Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Selektorske priče

Selektorske priče

24.08.2017 / FM Andrejić, Vladica (2236)

У овом броју имамо изјаву Бранка Дамљановића пренесену из онлајн издања Политике, затим коментар Бобана Богосављевића, а и ја сам морао нешто да напишем. На крају имамо и коментар Др Слободана Илића...

17.08.2017 / FM Andrejić, Vladica (2236) : Ženska repka skandal 2017
20.08.2017 /   Večiti šah info : Saopštenje klubova Beograd i Jelica PEP

Pročitajmo najpre kako se opravdao selektor ženske reprezentacije Srbije, velemajstor Branko Damljanović.

Politika, 21.08.2017

...

Protest su podržali i klubovi za koje Adela igra, zahtevajući selektorovo javno obrazloženje, a mi smo od velemajstora Branka Damanović dobili sledeći odgovor:

– Moj osnovni kriterijum je sveukupni utisak, ne može se gledati samo jedan rezultat. Meni je bitno sa koliko se energije i ozbiljnosti prilazi partiji. Adela je dobila šansu pre tri godine, možda sam je malo i čuvao protiv jačih rivala, imala je pristojan rezultat. Druge godine uopšte nije zadovoljila, a treće je ostala u timu praktično nezasluženo i nije opravdala očekivanja, jer nema fokus. Ako želiš koristi koje donosi reprezentacija moraš stopostotno da skoncentrišeš. Osim prvenstva koje je pravljeno navrat-nanos u vakuumu šahovske vlasti, nije imala većih uspeha. Ako se već hvata za moju reč, treba da iznese i zamerke koje sam joj uputio, na primer posle izuzetno važnog meča sa Ukrajinom, ili u poslednjem kolu na Islandu. Ove godine je na polovini napustula turnir u Paraćinu, zbog zamora, a onda ostala do kraja. Kakav je to primer aktuelne prvakinje? Ona je i dalje jedna od naših perspektivnijih šahistkinja i mora nešto da menja zbog sebe, još nema čvrstinu za jake mečeve.

Da li je ovom odlukom degradiran državni šampionat?

– Nikada nisam bio isključiv, uvek sam govorio da šampion treba da igra, ali ne po svaku cenu. I Marjanović je poštovao šampione države, ali mu se to, zbog nedovoljne konkurencije, obilo kao bumerang. Meni nije bio lak izbor između devojaka koje pokazuju stalni napredak i Adele koja ima velike oscilacije. Nije zadovoljna ni Čoluškina što je nisam pozvao, ali ja ne moram da budem apsolutno u pravu, ako sam pogrešio to je u domenu dozvoljene greške. Ne želim da da se priča širi u tabloidnu šahovsku operetu, ja sam napravio izbor i neću da ga menjam. Ako me neko smeni, potpuno je neuputno da novi selektor menja već objavljeni sastav – rekao nam je Damljanović.

...

Komentar na celokupnu situaciju oko ženske reprezentacije poslao nam je velemajstor Boban Bogosavljević.

Boban Bogosavljević, 23.08.2017

Ženska reprezentacija - komentar

Nakon pročitanog teksta aktuelne šampionke Srbije Adele Velikić, kojim se obratila javnosti, iznenađena i razočarana zbog izostanka sa spiska reprezentativki, osetio sam potrebu da iznesem svoj stav i podržim je, jer smatram da je u pitanju nepravda, omalovažavanje struke i titule šampiona države.

Smatram da je selektor Branko Damljanović, najblaže rečeno, nekorektno postupio tako što je iz reprezentacije izostavio prvakinju države, tim pre što je u intervjuu neposredno pred ovogodišnji šampionat za žene, naglasio da je budućoj prvakinji mesto u timu („državni prvak mora da igra“). Očigledno je da je selektor svesno pogazio svoju reč. U intervjuu (Politika, 21.8.2017.) selektor je pokušao da odbrani neodbranjivo: šampion treba da igra - „ali ne po svaku cenu“ i da „sveukupni utisak“ može da se nazove nekakvim kriterijumom a kod njega je to osnovni kriterijum. Za sve osim selektora kriterijum je nešto merljivo i unapred poznato a ne njegov subjektivni sveukupni utisak. Takođe, samo on zna šta mu to znači „po svaku cenu“ - za sve nas ostale, pobednik šampionata je cenu platio dok se vredno pripremao da postane šampion i pobedi.

