Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Abu Dabi - završna analiza

Abu Dabi - završna analiza

18.04.2016 / IM Todorović, Jovan (2371)

09.04.2016 /   Baralić, Nebojša (2241) : Abu Dabi - Dan 1
10.04.2016 /   Baralić, Nebojša (2241) : Abu Dabi - Dan 2
11.04.2016 /   Baralić, Nebojša (2241) : Abu Dabi - Dan 3
12.04.2016 /   Baralić, Nebojša (2241) : Abu Dabi - Dan 4
13.04.2016 / IM Todorović, Jovan (2371) : Abu Dabi - Dan 5
14.04.2016 /   Baralić, Nebojša (2241) : Abu Dabi - Dan 6
15.04.2016 /   Baralić, Nebojša (2241) : Abu Dabi - Dan 7
16.04.2016 /   Baralić, Nebojša (2241) : Abu Dabi - Dan 8

14. UNIVERZITETSKO PRVENSTVO SVETA U ŠAHU

Abu Dabi (Ujedinjeni Arapski Emirati), 8-16. aprila 2016.

Kratka analiza rezultata iz Abu Dabija


Na upravo završenom Svetskom studentskom prvenstvu ekipa Srbije vratila se bez medalje i sa tri deobe 4. mesta, kako ekipno tako i u pojedinačnim konkurencijama. Rekao bih da rezultat predstavlja relativan uspeh i pokušaću to da objasnim, naravno potpuno iz ličnog ugla, onako kako sam ja to video i doživeo na licu mesta.

Najpre nešto o samom odlasku na takmičenje. Iako on ne bi voleo da to ističem, moram reći da je odlazak na ovo svetsko prvenstvo rezultat titanskih napora Nebojše Baralića da obezbedi sredstva. Mnogo ljudi dobre volje dalo je svoj doprinos ali se u preseku svih tih dela i napora nalazi baš Nebojša. Uz sve različite forme u kojima je on prisutan u našoj šahovskoj zajednici studentski šah postaje njegov zaštitni znak. Neka mi ne zamere oni koji misle drugačije ali mi se čini da bez njegovog angažovanja ovaj vid aktivnosti među akademcima jednostavno ne bi postojao. U samom Abu Dabiju radio je danonoćno. Od rešavanja tehničkih pitanja, ostvarivanja novih kontakata i dogovora o budućoj saradnji sa zainteresovanima sve do redovnih izveštaja na sajtu Šahovskog saveza Srbije i Večitom šahu.


Kada se već našla tamo naša ekspedicija je morala da se suoči sa nacijama koje očigledno imaju jaku sistemsku podršku svojih saveza, odnosno država. Tu pre svega mislim na šahovske velesile kao što su Rusija, Jermenija i Kina i sile koje su u usponu poput Irana i Poljske. NJihove delegacije bile su brojne kako igrački tako i po broju trenera i ljudi u pratnji. Bilo je vidljivo da ovom, kao i svakom takmičenju pridaju veliku važnost. Naše trenutno stanje je takvo da su uspesi naših igrača uglavnom rezultat ličnog truda i roditeljskog finansiranja i odricanja. Mali je broj centara koji pomažu razvoj mladih nemajući pri tome komercijalni interes, poput ŠK „Itaka“ i ŠK „Beograd“ ili razvoj naših dama, što pada na dušu klubovima poput Jelice, Basa i Rada. Neka mi oproste svi nepomenuti ali ovo je prvo što mi pada na pamet. Ipak, ova tema prevazilazi okvire ove analize pa je nećemo širiti. Svejedno, kao i u mnogim drugim disciplinama ostalo nam je da organizovanim sistemima suprotstavimo talenat, volju i smisao za improvizaciju. Ponekad daje rezultate.

O samom takmičenju prvo bih naglasio je da je izuzetno naporno i zahtevno. Turnir od devet kola imao je čak tri dana sa dve partije dnevno. To je tražilo od učesnika maksimalnu fizičku i psihičku pripremnjenost. Takođe je uloga trenera morala biti prilagođena tim okolnostima. Vremena za pripremu je bilo malo, pa je glavni aspekt padao na psihologiju i pokušaj dovođenja naših reprezentativaca u optimalno raspoloženje za igru uz ukazivanje na neke karakteristike igre protivnika. Izrazio bih svoju zahvalnost internacionalnim majstorima Zoranu Arsoviću i Dejanu Nestoroviću koji su pomagali u pripremama Leni Miladinović, odnosno Mili Žarković. Bez njihove pomoći zadatak postavljen pred trenera bi bio znatno otežan.

Analizu pojedinačnih učinaka počeću od dama.


