Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Da li je ŠSB-u potreban novi spor?

Da li je ŠSB-u potreban novi spor?

17.01.2018 / ŽFM Nestorović, Irena (2007)

Da li je ŠSB-u potreban novi spor?

(povodom privatnog skupa zakazanog za 28. januar)

Pozivam predsednike beogradskih klubova da još jednom razmisle da li će se pojaviti ili ovlastiti nekog da se u ime njihovih klubova pojavi na privatnom skupu koji su za 28. januar zakazali Miodrag Rakić i Dragiša Ivanović.

Mnogi od njih su odustali od učešća na Skupštini ŠSB koju je za 13. januar sazvao Ivan Marinković jer je ta skupština „protivzakonita pošto ju je sazvalo neovlašćeno lice“ (doduše upisano u APR kao zastupnik ŠSB, ali koga još briga za to).

Pošto nam svima zakonitost leži na srcu, dozvoliću sebi da nas sve podsetim na dve ključne činjenice u vezi načina sazivanja skupa zakazanog za 28. januar:

Miodrag Rakić je 13. decembra 2017. uputio inicijativu za sazivanje Skupštine ŠSB Dragiši Ivanoviću pozivajući se na član 26. Statuta ŠSB u kome između ostalog stoji sledeće:

„Skupštinu saziva predsednik Skupštine.

Skupština se saziva u slučajevima predviđenim ovim statutom, na zahtev predsednika Saveza, Upravnog odbora, ili najmanje jedne trećine klubova. U slučaju da sazivanje Skupštine zahteva najmanje trećina klubova, zahtev za sazivanje mora da sadrži potpise njihovih zastupnika ...“

Sve je to lepo i fino, samo ima jedan mali problem ... Miodrag Rakić nije predsednik ŠSB u trenutku kada inicira sazivanje Skupštine ŠSB (ko mi ne veruje neka izvrši uvid u izvod iz APR) a ni Dragiša Ivanović nije predsednik Skupštine ŠSB.

Poziv za učešće na skupu 28. januara upućen je klubovima bez pečata uz napomenu da je validan bez pečata jer je izvršni direktor ŠSB odbio da ga stavi .... čekaj malo, pa daj da i ja zakažem Skupštinu ŠSB ... jeste da me nema u APR i jeste da nemam pečat Saveza, ali koga još briga za to.

Da se razumemo, niko od delegata ko dođe na skup 28. januara neće snositi odgovornost ni po kakvom zakonu ili Statutu, pretiti odraslim ljudima na takav način je ispod svakog intelektualnog nivoa. Nažalost, ono što će se sigurno desiti jeste da će odluke koje budu eventualno donete na takvom skupu sigurno biti predmet TUŽBE ZA PONIŠTAJ PRED SUDOM OPŠTE NADLEŽNOSTI ... a ne pred burazerskom arbitražom.

Dajte da svi zajedno razmislimo da li nam treba još jedan, ovog puta redovan sudski postupak, u kome će ŠSB ponovo biti tužena strana i koji će taj postupak neminovno izgubiti iz čisto proceduralnih razloga (koliko god dugo da bude trajao), pa makar da na taj skup dođe 67 klubova a onaj jedan jedini preostali član ŠSB presavije tabak i tuži savez.

Pošto je kod većine nas pamćenje dosta kratko ili selektivno, podsetiću na neke od ključnih činjenica koje su se desile u prethodne evo gotovo tačno dve godine.

Miodraga Rakića je smenila Skupština ŠSB na sednici koja je počela 24. januara a okončana 31. januara 2016. godine. Dve odluke Skupštine ŠSB u vezi sa smenom Miodraga Rakića potpisao je, pogodite ko ... Dragiša Ivanović, tadašnji predsednik Skupštine ŠSB! Malo se nećkao doduše, jedno mesec dva, ali potpisao! Olakšavajuća okolnost za njega jeste da je zapisničar sa te sednice, LJiljana LJubić, nestala iz ŠSB na neodređeni period sa sve zapisnikom ... treba proveriti da li je možda u Nušićevoj 25, zli jezici kažu da se svakodnevno krije tamo i stalno drži zaključana vrata.

Miodraga Rakića čovek može da razume, potpuno neočekivano se suočio sa inicijativom za svoju smenu i sasvim logično rešio da se bori za funkciju. Ali teško da se mogu razumeti njegovi mentori kojima je pravna problematika neuporedivo bliža nego njemu. Jer, da im je bilo stvarno stalo do striktne primene prava, pošto su bili 100% uvereni da je Rakić nelegalno smenjen, uputili bi Rakića da momentalno tuži ŠSB sudu već do kraja marta 2016. kako ne bi propustio rokove ... pa ako tamo dokaže da je nelegalno smenjen, kapa dole!