Postavlja se pitanje zašto se i održavalo prvenstvo Srbije, kada ga je selektor samo jednim potezom, u potpunosti obezvredio. Na taj način nije pokazao nepoštovanje samo Adelinog rezultata, već i svih prethodnih šampiona, pa i sebe. Kakvu poruku šaljemo budućim učesnicima šampionata? Zašto bi neko odvojio svoje vreme i uzeo učešće na prvenstvu, ako prvak (a odlično se zna koliko je teško biti šampion) neće imati nikakve benefite o kojima je između ostalog selektor govorio u intervjuu pred šampionat. Kakvu sliku šaljemo budućim generacijama i nekim budućim članovima reprezentacije? Selektorov izbor pokazuje da kvalitet i ostvareni rezultati nisu važni, već je jedino važan „sveukupni utisak“ koji ostavimo na selektora čiji su to, kako kaže, osnovni kriterijumi i nisu unapred poznati i za sve isti, a one koje je najavio pred šampionat posle neće poštovati. Da li je to ono što želimo i da li je to put do uspeha? Smatram da je to put koji dovodi do ovakvih besmislica i velikih nepravdi.

Da li je selektor svestan kako se oseća osoba koja je na tako nekorektan način izigrana i kojoj je direktno obezvređena titula stečena dugogodišnjim radom? Ako nije, uvek postoji mogućnost da se prizna i ispravi greška, a ako jeste, onda nije učinjena greška samo izostavljanjem šampionke iz ekipe, već mnogo ranije, samim izborom selektora.

Rešenje je svakako da se za selektore pronađu osobe koje će objaviti jasne kriterijume kojih će se pridržavati, a stalnom komunikacijom sa potencijalnim reprezentativcima tokom cele godine, izbeći sporne situacije i nepravedne odluke do kojih sve češće dolazi.

Tužno je što se niko od naših šahista ne oglašava, sebično se vodeći logikom „nisam ja ugrožen“, ne shvatajući da već sutra neko od njih može da dospe u ovakvu situaciju. Dodatni problem je i taj što ovakvo ponašanje ne nailazi na osudu kod čelnih ljudi u Savezu, već je njihovo nemo posmatranje i neoglašavanje znak odobravanja i podrške. Očigledno je da određenom krugu ljudi nije u interesu da se jasno definišu kriterijumi koji bi se poštovali, već im je bolje da svoje mesto u reprezentaciji izbore naklonošću moćnih, umesto za šahovskom tablom gde bi trebalo to da postignu.

Za kraj, želim da poručim Adeli i svim mladim šahistima da iskreno verujem da će jednom doći vreme da svoje mesto u reprezentaciji stiču pobedama za šahovskom tablom. Do uspeha i šampionske titule stiže se svojim radom i dobrom igrom, a ne voljom selektora.

Boban Bogosavljević, velemajstor

Sada ću i ja morati da ponovo prokomentarišem jer čini mi se da moj prethodni tekst nije dobro shvaćen. Nemam ja problem sa tim koja konkretna imena će igrati u reprezentaciji, već mi smeta način na koji se se to radi. Moram odmah da napomenem da ja nisam rekao da šampionka mora da igra u reprezenataciji. To je zapravo rekao selektor i u tome je i osnovni problem.

Selektor sada kaže da je njegov osnovni kriterijum sveukupni utisak! Sveukupni utisak (kao što je lepo primetio Bogosavljević) uopšte i nije kriterijum, tako da nije jasno o čemu ovaj čovek priča. Međutim, isti čovek je pre nekoliko meseci na eksplicitno pitanje da li se taj kriterijum (misleći na šampionsku titulu) poštuje odgovorio da misli da je to osnovno. Pa čekaj, kako to, sad sam zbunjen, šta je osnovno, šampionat ili sveukupni utisak? Uostalom šta je uopšte taj sveukupni utisak? Verovatno hipotetički objekat u svemiru, kojim može sve da se opravda...

