Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Zašto ne nastupam za reprezentaciju

Zašto ne nastupam za reprezentaciju

17.07.2018 / VM Inđić, Aleksandar (2599)

Imajući u vidu događaje u vezi sa neigranjem kompletne muške šahovske reprezentacije na Šahovskoj olimpijadi, osećam potrebu da obrazložim šahovskoj javnosti zbog čega sam odlučio da ne nastupim za državni tim ove godine. U svojoj dosadašnjoj karijeri bio sam fokusiran isključivo samo na šah, i nikada me nisu interesovale “Igre prestola” unutar Šahovskog Saveza Srbije. Kada je u pitanju igranje za reprezentaciju moj stav je oduvek bio jasan, uvek sam želeo da igram i finansijski uslovi mi nikada nisu bili prioritet. Igranje za svoju zemlju mi je uvek pričinjavalo veliko zadovoljstvo i čast, to je nešto o čemu sam maštao od kada sam ozbiljnije počeo da igram šah, što je verujem i velika želja svakog mladog šahiste. Od kada znam za sebe situacija u ŠSS nije bila sjajna, ni u finansijskom a pogotovo u organizacionom smislu i da bih to ilustrovao navešću samo nekoliko najsvežijih primera o odnosu Saveza prema profesionalnom šahu koji su se desili u proteklih godinu dana:

  • Na evropskom ekipnom prvenstvu prošle godine reprezentaciji Srbije je prećeno izbacivanjem sa turnira zbog neizmirenih obaveza prema organizatoru turnira.
  • Na evropskom pojedinačnom prvenstvu ove godine usred turnira mi je rečeno da ukoliko se ne plati taksa, postoji mogućnost da budem izbačen sa turnira. (ŠSS je trebao da plati taksu)
  • Ovogodišnji Šampionat Srbije se završio jedan dan pre početka pojedinačnog prvenstva Evrope. (Verovatno za mene najbitnijeg pojedinačnog turnira.)
  • Nefleksibilnost oko termina 1. lige (Nije mogla da se pomeri 4 dana kako bi mnogi igrači mogli da nastupe na Hrvatskoj 1. ligi što svakako otežava iovako nezavidan finansijski položaj šahovskih profesionalaca u Srbiji.)

I pored svih ovih događanja moj entuzijazam za igranje za reprezentaciju nikad nije dovođen u pitanje. Za ovogodišnju Olimpijadu sam gajio velike ambicije, i često u razgovoru sa reprezentativcima smatrao da ekipa Srbije u najjačem sastavu (Markuš, Sedlak, Perunović, Ivanišević i ja) može da se bori i za najviši plasman.

Početkom jula saznajemo da je za selektora izabran Miodrag Perunović, i na inicijativu reprezentativaca zakazan je sastanak sa novim selektorom i rukovodstvom Saveza. Iz ličnih razloga sastanku nisu prisustvovali Sedlak i Markuš. Na sastanku nam je predsednik Dušan Cogoljević saopštio da je Savez u velikim dugovima i da zato reprezentativci mogu da očekuju tri puta manji honorar nego na prošloj Olimpijadi. Takođe nam je predsednik saopštio između ostalog i sledeće:

  • Savez ne postoji zbog reprezentacije
  • Neka ekipa će na Olimpijadu otići, nije bitno u kom sastavu
  • Da mu nije bitno da li će reprezentacija završiti na 6. ili 96. mestu.

To je meni jasno stavilo do znanja da ne postoji ni malo želje da reprezentacija Srbije nastupi u najjačem sastavu. Ja sam na taj sastanak otišao otvoren za bilo koji dogovor koji bi bio prihvatljiv za sve reprezentativce, ako treba i da lično nastupam bez honorara. Jednostavno bio sam spreman na sve, osim na ponižavanje reprezentativaca i reprezentacije, a to je ono što nam je rukovodstvo Saveza priredilo. Smatram da sam bio prinuđen na ovaj gorak potez, jedan od najtežih u dosadašnjoj karijeri, jer je to bio jedini način da se reprezentaciji sačuva minimum dostojanstva i samopoštovanja. U datim okolnostima mislim da bi moje igranje ove godine značilo da sam saglasan sa ovim skandaloznim odnosom i očiglednom željom predsednika saveza da do kraja banalizuje značaj nastupa najjače reprezentacije Srbije na najvećim takmičenjima.

Svestan sam da sam u ovoj situaciji verovatno najviše žrtvovao, što u profesionalnom što u materijalnom smislu, ali sam se našao u apsurdnoj situaciji da i pored ogromne želje da predstavljam svoju zemlju nisam mogao da pristanem na potpunu degradaciju reprezentacije, i jednostavno sam osetio moralnu obavezu da u svemu tome ne učestvujem.

Cela ova neverovatna situacija i skandal sa neigranjem kompletne muške reprezentacije Srbije je za mene veoma bolna i otrežnjujuća lekcija, i nažalost još jedan jasan pokazatelj koliko je degradiran naš šah i naše društvo, ne samo u materijalnom, nego što je još gore u ljudskom smislu.

Aleksandar Inđić
Šampion Srbije 2018.