Ne, oni su izabrali da mrcvare Savez stalnim odugovlačenjima i izgovaranjima, kao tobože samo Upravni odbor ŠSB može da inicira sazivanje nove Skupštine, a taj UO ŠSB počev od 31. januara 2016. NE POSTOJI! Zašto ne postoji? Pa četvorica od trinaest članova tog UO su podnela usmene ostavke na samom kraju te Skupštine i to Darko Božić, Mirko Dimitrijević, Dragan Nedeljković i Milorad Kuzmanović (za one koji ne veruju, u kancelariji ŠSB su deponovane pisane izjave sve četvorice kojima se potvrđuje da su te ostavke date usmeno na zapisnik Skupštine tog 31. januara 2016.) a u tada važećem statutu ŠSB stajala je ista odredba koja stoji i u danas važećem statutu: „ ... Predsednik Skupštine saziva Skupštinu u slučaju da je broj članova Upravnog odbora pao na manje od deset“ (koliko znam trinaest minus četiri je devet). Pa kud se dede makar ta skupština na kojoj bi se birao novi UO ŠSB? Nema je zato što je zakonitost u radu organa ŠSB na prvom mestu, je li tako?

I tek kada su klubovi, jedna trećina njih u skladu sa zakonom, sami sazvali jednu pa drugu Skupštinu u junu, odnosno julu 2016. godine i izabrali novo rukovodstvo, setiše se da presaviju tabak i u septembru 2016. tuže pred arbitražom tražeći poništaj svih odluka Skupštine, počev od januara pa sve do jula. Avaj, tu se malo zaigraše i prekombinovaše, jer rokovi za tužbu za januar i juni (60 dana od dana saznanja za odluku čiji se poništaj traži) su im odavno istekli na šta ih je svojim rešenjem od 17. oktobra 2016. „podsetio“ uvaženi predsednik Arbitražnog suda, prof. Nenad Đurđević. Ni to nije predstavljalo problem, samo je moralo malo duže da se krčka dok se ne smisli šta dalje, pa Arbitražni sud konačno krajem septembra 2017. isporuči ŠSB svoju Odluku koju je doneo 4. avgusta 2017.

A ta Odluka je posebna priča ... tužioci tražili da se poništi ukupno deset odluka Skupštine ŠSB iz januara, juna i jula, a arbitraža u svom dispozitivu poništila pet odluka (jednu iz juna i četiri iz jula). Ko je makar jednom prošao pored Pravnog fakulteta zna da je srž svake presude njen dispozitiv ili izreka. E ovde očigledno nije taj slučaj, jer u dispozitivu piše jedno a iz obrazloženja se da zaključiti nešto sasvim drugo. ŠSB je kao tužena strana tražio od arbitražnog suda da ispravi tu „nelogičnost“ i dopuni dispozitiv odluke kako god on smatrao za shodno i bio izignorisan. Kad već napisaše obrazloženje na sedamnaest gusto kucanih strana kud još ne staviše par rečenica na kraju, tipa: „nalaže se ŠSB ili Skupštini ŠSB da učini to i to, izvrši povraćaj u pređašnje stanje, sazove novu izbornu skupštinu, itd.“ makar bilo šta, ali toga naravno nema. Mogu samo da nagađam zašto, možda zato što se predsednik Arbitražnog suda krajem avgusta sam izuzeo iz daljeg toka postupka „radi očuvanja integriteta suda“, naravno nakon što je Arbitražno veće već donelo odluku!

ŠSB, svestan da Sportski savez Srbije drži i mač i pogaču i da može da da nalog Sportskom savezu Beograda da isključi ŠSB iz članstva i time mu ukine budžetska sredstva, a po pravilniku Arbitražnog suda bez prava na žalbu bilo kojoj instituciji u ovoj državi, postupi potom u skladu sa obrazloženjem arbitražne odluke i podnese APR – u zahtev za upis Miodraga Rakića i brisanje Ivana Marinkovića. Epilog je poznat, APR odbi da postupi po odluci Arbitraže sa obrazloženjem da je ta odluka neizvršiva i stvar je trenutno pred Ministarstvom omladine i sporta kao drugostepenim organom.

I na kraju, kada Ivan Marinković sazove Skupštinu ŠSB za 13. januar sa osnovnom idejom da sama Skupština donese odluku u kom pravcu treba dalje da ide savez, objavi se nepotpisan tekst na fantomskom sajtu .com, gde se maše arbitražnom odlukom i postavlja pitanje „Šta posle svega hoće Ivan Marinković?!“, tekst kojim se minira kvorum Skupštine i dovodi do suštinske blokade priliva budžetskih sredstava za 2018. godinu zbog nemogućnosti da se usvoje finansijski izveštaji za prethodnu godinu. O blokadi računa ŠSB i zašto je iznos advokatskih troškova uvećan petostruko nekom drugom prilikom.

Irena Nestorović