Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Provetravanje šahovske organizacije

Provetravanje šahovske organizacije

26.03.2019 / IM Marinković, Ivan (2450)

„PROVETRAVANJE“ ŠAHOVSKE ORGANIZACIJE

(OSVETA „VEČITIH“ FUNKCIONERA)

Najšira šahovska javnost je tokom prethodne nedelje, objavom na sajtu ŠSS, obaveštena o ishodu disciplinskog postupka koji je po prijavi predsednika ŠSS Dušana Cogoljevića vođen protiv Ratka Pižurice, Miroslava Kopanje, Branka Tadića, Ivana Živkovića, Ivana Marinkovića, Dejana Nestorovića, Danka Bokana, Mihajla Savića i Nikole Nestorovića (redosled prepisan iz Odluke Disciplinskog suda ŠSS).

Interesantan detalj je da je svoj devetorici pomenutih izrečena identična diciplinska mera, TRAJNA (DOŽIVOTNA) ZABRANA OBAVLJANJA SVIH FUNKCIJA I DUŽNOSTI U SVIM ORGANIMA I TELIMA ŠSS I REDOVNIH ČLANOVA ŠSS (za manje upućene to su: ŠSB, ŠSV, ŠSCS i ŠSKiM). Onaj ko je sročio odluku Disicplinskog suda ŠSS očigledno nije imao nameru da troši vreme na vaganje stepena pojedinačne odgovornosti svakog od „osuđenih“ ponaosob, što bi bilo normalno u svakom disciplinskom ili sličnom postupku, već je svima razrezao istu kaznu.

Upoznavši se sa sadržajem Odluke Disciplinskog suda ŠSS, zapitao sam se šta su prava ideja i ciljevi kreatora disciplinskog postupka bez presedana u analima nacionalnog šahovskog saveza.

Jedini logičan odgovor jeste sledeći:

  • diskreditacija „osuđenih“ u najširoj šahovskoj javnosti;
  • pokušaj da se „osuđeni“ za sva vremena isključe iz budućih političkih dešavanja u ŠSS, odnosno drugim teritorijalnim savezima;
  • osveta šahistima koji se se drznuli da uđu u sfere dostupne isključivo „profesionalnim šahovskim funkcionerima“;
  • upozorenje svim šahistima, bez obzira na njihovu titulu, kategoriju, rezultate, zasluge, status u šahovskoj organizaciji itd, da se ubuduće drže podalje od foruma u kojima se donose odluke kojima se kroji sudbina celokupne šahovske organizacije u Srbiji.

Šahovska javnost Srbije ne treba da ima nikakvu dilemu da je glavni motiv ovog političkog procesa bilo kažnjavanje šahista, konkretno VM Branka Tadića i Nikole Nestorovića, odnosno IM Ivana Marinkovića i Dejana Nestorovića kao vid svojevrsne „pokazne vežbe“.

Ovakva sramna odluka, obrazložena tako što je maltene doslovce prepisana tužba koju je podneo predsednik ŠSS (koji je, uzgred rečeno, još uvek pod vremenski oročenom kaznom izrečenom od strane Disciplinske komisije FIDE) uz potpuno ignorisanje svih dokaza koje su „osuđeni“ predložili u odgovorima na tužbu, predstavlja samo treći, završni čin u akciji disciplinovanja srpskih šahista.

Prvi čin predstavljala je akcija odstranjivanja velemajstora Ivana Ivaniševića i Miloša Perunovića iz nacionalnog tima pred Olimpijadu u Gruziji prethodne jeseni, a isključivi razlog za to je podrška koju su njih dvojica davali svojim kolegama i prijateljima šahistima u dešavanjima u i oko ŠSB i ŠSS u prethodnom periodu. Velemajstor Perunović je pri tom obavljao i funkciju člana UO ŠSB od polovine 2016. do kraja 2017. godine. To što je akcija čišćenja reprezentacije od politički nepodobnih velemajstora dovela do raspada celokupnog olimpijskog tima i turističkog nastupa Srbije na Olimpijadi, ideologe pomenute akcije nije ni najmanje uzbudilo.