Branko kaže da je Adela treće (tj prošle) godine (bezveze je komentarisati prethodne sezone) ostala u timu praktično nezasluženo i nije opravdala očekivanja. Čudna neka izjava jer moje statistike kažu da je na 7 odigranih partija imala performans od 2291 (Raport 2387, Čoluškina 2309, Erić 2293, Velikić 2291, Drljević 2242). Ako igrač od 2260 odigra za 2291 i nije ispunio očekivanja, pitam se kakva je to očekivanja imao selektor.

Dalje se kaže kako osim prvenstva nije imala većih uspeha. Adela Velikić je u junu ove godine igrala na Srebrnom Jezeru i ostvarila rezultat na nivou ženskog velemajstorskog bala, performans od 2427 (ili FIDE od 2407). Čudi me da selektor tvrdi da ovaj rezultat nije veći uspeh. Pitam se šta su onda veći uspesi drugih kandidatkinja (kad im se obriše najveći uspeh verovatno)...

Kaže se da je napustila turnir u Paraćinu na polovini turnira, što je jako čudno jer sam siguran da nije u petom kolu u pola partije rekla sudiji da napušta turnir. Adela je u Paraćinu odigrala 6 kola, što čini dve trećine a ne polovinu, što je prilična razlika (pogotovo ako polažete kod mene neki ispit na Matematičkom fakultetu). Ako selektor ima problem što neka kandidatkinja odustane od igranja u toku turnira onda bi morao da to javno kaže. Ja lično ne mislim da je odjavljivanje sa nekog privatnog turnira (na koji te nije poslala federacija) po švajcarskom sistemu ikakav problem. Možemo da se slažemo ili ne slažemo oko ovog, ali osnovni problem je da kandidatkinje, gde najstarija ima 25 godina, ne mogu da znaju šta Branko Damljanović podrazumeva kao normalnost i uzoran primer. Lako je šahovskom profesionalcu koji je dobio plaćen pansion da priča o nenapuštanju turnira dok mi imamo kandidatkinje koje su amaterke... Zbog toga to sve treba napisati i reći, eliminacioni kriterijumi su mi takvi i takvi i onda ne bi imali ovakvih problema. A ako je neka reprezentativka imala probleme sa ponašanjem u toku zvaničnih takmičenja reprezentacije, to treba da stoji u konačnom izveštaju selektora, da bi mogao da se legalno na to pozove pri eventualnom narednom izostavljanju, kao i da bi neki budući selektor znao da ima potencijalni problem...

Branko takođe kaže da Adela još nema čvrstinu za jake mečeve, dok je pre toga rekao da je možda malo i čuvao protiv jačih rivala... Kako li će da očvrsne za jake mečeve ako je selektor čuva od istih? Pretpostavljam da ako želite da očvrsnete onda morate da odigrate sedmo, osmo i deveto kolo opena u Paraćinu, tu se najbolje stiče čvrstina!

Selektor kaže da nikada nije bio isključiv i da je uvek govorio da šampion treba da igra, ali ne po svaku cenu. Zaista? Hajde da još jednom pročitamo čuveni intervju.

Intervju sa Brankom Damljanovićem, 26.03.2017

Branko Damljanović: ... E, sad je bilo tu problema, ovaj, sa šampionatima, zato što su šampionati bili malo slabiji pa smo imali neke prvake koji jednostavno nisu dovoljno uigrani da bi igrali za reprezentaciju. Onda, ovaj, a selektor Marjanović, kao i ja, poštuje državno prvenstvo i za nas obadvojicu državni prvak mora da igra.

Svetislav Savić: Taj kriterijum se poštuje, je l’ tako?

Branko Damljanović: Pa mislim da je to osnovno, vi morate da ustanovite neki sistem vrednosti. Ma kakav da je šampionat, ali to je prvenstvo zemlje i mora da se... mora da postoje neki benefiti od toga ako ste prvi. Sad, zašto neko ne igra, najbolji nisu zainteresovani, to je sad stvar i organizacije i ličnih ambicija...