Jovana Erić je turnir završila na deobi 4-7. mesta sa 6 poena, samo pola manje od pobednice, bivajući u šansi za medalju do poslednjeg momenta. Imala je izuzetno jak turnir i odigrala ga je prilično ravnomerno. Pet partija je odigrala protiv predstavnica Kine, Irana i Poljske i napravila 2,5 poena. Te duele je igrala agresivno i potpuno ravnopravno iako su protivnice bile izraziti favoriti po rejtingu. Ni jednog trenutka nije je zanimalo ništa osim pobede. Poraz u oštroj igri od nove šampionke Ni Šikun nadoknadila je efektnom pobedom nad, tada još uvek aktuelnom studentskom šampionkom sveta, Klaudijom Kulon iz Poljske. S obzirom da je tek završila studije Biologije na Beogradskom Univerzitetu, okolnosti za njen dalji napredak su povoljne. Rezultati pokazani u poslednje vreme su samo nagoveštaj onoga što ova vanserijski talentovana devojka može. Predviđam da će se njen uspon nastaviti i da ćemo biti svedoci njenog ubrzanog šahovskog rasta.


Mlada Mila Žarković je takođe igrala dobro i imala jake protivnice. Za bolji plasman presudan je bio poraz u nadmoćnoj poziciji protiv Klaudije Kulon. Čitav turnir je igrala u svom stilu, hrabro i borbeno. Posebno dobro je odigrala protiv Bartel i Latreš. Ova talentovana, još uvek omladinka je posle velikih uspeha u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji, što je krunisano nastupom u reprezentaciji, započela studije na Fakultetu organizacionih nauka. Po meni je od velike važnosti da se dobro organizuje za nastup na dva fronta i dalji rezultati neće izostati.


Lena Miladinović sigurno nije zadovoljna rezultatom, mada je igra bila bolja od postignutog. Čak četiri partije je izgubila belim figurama protiv favorizovanih protivnica, uvek posle velike borbe i često kao rezultat previda. Crnim figurama je igrala izuzetno efikasno. Kod nje završetak fakulteta, moguće, koincidira sa planovima koji nisu vezani za šah pa je i to imalo uticaj. Lenu pamtim kao talentovanu devojčicu koja je u ranom uzrastu imala izuzetno visok nivo igre uz karakterističnu beskompromisnost. NJen dalji napredak zavisi od nje same, to jest od mesta koje će dodeliti šahu u svojim planovima.


Marko Nenezić je zapravo bio heroj muškog šampionata. NJegove šahovske sposobnosti su očaravajuće, a njegov glavni kočničar je on sam, to jest njegov temperament. Tako je bilo i ovaj put. Nestrpljivost je bila uzrok slabog starta, a kada je povratio kontrolu nad sobom počeo je da se podiže iz provalije. U početku lagano, a zatim sve snažnije. Nanizao je pet uzastopnih pobeda, remizirao je sa prvim favoritom turnira, supervelemajstorom Fedosejevim i na kraju došao u situaciju da se bori za zlato protiv budućeg pobednika turnira Gabuzjana. U toj partiji protivniku je stavio do znanja da ga zanima samo jedan rezultat i ja mislim da je to važnije od krajnjeg ishoda. Na kraju je podelio 4-5. mesto sa 6 poena. Kako je praktično na početku studija za njega važi što i za Milu, dobra organizacija pre svega i budućnost pripada njemu. To je posebno važno zbog njegove izražene svestranosti.


Miloš Roganović nije imao svoj turnir i nije pokazao ni deo svog raskošnog talenta. Kao da je bio umoran i da nije imao dovoljno energije. Kriza je nastupila od 2-4. kola. Posle toga Miloš je junački stegao zube i pokušao da popravi što se popraviti moglo ali jednostavno nije išlo. Kada je u formi njegova igra je vanserijska i ja sam predviđao njegov brzi uzlet po okončanju studija ekonomije. Moguće je da je to što se zaposlio kao asistent na fakultetu okupiralo njegovu podsvest i rezerve energije. Kada uskladi obaveze na poslu sa šahovskim nastupima verujem u njegove buduće velike rezultate.


Slično važi i za Miloša Stankovića kada je energija u pitanju. Prvi deo turnira je igrao dobro i sigurno ali je u finišu popustio. Trudio se i u tim trenucima ali je rezultat izostao. NJegov šahovski talenat je nesporan i ja sam već pomenuo da on može da igra mnogo bolje nego što možda i sam veruje. Osnovno je što se on nalazi usred već pomenute bitke na dva fronta, šahovske karijere i one na Pravnom fakultetu. Stručni tim u kome se nalaze Nikola Sedlak, Dragan Pantović i Goran Biočanin uz asistenciju moje malenkosti dogovorio se da pomogne razvoj ove mlade ličnosti. U svakom slučaju, pedagoško iskustvo pomenutog tima obećava Milošu uzbudljive trenutke usvajanja novih znanja.

Ekipno prvi bili su Rusi, drugi Jermeni, a treći Iranci čije su sjajne šahistkinje dale glavni doprinos osvajanju medaalje. Našu deobu četvrtog mesta sa Kinom i Poljskom ja nikako ne mogu da doživim kao neuspeh.

Na kraju svega želim da kažem da su naši studenti plenili ponašanjem i držanjem, kako za tablom tako i van nje. Ne jednom osetio sam ponos što se nalazim u situaciji da budem uz njih.


Jovan Todorović