|
Politika, 15.6.2015
Reprezentacija bez najboljih
Na Evropskom prvenstvu Rejkjaviku (12-22. novembar) selektor Branko Damanović neće moći da računa na Natašu Bojković i Mariju Rakić. – Prilike za omladinke Milu Žarković i Adelu Velikić
Ekipno prvenstvo Evrope, najvažnije ovogodišnje reprezentativno takmičenje, održava se od 12. do 22. novembra u Rejkjaviku, na Islandu. Iako je do početka ostalo još pet meseci, selektori su se već suočili sa neplaniranim otkazima. Najpre je velemajstor Slavoljub Marjanović ostao bez mogućnosti da angažuje Aleksandra Inđića zbog odlaska najmlađeg reprezentativca na studije u Dalas, a onda je i velemajstor Branko Damljanović morao da menja planove, jer na Islandu neće moći da računa na dve najbolje po rejtingu, Natašu Bojković (2.404) i Mariju Rakić (2.387):
– Nataša je decenijama pouzdani oslonac reprezetacije, a sada je bila prinuđena da se zahvali na pozivu, zbog poslovnih, porodičnih i ličnih obaveza. Nije imala ni prilika za pripreme, jer godinu dana nije igrala, još od prošlogodišnje Prve lige. To nije njen definitivni rastanak od reprezentacije, želi da uzme pauzu i možda se vrati – govori Branko Damljanović, koga je prethodno iznenadio otkaz Marije Rakić:
– Marija je vrlo stabilna i pouzdana, poslednjih godinu-dve igra u solidnoj uzlaznoj liniji, izbila je na drugo mesto domaće liste i aktuelna je prvakinja. Međutim, od septembra počinje da radi u revizorskoj kući i nije u mogućnosti da napusti posao, posebno u prvim mesecima. Naše šahistkinje nisu profesionalno orijentisana na igru, Marija i Nataša rade, Jovana Vojinović i Anđelija Stojanović studiraju. Ovakvi otkazi su težak hendikep, jer mi nemamo adekvatnu zamenu, ali koga nema bez njega se mora. S druge strane to je otvorilo vrata za dve mlađe igračice.
Damljanović je i prošle godine uveo u nacionalni tim jednu omladinku, Adelu Velikić (17), a sada pruža priliku i drugoj, Mili Žarković (19):
– I prošle godine sam birao između Mile i Adele. Mila je postala internacionalni majstor u međuvremenu, pa je ove godine dobila prednost. Adeli sam rekao da nisam zadovoljan njenim napretkom posle Olimpijade, ali pošto su usledili otkazi imam priliku da uvrstim u tim dve omladinke, što je meni posebno interesantno i zanima me kako će da funkcinoniše. S druge strane, vratio sam u ekipu Irinu Čoluškinu. Ona je veteran, ali aktivno igra i ima dovoljan broj partija godišnje. Treća je na državnom šampionatu i prva na Osmomartovskom, ma kakvi bili ti turniri po kvalitetu, a po rejtingu je u vrhu. Važno je jedino da se oseća dobro.
Jovana Vojinović i Anđelija Stojanović su najbolje po rejtingu u ovom sastavu:
– Nepoznanica je forma Jovane, koja je imala jako loš period, pa se nešto popravila na poslednjem takmičenju. Mislim da će od njene igre u mnogome zavisiti konačni plasman tima. Anđelija već dugo drži reprezentativni nivo, tako da za nju nemam ništa posebno da kažem. I ona može mnogo više ali i ovo što pruža je dovoljno da bi bila standardnarni član.
Damljanović dodaje da je novembar čudan termin za Island i da će uglavnom biti sumračno, jer je to deo godine kada su dani jako kratki. Da li su i izgledi ženske reprezentacije sumračni?
– Idemo bez prve dve, ali ne znači da smo digli belu zastavu. I ova ekipa može da igra jako dobro. Možda smo izgubili na sigurnosti i stabilnosti, ali kompenzaciju očekujem u isnpiraciji i mladosti.
U drugoj godini kako obavlja ulogu vođe ženskog tima, naš proslavljeni reprezentativac kaže da se još nije dublje upoznao sa specifičnim problemima našeg ženskog šaha, ali izdvaja dva:
– Istina je da savez ima skroman budžet da bi taj budžet bio razvojni. Ne može da se pokrije ni redovni kalendar i potrebno je da sa strane dopune sredstva, a sad tu svako može da nađe neki razlog zbog kojeg tih sredtsva nema. Prva stvar je dovoljna količina međunarodnih nastupa. Čak i kada se Evropsko prvenstvo odvijalo u Beogradu meni nije izgledalo da je i jedna naša takmičarka spremna, a na ostalim evropskom prvenstvima poslednjih godina imali smo po jednu ili dve predstavnice. Drugi, hronični problem ženskog tima su pripreme. Muškarci su profesionalci, oni se uglavnom sami spremaju, osim ako nije peti neki mlađi, a i on brzo ulazi u ritam. Kod žena je priprema mnogo važnija. To je momenat kada nedostaje i organizovanosti i sredstava da se to odradi makar i na minimalnom nivou. Mi imamo Prvu ligu šahistkinja od 10-12 klubova, što je zavidan kvantitet u odnosu na zemlje u okruženju, ali ni tu nema dovoljnog broja jakih partija. Ostali resursi su jako oslabili. Vrlo su smanjeni uslovi da bi od mladih pravili novu Alisu ili Natašu. Ali, to nije problem samo šaha – zaključuje selektor Damljanović.
Marjan Kovačević
|