Meni se ovde čini da je bio prilično isključiv. Ako je već pogrešio u odgovoru na prvo pitanje, na naredno eksplicitno, mogao je da kaže: "Mislim da je to osnovno, ali ..." Koliko ja pamtim, Damljanović nikada nije imao to "ali" u svojim izjavama (a prilično je bio aktivan sa tom pričom kako su šampionati svetinja), tako da jeste, uvek je bio isključiv, iako to sada lagano negira.

Smatram da kriterijumi moraju da postoje, ne mora to nešto preterano precizno, ali da neka nova lica znaju na koji način mogu da se izbore za svoje mesto pod suncem. Igrač mora da zna koje stvari treba da poboljša. Najlakše je držati stvari u mutnoj vodi i onda donositi odluke kakve vam je trenutni ćef ili interes. Mogu da kažem da svaki student koji je kod mene pao ispit, a takvih ima poprilično, ima priličnu predstavu o tome zbog kojih neznanja mu se to desilo, jer jedino je tako pošteno...

Ne želim da prihvatim da jednom čoveku treba da se veruje na reč bez ikakvih objašnjenja, ko god to bio. Vi kao selektor imate na raspolaganju neki širi spisak kandidatkinja sa kojima komunicirate i normalno je da kad donesete neke odluke (koje im odlučuju o karijeri) prvo njih pozovete, da one prve od vas saznaju odluku i razloge zašto je odluka takva kakva jeste. Sa druge strane možete da budete i bahati poput Radovana Ćurčića (bivši selektor fudbalske repke bez ikakvih rezultata) koji je smatrao da Dušan Tadić (sada najzaslužniji što je repka na pravom putu za Rusiju) treba iz novina da sazna da više nije u reprezentaciji.

Takođe, prilično je bezobrazno prema javnosti da u ovoj situaciji selektor samo dostavi spisak od pet imena koji će se okačiti na sajt saveza. Ma kome ima da se pravda što je neka šampionka isključena iz repke. Jedino ako se mi spustimo na kolena i zamolimo da izdvoji nešto malo svog skupog vremena on će nam izaći u susret i reći par rečenica. A koliko su te rečenice smislene i istinite mogli ste da pročitate u ovim mojim komentarima iznad...

Za kraj imamo komentar Dr Ilića, ali ovoga puta o drugom selektoru.

Slobodan Ilić, 22.08.2017

SMENA SELEKTORA MUŠKE REPREZENTACIJE

Nije baš za ekološku preporuku način kako je smenjen i postavljen selektor muške reprezentacije. Bez konkursa diskusije, objašnjenja, javne zahvalnosti ili argumentovane kritike prethodnika.

Nešto ne deluje previše higijenski ta smena. Tras, bum, ko je za, naravno svi smo, gotovo!

Nekako nije kulturološki, nema tu ni truna viteštva čemu nas šah uči.

Ta smena selektora muške reprezentacija, iz aviona se vidi nije baš transparentna, nekako deluje baš bljak.

Čak malo i jadno izgleda ta smena izvedena u stilu “nema problema, ionako se sada mi pitamo”.

Malo ko se iz šahovskog sveta nešto uzrujao zbog te smene, ali nije to bila baš neka predstava za ugled. Prošlo je dosta dana ali osećaj neke otužne gorčine i dalje se vuče za njom.

Ta rotacija selektora muške reprezentacije izvedena je verovatno jednoglasno. Ali bez obzira na proceduru koja sve opravdava nema tu neke čvrstine kojom bi se ponosili.

Nije to ni bahatost, čak naprotiv. Više slabost kojoj su eto okolnosti pružile priliku da se razmahne.

I moglo bi se unedogled u istom ili sličnom tonu pisati o toj smeni. Dodavati ili kombinovati reči i izraze ne bi li se što životnije prikazala njena karikaturalnost. Ipak bolje je zaustaviti se. Ne vredi, ne vredi!