šahu, dakle čak ni oni nemaju taj luksuz, da igraju samo za sebe i za svoju normu.

A da ne spominjem, da na 1. Ligi Srbije, u najvećem broju nastupaju prekaljeni profesionalci, najviše velemajstori, koji bi se na ovu opasku o „besplatnom“ turniru, mogli samo grohotom nasmejati.

Liga se pre svega igra za ekipu! I interes i rezultat ekipe su na prvom mestu! Sve ostalo je sporedno, pa i borbe za normu ili rejting.

Inače, rejting se može i izgubiti, a ne samo „popraviti“. A koliko je to teško i naporno, i koliko rada i znanja je potrebno da se rejting „popravi“, o tome i ja znam ponešto.

Sledeća stvar, koju g. Jevtić predlaže je da se Lige održe, ali bez „ispadanja“ ekipa u niži rang takmičenja, i bez „ulazaka“ u viši rang. To je nelogično i kontraproduktivno, da ne kažem da može dodatno da uruši ugled takmičenja.

Ako imamo Ligu, to znači takmičenje, to je sport. Ako nije važan rezultat, onda je to igra, kao što znamo iz Sociologije Sporta. Ako imamo situaciju, da je rezultat važan, ako se igra za vrh tabele (i to samo u 1. Ligi jer kao ne bilo ulazaka u viši rang), a nije važan za dno tabele – jer ne može da se ispadne, onda imamo šta? Neki novi hibrid? Možda revoluciju u deifinisanju sporta i igre? Možda „polusport“ ili „poluigru“? Šta reći? A u nižim ligama bi bilo još gore, jer se ne može ni „ispasti“ ni „ući“ u viši rang, pa je sve svedeno na igru. U tom slučaju, kao što kaže jedan moj kolega velemajstor, svaka ekipa bi mogla da dovede bilo kakve igrače, maltene i „sa ulice“, samo da odigraju ligu, jer nema opasnosti od „ispadanja“, pa bi samim tim bio i smanjen broj profesionalnih igrača koji bi bili isplaćeni, i onda ceo ovaj predlog nije dosledan u vezi sa razlogom broj 1 za održavanje Liga. Ja ne znam da li je g. Jevtić ovo pisao „na brzaka“ ili ne, ali razlog broj 1 o održavanju liga, i ovaj u vezi formata liga, deluju kontradiktorno. Ili je možda mislio, da niko neće primetiti?

Kao što rekoh, ja igranje na 1. Ligi Srbije, shvatam jako ozbiljno, kao i moje kolege, u to su uložene mnoge godine rada i treniranja, i tu bi trebalo da se vodi računa o nekom nivou takmičenja i organizacije.

I za kraj g. Jevtić tvrdi, da je posvetio ceo život šahu. Da li je to tačno i na koji način, prosudite sami. Ali, ako je to i delimično tačno, zašto se onda potpisuje sa „mr Saša Jevtić dipl. Inž. građ.“, a ne sa npr. „FM IA FT IO Saša Jevtić“ kako mu stoji na FIDE sajtu? Možda, jer mu te titule više znače od šahovskih, ili deluju „važnije“?

Možda bi g. Jevtić ubuduće mogao da se potpisuje sa „mr FM IA FT IO Saša Jevtić dipl. inž. građ.“ ? Ili neka varijacija na temu. Pošto „verovatno postoji više varijantnih rešenja“ kako on navodi u vezi organizacije liga.