Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Druga mladost velemajstora Dušana Rajkovića

Druga mladost velemajstora Dušana Rajkovića

14.05.2016 /   Ilić, Slobodan S (1991)

Др Слободан Илић написао је чланак посвећен Дулету Рајковићу и његовој победи на Криту!

DRUGA MLADOST VELEMAJSTORA DUŠANA RAJKOVIĆA

Pre nekoliko dana završen je međunarodni open turnir na Kritu, na kome je pobedio naš velemajstor Dušan Rajković. Nije baš tako česta vest (posebno zadnjih godina) da naš šahista osvoji međunarodni turnir, za divljenje i poštovanje što je Rajković to uradio kao najstariji učesnik turnira, u 73-godini života. U konkurenciji 99 šahista iz 6 zemalja, bez poraza sa 6 uverljivih pobeda pretekao je naš velemajstorski pul (Antić, Abramović, Ristić, Miljković), bugarske internacionalce ( Nikolova, Enčeva) i masu talentovanih grčkih igrača čiji rejting (svi koji su igrali grčke opene to znaju) je značajno niži od njihove stvarne snage. Neki od njih kao što su IM Kapnisis i Teodoru (obojicu je Rajković pobedio) predstavljaju imena o kojima ćemo još slušati.

Dule Rajković je više od pola veka u šahu, trenutno je naš najstariji aktivni velemajstor i u pravom smislu reči predstavlja hodajuću istoriju jugoslovenskog i srpskog šaha. Svedok i učesnik, komentator, trener, organizator, sudija, sekundant... nema šahovske sfere gde se nije okušao, njegova karijera je svojevsrni almanah šahovskih zbivanja na ovom tlu kojima je dao svoj originalni pečat i neprolazni doprinos. Postao je prvi srpski „provincijski“ (van Beograda) velemajstor 1977 godine, rodonačelnik je prvog velikog „provincijskog“ kluba, jedan od najzaslužnijih za slavne dane u kojima je Smederevska Palanka (igrački i organizaciono) bila prepoznatljiva lokacija na šahovskoj mapi. Bio je i do današnjeg dana ostao simbol vrednosti i značenja koji može da se zapati, razvija i trajno uspostavi i u manjim sredinama, daleko od velikih centara i moćnijih sistema. U tom kontekstu još impresivnije izgleda njegova igračka karijera u kojoj se za tablom sretao sa najvećim korifejima svetske i domaće šahovske scene. Držao je Petrosjanu, Polugajevskom, Geleru, Andersonu, Topalovu.... velikog Keresa je u damskoj završnici tri na dva preznojavao dva prepodneva. Predaju su mu potpisivali imena poput Bronštajna, Nana, Ceškovskog, Valeljo Ponsa....i svi naši najbolji igrači Gligorić, Ivkov, LJubojević, Velimirović, Matulović, Marjanović.....Svoj najkreativniji period krunisao je 1983 godine titulom šampiona Jugoslavije. Odigrao je Dule ko zna koliko šampionata, dva seniorska prvenstva sveta, bezbroj opena, bergera, rapida, cugera, kupova, ekipnih prvenstava, srpskih i saveznih liga, ogromno iskustvo i znanje nagomilano tokom karijere nesebično je darivao kroz trenerski rad i sekundantstva, ali previše je „biološko-šahovski strukturisan“ da bi se zasitio. Od aktivne igre i dalje ne odustaje.

