Jedan čovek

28.02.2020 / VM Milanović, Danilo (2455)

Pre četiri dana počelo je polufinale prvenstva Srbije za muškarce i žene u Novim Banovcima. Turnir za koji sam se prijavio i na kojem sam bio, bez lažne skromnosti, jedan od favorita za prva četiri mesta koja vode na šampionat Srbije, što mi je bio glavni razlog učestvovanja. Dodao bih da je to turnir koji vrlo rado igram i mislim da sam jedan od aktivnih igrača sa najvećim brojem učestvovanja na polufinalima.

Povod mog odustajanja je omogućen nastup ženama da igraju na muškom polufinalu. Da ne bih bio pogrešno shvaćen, napominjem da se ovde ne radi o bilo kakvoj diskriminaciji, niti bilo čemu sličnom, već jednostavno o kršenju pravila.

Naime, u zvaničnom raspisu na sajtu Šahovskog Saveza Srbije (u daljem tekstu ŠSS) piše da savez organizuje polufinale prvenstva Srbije za muškarce i žene kao kvalifikacioni turnir za šampionat Srbije u muškoj i ženskoj konkurenciji. Dakle, imamo polufinale za muškarce (jasno definisano) i polufinale za žene (takođe jasno definisano), pa ukoliko se pravila poštuju, na polufinalu prvenstva Srbije za muškarce nijedna žena nema pravo igranja. U suprotnom, ne postoji ni jedno ograničenje da i muškarci mogu da igraju na polufinalu prvenstva Srbije za žene...

U zvaničnom raspisu piše još i sledeće, citiram: “Pravo učešća imaju svi šahisti i šahistkinje sa FIDE rejting liste Srbije bez obzira na titulu i rejting, izuzev onih koji imaju pravo direktnog učešća na muškom i ženskom prvenstvu Srbije za 2020. godinu”, pa još veću nepravilnost upotpunjuje učešće jedne šahistkinje koja ima direktno pravo igranja na šampionatu Srbije za 2020. godinu.

Desetak dana pre početka turnira sam saznao za mogućnost nastupa žena na muškom polufinalu, pa sam odmah kontaktirao kancelariju ŠSS i uložio žalbu na osnovu pročitanog raspisa, na šta mi je rečeno da konačnu odluku donosi predsednik ŠSS... Odgovor sam dobio na dan početka prvenstva (gle čuda) da je predsednik ŠSS Dušan Cogoljević odlučio da je sve po pravilima, tj. da žene mogu da nastupe na muškom polufinalu?!

Tu dolazimo do srži problema, a to je da se pravila koja su napisana od strane organizatora, u ovom slučaju ŠSS ne poštuju. Raspis potpiše predsednik ŠSS Dušan Cogoljević, a zatim sva pravila koja definišu taj raspis prekrši! Dakle, jedan čovek (“jedan čovek”), a to je predsednik ŠSS Dušan Cogoljević o svemu odlučuje! Nikakva komisija, radna grupa,..., već samo ON! Ovde dodajem i da je šahistkinja, koja ima direktno pravo učešća na šampionatu Srbije za 2020. godinu, članica šahovskog kluba u vlasništvu Dušana Cogoljevića...

Inače, samovlašće predsednika ŠSS-a Dušana Cogoljevića traje već nekoliko godina, pa ne čudi nastavak nerazumnih i, slobodno mogu reći, skandaloznih odluka sa njegove strane. Iako suspendovan od strane etičke komisije FIDE od 5. oktobra 2018. godine, za narednih 6 meseci, bez ikakvih problema je vršio dužnost predsednika ŠSS u tom periodu... Onda na red dolazi perfidna ponuda u vidu mizernih uslova našim najboljim igračima (Inđiću, Ivaniševiću, Markušu, Perunoviću i Sedlaku) za nastup u reprezentaciji, a pod parolom, parafraziram: “Ako ne prihvatite vi, ima ko hoće, nije me briga da li će reprezentacija biti prva ili sto prva...” Igrači su te uslove naravno odbili i nisu nastupili na Olimpijadi, o čemu je već pisano...

Zatim sledi lakrdija na prošlogodišnjem polufinalu gde su osvojene nagrade isplaćene petnaestak dana posle turnira i još veća na šampionatu Srbije, gde se na isplatu nagrada čekalo oko 4 meseca, iako je u turnirskom pravilniku u članu 6 pisalo, citiram: “Svečano zatvaranje turnira, dodela pehara i medalja i podela nagrada, obaviće se 14. aprila 2019. godine, 30 minuta nakon završetka poslednje partije.” Ovde treba istaći da se na svečanom zatvaranju nije pojavio ni predsednik ŠSS Cogoljević, niti bilo ko od članova izvršnog odbora, što je apsolutni presedan. Kada već pominjem šampionat Srbije, isti je održan u sali veličine pedesetak kvadrata na 13. spratu, gde su gledaoci bili mahom naši “pernati” prijatelji, a sva je sreća da nije bilo grubih previda... Cogoljevićeva ideja je bila i da učesnici šampionata budu u dvokrevetnim sobama, kao i da učesnici koji su iz Beograda nemaju pravo na hotel, ali je, usled iskazanog velikog nezadovoljstva učesnika, ipak odustao od tih ideja...

Sumirajući sve, jasno je da je za sve gore navedeno glavni krivac predsednik ŠSS Dušan Cogoljević!

Možda će za nekoga moj razlog bojkota muškog polufinala biti minoran, ali toliko već ima bahatosti, kršenja pravila i propisa da u nekom trenutku mora da se podvuče crta. Ljudima kao što je Cogoljević i njemu slični, svašta može da “padne na pamet”, i onda imamo sve ovo gore navedeno, kao i postavljanje selektora bez konkursa, malo po liniji “ja tebi vojvodo, ti meni serdare”, malo po podobnosti, imamo funkcionere u ŠSS koji su “poznati kao nepoznati”, kako bi rekao pokojni velikan velemajstor Matulović, imamo da pojedine šahovske škole vode osobe (ili/i su predavači) sa jedva osnovnim šahovskim znanjem i zvanjem, te deca gube interesovanje za šah, ..., imamo za predsednika ŠSS čoveka kao što je Dušan Cogoljević.

Velemajstor Danilo Milanović