Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Veb sajt ŠK Rad

Veb sajt ŠK Rad

07.05.2015 /   Andrejić, Vladica (2268)

Veb sajt ŠK Rad, na adresi www.sahklubrad.com počeo je sa radom 24. marta 2015. Prenosimo jedan članak sa novog sajta...

Utisci sa šampionata u Vrbasu, Radov komentar, 5.5.2015

Šampionati Srbije u šahu – u obe konkurencije, održani su u Vrbasu. Dobili smo nove šampione ali i stekli neke utiske koji ne mogu (i ne smeju) ostati bez komentara. Pored čisto takmičarskog aspekta, pažnju treba usmeriti na još neke. Pa pođimo redom.

Kada se govori o uslovima za odigravanje turnira, onda treba reći da su smeštaj, ishrana i sala za igru bili korektni. Ali ono što mora zaslužiti slabu ocena je nedostatak direktnih prenosa partija. U vreme takvog tehnološkog razvoja – kada smo u mogućnosti da neposredno pratimo poteze iz svih krajeva sveta, ovakav propust zahteva nedvosmisleno objašnjenje.

Što se tiče sastava turnira, onda nije teško zaključiti da se u Vrbasu nisu našli mnogi kojima je tu “bilo mesto” – u obe konkurencije. Tu se pre svega misli na reprezentativce sa poslednje olimpijade, ali i na još neke. U konkurenciji žena nedostajale su Nataša Bojković i Jovana Vojinović, ali bi konkurencija bila znatno jača da su igrale Marija Manakova, Suzana Maksimović i Ana Benderać. Kod muškaraca situcija je bila još gora. Nedostajala su četiri olimpijca: Ivan Ivanišević, Miloš Perunović, Robert Markuš i Nikola Sedlak.

Ako se izuzme Nataša Bojković, koja već godinama ne želi da svoj nesumnjivi autoritet stavi na proveru u domaćoj konkurenciji, za odsustvo ostalih se ne znaju razlozi. Dok neko od odgovornih u našoj šahovskoj organizaciji ne izda zvanično saopštenje, može se predpostaviti da postoje dva osnovna razloga: prvi je finansijske prirode (male nagrade i honorari) i drugi, koji je se odnosi na eventualno neusaglašeni kalendar takmičenja. Ustvari, oba su u neposrednoj vezi, što bi – to se prvenstveno odnosi na šahiste, trebalo da znači da su se opredelili za turnire na kojima postoji šansa za osvajanje znatno viših nagrada.

O sastavu turnira govori se prvenstveno imajući u vidu visinu rejtinga, ali je to moguće učiniti i na drugačiji način. A kada je u pitanju šah u Srbiji, onda učešće mladih i njihovi rezultati zaslužuju, odnosno zahtevaju da im bude posvećena posebna pažnja. Na seniorskom šampionatu je bilo malo “novih-mladih” lica. Rezultat Aleksandra Inđića je svakako zadovoljavajući, mada, kako (opravdano) kaže Dejan Antić, mora više pažnje posvetiti repertoaru crnim figurama. Ali, njega nikako ne možemo više smatrati novim licem – naprotiv. Međutim, dvojica debitanata, braća Ratković nisu iskoristili priliku da se predstave u boljem izdanju.

U ženskoj konkurenciji, u tom pogledu bila je povoljnija situacija. Pored već afirmisane – reprezentativke Adele Velikić, priliku su imale Mila Žarković, Jovana Milošević, Ksenija Tomin i Tijana Petrović. Izuzev Tijane, za koju je je ovakav turnir još uvek prejak, ostale su manje-više prikazale zadovoljavajuću igru. Ipak, utisak je da još uvek nisu dovoljno spremne da neposredno ugroze one koje već godinama drže primat u ženskom šahu.

Posle svega rečenog, postavlja se pitanje kako će se posle ovakvih “krnjih” šampionata snaći selektori Slavoljub Marjanović i Branko Damljanović. Prvi utisak je da su dobili “vruć krompir”. Zaista, kako pomiriti (nesumnjivi) značaj šampionata i rejting i neke druge takmičarske rezultate.

Zadatak Branka Damljanovića nije ni malo lak. Naime, uz neprokosnovenu Natašu Bojković, nema nikakve sumnje da je mesto u ekipi rezervisano i za aktuelnu šampionku Mariju Rakić i Anđeliju Stojanović, koja po više kriterijuma zaslužuje mesto u reprezentaciji. Dakle, ostaju još dva mesta. Za njih konkurišu Marija Manakova, Jovana Vojinović, Irina Čoljuškina i, ako Branko nastavi sa dosadašnjom “taktikom”, Adela Velikić. Naravno, ako neka od mladih u međuvremenu ne napravi “korak od sedam milja”!?

Pobeda Dejana Antića, stvorila je Slavoljubu Marjanoviću ozbiljne probleme, odnosno nedoumice. Ako bude “poštovao” rejting, onda su trojica (Ivan Ivanišević, Robert Markuš i Miloš Perunović) neprikosnoveni. Dobri rezultati na poslednja dva šampionata i mladost Aleksandra Inđića kandiduju i njega kao “sigurnog” člana reprezentacije. Ostaje jedna, ali velika dilema. Kako se odlučiti između šampionske titule velemajstora iz Jagodine i zlatne olimpijske medalje za najbolji uspeh na četvrtoj tabli subotičkog velemajstora, na čijoj strani je i bolji rejting. Naravno, još ima vremena da se do prvenstva Evrope puno toga promeni i proveri!?