Upoznao sam ga početkom sedamdesetih, odigrali smo partiju (koje se uzgred budi rečeno on ne seća), na prvoj tabli srpsko-ligaškog meča Smederevska Palanka-Min (Niš). Zbog igračkog deficita kao napredni omladinac prešaltovan sam u seniorski sastav, remi izboren u sadržajnoj partiji za mene je bio veliki uspeh. Svih ovih godina sretali smo se na raznim turnirima, poznanstvo je preraslo u prijateljstvo. U Obrenovcu 2008 godine imali smo redovne jutarnje brifinge, na Srebrnom jezeru 2009 po drugi put smo se sreli za šahovskom tablom, ne volim baš da se sećam te partije dobio sam (doduše besplatno) velemajstorsku lekciju iz strategije. Ove godine u januaru na Kritu, igrali smo zajedno prvi od serijala turnira koji je bio neka vrsta uvoda u ovaj tekst i imali priliku da u inspirativnom ambijentu (vedrina, sunce, sedeljke po kafićima, galebovi, modrina mora) razvijemo mnoge teme. Iskoristio sam priliku da se tragom Duletove karijere, kroz njegova viđenja kao svedoka i neposrednog učesnika bliže upoznam sa događajima i ličnostima koji su u proteklih pola veka kreirali šahovski život u Srbiji. Ne iz direktne namere (to se među prijateljima ne radi) već više iz nesvesne profesionalne inercije istovremeno sam i posmatrao kako pristupa partiji, protivnicima i osluškivao reakcije na konačne ishode . Imponuje fleksibilnost psihe koju je uspeo da sačuva u ovim godinama, i to je primarno što mu (uz podrazumevajuće iskustvo i znanje) omogućuje da još uvek ravnopravno igra sa daleko mlađim protivnicima. Uspeo je (to je nešto što se ne uči već nosi) da skladno izmiksuje racionalno i iracionalno poimanje jednog te istog događaja i da se zavisno od razvoja situacije energetski podredi preovladavajućem ishodu. Racio mu omogućava da lako metaboliše neuspeh, kad zaduvaju povoljni vetrovi tu je iracionalno da mu stimuliše motivaciju i ambiciju. Na taj način, u njegovoj originalnoj interpretaciji dva suprotstavljena fenomena paradoksalno žive u međusobnom uvažavanju, što se u konačnom rezultatu ispoljava konstantnim očuvanjem energije.

I u sferi modernih trendova (kompjuterizacija, fizičke pripreme, ponašanje za vreme partije) neophodnih za uspešno tamičarsko funkcionisanje Rajković je ispratio zahteve novih vremena, ali ih je shodno svojim godinama modifikovao i našao im pravu meru. Kompjuter je prihvatio ali ne u prejakoj dozi, pripreme pred partiju u redu ali ne i iscrpljivanje varijantima, držao se dosledno Petrosjanovog saveta da je od svega najvažnija „sveža glava“. U segmentu telesnog opuštanja i psihičke relaksacije Rajković predstavlja preteču današnjim programima koji se preporučuju aktivnim takmičarima. Nije bilo njegovo da se znoji u teretani, juri za loptom, ili meditira na zalazak sunca, svoju psihofizičku aktivnost ostvarivao je pešačenjem, šetnjama kroz prirodu, branjem pečurki, ribolovom i (u tome je dokazani majstor) pečenjem rakije..Dobitak je uvek bio dvostruki : telesna svežina i hedonističko uživanje. Način odnošenja i govor tela pri prvom kontaktu sa protivnikom ( važan aspekt koji može značajno da doprinese redukciji anksioznosti) koji je naročito među mladima zanemaren skoro do neprepoznatljivosti, u Rajkovićevoj verziji ima ritualnu gospodsvenost. Sa svakim protivnikom bez obzira na uzrast i pol on se pozdravlja u stojećem položaju, sa srdačnim osmehom, na kulturan način omekšavajući njegovu agresivnost i istovremeno aktivirajući sopstvene mehanizme za nivelaciju psihičkih turbulencija koje se u toku partije mogu dogoditi.

Neposredno pred finiš turnira „skajpovao“ sam društvo na Kritu. Zatekao sam ih na okupu, u svečarskoj atmosferi, proslavljali su rođendan najmlađeg među njima Miroslava Miljkovića. Uz dosta buke i dizanja čaša, upadice, anegdote i sve ono što čini opuštenu šahovsku atmosferu koju toliko volimo, uz rođendansku čestitku, Mirčetu sam dao i šahovski savet: „iskoristi priliku, da što više u Duletovoj blizini, posmatraj i osluškuj, ponekad nešto i pitaj, „ceo aranžman“ će ti biti od velike koristi da postaneš bolji igrač“. Održavanje tradicije, poštovanje prethodnika, ulaganje u naslednike su osnovni postulati kreativne smene generacija koja se može ostvariti samo uz interaktivno delovanje i podržavavanje svih učesnika u procesu. Preneseno na šahovski teren i na našu mikro sredinu čini se da nam od svega navedenog najviše nedostaje atmosfera i mudrost da poput „kolagenog tkiva“ povežemo naše „žive legende“ i nadolazeće talente. Kao da nismo svesni srećne okolnosti da ih zaista imamo. Dakle. divno je što imamo Zajića i Vuka treba ih negovati, ali je divno što imamo i večito mladog Duleta Rajkovića istinsku vrednost srpskog šaha.