Drugi čin predstavljala je nedavno okončana farsa oko izbora selektora muške reprezentacije za period od naredne četiri godine. Ovom prilikom primer ostalima trebalo je da predstavlja Branko Damljanović. Naš proslavljeni velemajstor se „neplanirano“ kandidovao i time donekle poremetio unapred dogovoreni scenario po kome je trebalo i formalno verifikovati selektorski status imternacionalnog majstora Miodraga Perunovića. Ne želim da se moj mlađi kolega, kako po šahovskoj tituli tako i po životnom profesionalnom opredeljenju, oseti prozvanim, ali on je u ovoj priči samo kolateral namere da se Branku Damljanoviću ne dozvoli da bude selektor muške reprezentacije iz jednog jedinog razloga: autori ideje o „provetravanju“ šahovske organizacije doživljavaju ga kao nekoga ko je otvoreno podržavao „osuđene zaverenike“ tokom „njihovog pokušaja da prevratom preuzmu kontrolu nad šahovskom organizacijom“ ... svi drugi razlozi su samo loš izgovor. Zašto sam drugi čin nazvao farsom? U skladu sa izbornom procedurom, Stručni odbor ŠSS, inače imenovan od strane aktuelnog UO ŠSS, jednoglasno je predložio tom istom UO da se Branko Damljanović izabere za selektora muške reprezentacije. UO je ovo mišljenje izignorisao i klasičnim preglasavanjem (6:5) izabrao Miodraga Perunovića za selektora. Postavlja se pitanje čemu uopšte služi Stručni odbor ŠSS, posebno u situaciji kada se njegova jednoglasno doneta preporuka ignoriše od strane UO ŠSS.

Na kraju da se vratim na treći i poslednji čin akcije „provetravanja“ srpske šahovske organizacije.

Pohitalo se ne samo sa objavom Odluke Disciplinskog suda na sajtu ŠSS, već i sa njenim sprovođenjem u delo (nova objava osvanula u međuvremenu na sajtu ŠSS), uprkos činjenici što „osuđeni“ imaju pravo na žalbu na tu i takvu odluku. Da bi nameravana diskreditacija bila delotvorna pribeglo se po ko zna koji put klasičnom falsifikatu. Disciplinski pravilnik ŠSS propisuje dvostepenost disciplinskog postupka, dakle pravo na žalbu, odnosno prigovor UO ŠSS, i pri tom u članu 38. izričito propisuje: „Prigovor na odluku Disciplinske komisije, zadržava izvršenje odluke“. Ni Statut ŠSS ne sadrži normu koja bi bila drugačija od ove, pa ipak u Odluci Disciplinskog suda stoji: „Protiv ove odluke dopuštena je žalba ... s tim da eventualna žalba ne zadržava izvršenje odluke“. Što rekao naš narod: „Ko razume ...shvatiće“.

Ko su idejni tvorci akcije „provetravanja“? To su ljudi koji sebe doživljavaju kao bogom dane šahovske poslenike, pa samim tim i šahovske funkcionere. Neki od njih su u najrazličitijim forumima naše šahovske organizacije pet do šest, neki desetak, neki petnaestak, a ima i onih koji su tu i dobrih dvadeset i više godina. Rezultat njihovog dugogodišnjeg samopregornog rada i pregalaštva je vidljiv golim okom i na ovom mestu nemam nameru da ga komentarišem.

Ono što je suština jeste da je među njima oduvek bilo razlika koje su dovodile čak i do neskrivene međusobne netrpeljivosti i otvorenih sukoba, ali oko jedne činjenice su se lako složili i uvek će se oko nje složiti: „šahistima nije mesto u forumima gde se odlučuje o sudbini šahovske organizacije i sudbini samih šahista, i to šahistima treba jasno staviti do znanja!“

Na kraju, umesto zaključka, poštovani prijatelji i kolege šahisti, a želim da verujem da me većina i dalje doživljava na taj način, možda su naši „večiti“ funkcioneri zaista u pravu, možda nam u njihovom društvu i nije mesto ... razmišljajte o tome u vremenu koje je pred nama.

P.S. Umalo da zaboravim, dok sam obavljao funkciju predsednika ŠSB neko mi je, verujem dobronamerno, prebacio što mu je radi upoznavanja bila dostavljena Presuda Atrbitraže u dispozitivu, bez pratećeg opširnog obrazloženja. Zato na ovom mestu, za one koji vole da budu informisani, prilažem hronološkim redosledom tužbu koju je podneo predsednik ŠSS, svoj odgovor na tužbu, Odluku Disicplinskog suda ŠSS i svoj prigovor upućen UO ŠSS.

Ivan Marinković, internacionalni majstor