Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Parovanje Otvorenog prvenstva Paraćina 2017

Parovanje Otvorenog prvenstva Paraćina 2017

18.02.2017 /   Šuhartović, Branislav (2167)

Шуле је анализирао парове из Параћина, а оне из Гибралтара ћемо неком другом приликом :)

Parovanje Otvorenog prvenstva Paraćina 2017.

Ajmo sad malo o šahu.

U pismu Perpetualu IM Boroljub Zlatanović između ostalog pokreće pitanje određivanja parova na ovom turniru. Obzirom da smatram da je ova tema interesantna ne samo šahovskim sudijama, već i igračima, a da su na ovom turniru nastale interesantne situacije u pogledu određivanja parova, detaljno ću analizirati parovanje dva poslednja kola.

Sledeća tabela predstavlja deo ček liste posle 7. kola:

Značenje pojedinih kolona u tablici je sledeće:
Rk. – rang/plasman igrača određen na osnovu 1) broja poena i 2) njegovog rejtinga
SNo. – startni broj igrača određen na osnovu njegovog rejtinga
Color – boje figura igrača od prvog do sedmog kola (w = bele, - = crne figure)
D – boja figura koju bi igraču trebalo dodeliti u sledećem kolu
P – podatak o tome da li je igrač bio „plivač“ u pretposlednjem kolu (- = plivač na dole, + = gore)
l – podatak o tome da li je igrač bio „plivač“ u poslednjem kolu
Cd – razlika boja figura (bele – crne)
Sc – uzastopno ista boja figura u poslednjim kolima
Opponents – protivnici igrača. Broj u zagradi je protivnik sa kojim program paruje igrača u sledećem kolu.

Vidimo da samo jedan igrač ima 6 poena, zbog čega on protivnika traži u sledećoj poenskoj grupi, koja zbog toga postaje heterogena.

Broj jedan je igrao sa brojem dva. Na prvi pogled je čudno zašto nije par 3-1, već program „preskače“ igrače 3 i 5 i predlaže par 6-1. Međutim, analizom parovne grupe uočavamo da u njoj ima 5 igrača koji žele crne figure i dva kojima u osmom kolu trebaju bele figure. Zbog toga plivač treba da bude igrač kome trebaju crne figure (3, 5, 6 ili 7). Pošto su 6 i 7 bili plivači na niže u poslednjem kolu, izbor plivača se svodi na igrače 3 i 5.

U slučaju da napravimo par 1. 3-1 (nije bitno što želja za bojom figura nije zadovoljena, jer imamo višak igrača koji žele crne figure), ostatak grupe postaje homogen:

Sada su jedino mogući parovi 2. 2-7 i 3. 4-5, ali bi onda igrač 6 bio plivač na dole kao u prethodnom kolu.

U slučaju da napravimo par 1. 5-1, ostatak grupe je:

Par 2. 2-4 nije moguć zbog boja figura. Ukoliko napravimo parove 2. 2-7 i 3. 4-3, ostaje igrač broj 6 kao plivač na dole. Zato ni ovi parovi nisu dobri. Zamenom između S1 i S2 dobijamo:

Očigledno ni ovako nećemo doći do optimalnog plivača.

Sledeća mogućnost je par 1. 6-1 posle čega imamo:

Sada dolazimo do parova 2. 2-7 ( broj 2 sa 4 ne može zbog boja figura, a sa 5 je igrao), 3. 4-3 i 5 pliva na dole. To su upravo parovi do kojih je program došao!

Zaključujemo da su parovi osmog kola, mada na izgled nelogični, ispravni!

Sledeće tabela je ček lista za deveto kolo:

U poenskoj grupi sa 6½ poena imamo 3 igrača i jedini mogućni par je 1. 2-1, a igrač broj 3 silazi u grupu sa 6 poena.

Sada je moguć par 2. 5-3, a igrač broj 4 bi prešao u poensku grupu sa 5½ poena. Problem je u tome što bi time igrač broj 5 bio tri puta uzastopno beli. Alternativa tome je da se izvrši zamena između S1 i S2:

Sada bi dobili 2. 4-5, a 3 bi bio plivač na dole.

Postavlja se pitanje šta je ispravno? Pogledajmo šta piše u pravilima FIDE.

B2: Two players with the same absolute colour preference (see A7.a) shall not meet (therefore no player’s colour difference will become >+2 or < -2 nor a player will receive the same colour three times in row) Note:  If it is helpful to reduce the number of floaters or the score of a floater when pairing top scorers B2 may be ignored.

Zabrana da igrač tri puta uzastopno dobije istu boju figura ne važi za „top skorere“ (igrače koji imaju više od 50% poena) ukoliko se njenim ignorisanjem smanjuje broj plivača, ili skor plivača. U ovom primeru broj plivača je isti u oba slučaja, ali u prvom plivač ima 6, a u drugom 6½ poena. Ignorisanjem boja figura tako poštujemo osnovni princip svakog švajcarskog sistema da se igrač susreće sa protivnikom iz svoje poenske grupe, ili ako takav ne postoji, iz najbliže.

Osim toga, zamene igrača između S1 i S2 dozvoljene su samo kada je parovna grupa S homogena.

Iz navedenih razloga smatram da su parovi devetog kola koje je odredio program ispravni.

Postavlja se pitanje šta bi trebalo da uradi sudija da je program dao pogrešne parove? Što se dešava, istina retko, ali se dešava. To zavisi od mnogo okolnosti, a pre svega od toga šta piše u turnirskom pravilniku. Ako tamo stoji da se igra po švajcarskom sistemu, kompjutersko parovanje, sudija nije odgovoran za eventualnu grešku programa, pogotovo ako koristi neki od FIDE licenciranih programa. Sa druge strane, ako u pravlniku stoji samo da se igra holandska varijanta švajcarskom sistema, odgovornost je na sudiji, a kompjuter pomoćno sredstvo.

Napomena. Od 1. jula ove godine stupaju na snagu izmene holandske varijante švajcarskog sistema koje su usvojene prošle godine na Kongresu FIDE. Mada osnovni principi određivanja parova ostaju isti, procedura parovanja se unekoliko komplikuje jer sada postoji 19 kriterijuma koje treba imati u vidu prilikom ocene kvaliteta parova. To dodatno uvećava odgovornost programera i sudija.

Branislav Šuhartović, IA