Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  In memoriam Jelena Stojanović

In memoriam Jelena Stojanović

15.09.2018 / FM Medar, Željko (2079)

IN MEMORIAM Jelena Stojanović (1985 – 2018)

Šahovska porodica Srbije ostala je bez Jelene Stojanović, istaknute šahistkinje iz Vršca. Tako bi, telegrafski, mogla da glasi vest o iznenadnoj smrti mlade šahistkinje.

Ali, bivša kadetska prvakinja Vojvodine, i kasnije uvek u vrhu ženskog vojvođanskog šaha, prvotimac muške ekipe ŠK „Bora Kostić“, četvrta na svetskom prvenstvu osoba sa invaliditetom, u svojoj šahovskoj karijeri imala je samo jednu prepreku: upravo invaliditet, a posle saobraćajne nesreće koja se desila 18. aprila 2008. godine. Jedan iznenadni trzaj glave doveo ju je u invalidska kolica, a nije proslavila ni 23. rođendan!

NJen doprinos vršačkom ženskom šahu bio je izuzetno značajan, jer je bila stožer, pravi oslonac ekipe koja se plasirala u Prvu ligu Srbije. Čini se da je upravo ona, svojom smirenošću i mogli bismo slobodno reći „cement-psihologijom“, uspešno povezala šahovsko znanje i različite karaktere svojih drugarica. To je bila izuzetna generacija poznatog šahovskog trenera Milorada Kapelana, a ekipu su pored Jelene činile i Snežana Stajić, Iva uzelac i Jelenina sestra Marija. Pomenućemo i Anđelu Miljkov koja je sastavni deo tima koji nije imao ni jednog inostranog igrača, ili šahistkinje iz drugog grada Srbije. Tako, nije ni čudno da je njen trener, čuveni „čika Mića“, bez napisanog posmrtnog govora, nekako „dozvolio“ sebi da govoreći o Jeleni pomene i generacije mnogih svojih učenika. Čini se da je, nehotimice, čuveni šahovski pedagog, uvek smiren i dostojanstven, ponovo pokazao izuzetnu vezu između mnogih svojih učenika i verovatno svoje najomiljenije učenice. A zvao ju je „Jelenče“. I po, ne samo njegovim rečima, Jelena se odlikovala nekim posebnom stilom, čak i u povlačenju šahovskih figura. Zapaženo je bilo i obraćanje sveštenika Dragiše, veroučitelja i prijatelja porodice Stojanović koji je na kraju govora Jelenu prepoznao u poznatoj Kiplingovoj pesmi „Ako...“ Cela decenija provedena u invalidskim kolicima Jelenu ipak nije omela da završi fakultet i zaposli u vršačkom muzeju kao kustos – istoričar umetnosti. Upornost i neprestana borba. Da.

Ispraćaj Jelene bio je zaista po mnogo čemu jedinstven: od opela koji je držao vladika Eparhije banatske Nikanor, do prisustva monaha Romana koji je došao iz Ostroga, prisustvo valjda celog sveštenstva iz Banata, sveštenika iz Rumunije, Nemačke, čak i prijatelja iz Amerike. Naravno, šahisti i šahovski radnici iz Vršca i okoline i još nekih gradova Vojvodine. Izgleda da je to bio dan kada je plakao Vršac. LJudi pomalo izobličenih lica (od suza i grčeva), stajali su mirno do poslednje grude zemlje sa lopata, a sve to je bilo propraćeno pesmama monahinja Iz manastira Mesić, Hajdučice i Uspenja Eparhije žičke. Odlazak Jelene, koja je tek trebalo da oseti blagodeti života, bio je svečan. Podsetio je, ipak, kao kada imate u kući gosta, dragog i nadasve mudrog čoveka, a on u jednom momentu kaže: „Sada stvarno moram da idem. Čekaju me, pa da ne odocnim...“

I na kraju... Bila je, i ostaće, duhovni oslonac svojim Vrščanima i značajna svima onima koji pomisle da ponekad imaju većih životnih problema. Dovoljno je samo da se sete Jelene, i onda kažu: Možeš ti to!

Ovaj tekst je sa minimalnim, skoro beznačajnim razlikama objavljen u šahovskoj rubrici novosadskog Dnevnika koji izlazi četvrtkom, i urednicima se i na ovoj strani zahvaljujemo, a Željko Medar je poželeo da se i pesmom obrati dragoj i cenjenoj Jeleni. Pesma je nastala istoga dana, neposredno pre polaska na sahranu koja je održana u utorak, 11. septembra kada se obeležava veliki crkveni praznik - Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja.

O, UZVIŠENA!

U svom kratkom na zemlji boravku
A pred put ka večnome životu
Nadala si se kakvom oporavku
A osetila nepravdu i prošla golgotu.

Tužna je vrsta na ovome svetu
Gde su mnogi grešni i takvi ostaju
Kada „Dobro“ živi samo u detetu
Oni poput Tebe blistaju i traju.

Taj dar božiji u telu čoveka
Ko planinu si na leđima ponela
Uz ljubav bližnjih i od suza reka
Ruka NJegova na nebo te odnela.