Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  U spomen Krunoslavu Hulaku

U spomen Krunoslavu Hulaku

27.10.2015 /   Ilić, Slobodan S (1985)

Пре неколико дана преминуо је велемајстор Крунослав Хулак, а ми имамо чланак Др Слободана Илића

U SPOMEN KRUNOSLAVU HULAKU

Šahovski satovi su utihnuli na tren, umro je Krunoslav Hulak. Elitni šahovski promoter, ljudina, globtroter, prijatelj...Jedan od onih dragocenih ljudi koji se za života kao podrazumevaju, ali posle čijeg odlaska se oseća istinska tuga. Oni koji su ga poznavali, družili se ili na bilo koji drugi način bili u njegovom okruženju ovih dana je listom osećaju.

Kruno Hulak je u periodu sedamdesetih i osamdesetih bio aktivni učesnik i nezaobilazni deo sjajne jugoslovenske šahovske atmosfere, protkane slavom, pojedinačnim i ekipnim uspesima, brojnim turnirima, putovanjima, druženjima...Bilo ga je svuda. Nastupio je na četri zonska i dva međuzonska turnira, bezbroj velikih i malih Bergera, sa reprezentacijom je osvojio četvrto mesto na olimpijadi u Lucernu i dva druga na evropskim prvenstvima u Plovdivu 1983 i Haifi 1989 godine, (sa rezultatom 7 iz 9 na svojoj tabli. Pobedio je u Varni 1974, Vajk an Zeu 1986, Banja Luci 1987...U Boru 1976 godine i zvanično se upisao u istoriju jugoslovenskog šaha kao seniorski šampion. Šah koji je igrao bio je u skladu sa njegovim mentalitetom, otvoren, dinamičan. Oslobođen strahova od autoriteta, umeo je da dosledno isprati svoje kreativne porive i napravi delo, „šahovsku lepoticu. U kolekciji njegovih skalpova obitavaju imena poput Korčnoja, Jusupova, Horta, Psahisa, Barejeva, Halifmana, Bologana, Najdiča, Kiril Georgijeva, Grande...

U periodu 1980-1990 viđali smo se na saveznim prvim ligama, bio je prepoznatljivi brend zagrebačke Mladosti za koju je igrao tokom cele šahovske karijere. Odigrali smo više uzbudljivih klupskih mečeva, iako su uvek važili za favorite umeli smo da im se odupremo, Kruno je uglavnom igrao drugu tablu i vodio teoretske duele sa našim IM Zoranom Ilićem. Bilo je to vreme kad je svaki meč imao svoju uvertiru,a posebno završnicu u holu ili društvenoj prostoriji gde su bila zajednička okupljanja. U njima je Hulak uvek bio u centrali, bilo da je igrao cuger (uz obavezni prateći komentar na račun protivnika) ili prosto pijuckao za šankom zabavljajući se sa društvom. Fenomenalno je igrao brzopotezni šah, oko njegovog stola uvek je bila gužva, „grozdovi kibicera“ su znali gde je mesto vrhunske zabave.

Voleo je da igra u Srbiji, svuda gde je prolazio dočekivan je sa simpatijama, odlazio je uvek sa zalogom nekog novostvorenog prijateljstva. Svoj možda najveći turnirski uspeh ostvario je pobedom na ekstremno jakom openu u Beogradu 1988 godine ostavivši iza sebe gomilu od preko 100 velemajstora. U Boru je postao šampion države,a 1985 godine priredio nam je čast i zadovoljstvo učestvujući na tada tradicionalnom niškom velemajstorskom turniru. Igrao je sjajno, osvojio drugo mesto, ali više od toga svojim neformalnim ponašanjem, lucidnim komentarima i spremnošću da zastane, porazgovara, popije piće sa poznatim i nepoznatim davao je turniru boemski, kreativni šmek. Bliže sam ga upoznao na openu u Val Toransu 1983, bilo je leto, ali bez značajnijeg klimatskog uticaja na okolne planine koje su belile snegom. Sa nama na turniru su igrali Cvele i Miša Cebalo, iz jugoslovenske komune bio je tu i Mika Todorčević ovoga puta u svojstvu trenera elitnih francuskih omladinaca. Kruno je prepodne neumorno skijao, popodne igrao šah, uveče uživao u druženju, kartanju, brzopoteznom šahu. Hedonistički se predavao svemu što radi, kako u fragmentu koji bi tog trenutka bio u njegovom fokusu tako i u celini koju predstavlja sam život iz kog su ti fragmenti i napravljeni.

I u godinama ratova i kolektivnih nacionalističkih ludila, u danima kad je „tako privlačno bilo biti nenormalan“, Kruno je zadržao svoj izvorni kod. Još mnogo velikih šahovskih rezultata napravio je pod zastavom svoje nezavisne zemlje ali se starih prijateljstava nije odricao. Na evropskom prvenstvu u Debrecinu 1992 godin, kad je naša zemlja nakon odigranog prvog kola, zbog aktuelnih sankcija izbačena sa šampionata, Hulak je bio među malobrojnima koji je osetio potrebu da poseti naše igrače, pruži podršku i izrazi žaljenje zbog nepravedne odluke.

Da je neko poželeo da napravi ljudsku verziju robota čija bi osnovna karakteristika bila „normalnost“ Kruno bi nedvosmisleno poslužio kao dobar model. Prosto zato što je sve oko njega i u njemu bilo neposredno, neformalno, prirodno. Zarazno prirodno. Nove šahovske generacije treba da znaju ko je bio Krunoslav Kulak, treba da se upoznaju sa njegovim nasleđem.Svojom karijerom promovisao se kao značajan akter jugoslovenskog šahovskog vremeplova koji je ne tako davno slavodobitno boravio na ovim prostorima. Svi šahisti koji su tome svedočili sa poštovanjem se klanjaju njegovim senama.