Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Kadetska tortura

Kadetska tortura

16.04.2015 / ŽIM Stojanović, Marija R (2150)

Утисци са кадетског првенства Србије...

FESTIVAL MLADIH SRBIJE, VRBAS, 9.4.-15.4.2015.

Poštovani čitaoci sajta i uredniče,

Nakon završenog kadetskog prvenstva države želela sam da vam prenesem neka zapažanja sa ovog najjačeg kadetskog turnira u državi. Naime, svi znamo da se ovaj turnir tradicionalno održava svake godine u vreme prolećnog raspusta. Takmičari se pripremaju tokom cele godine kako bi učestvovali i osvojili titule šampiona na ovom turniru, a samim tim izborili i plasman na evropsko, tj. svetsko prvenstvo.

Smatram da nam je svima dužnost koji smo prisustvovali ovom turniru da vam prenesemo dve jako važne situacije.

Situacija br.1

Sama organizacija turnira je počela s brda s dola. Većina roditelja i trenera imala je oprečne informacije gde će se turnir održavati. Prve informacije, na osnovu kandidatura, bile su da će organizacija turnira pripasti Kladovu ili Kragujevcu, na kraju (na manje od mesec dana do turnira) ispostavilo se da će nas ove godine ugostiti grad Vrbas. Iako, iskrena da budem, je dosta nas strepelo da li će se turnir uopšte održati, jer nije lako da neki hotel prihvati da posle ovog turnira treba organizovati i dva najjača seniorska turnira (ženski i muški šampionat). Uslovi su bili kao i u Subotici prošle godine, 2400 dinara po osobi za pun pansion u svim tipovima soba (dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne), u hotelu “Bačka” gde se turnir i održava.

Kada smo stigli u hotel nismo bili naročito oduševljeni smeštajem, ali smo smatrali da je bitno da je čisto i da su obroci prilagođeni takmičarima. Međutim, obroci u hotelu su bili više nego “siromašni”. Krompir svaki dan pripremljen na tri različita načina sa nečim što se naziva mesom je bilo nedovoljno za takmičare do 8 godina, a kamoli za starije grupe i pratioce. Sve to začinjeno neljubaznošću hotelskog osoblja koje se odnosilo prema nama kao da treba da im budemo zahvalni jer su uopšte nešto i pripremili. U svemu tome je najviše prednjačila gospođa za koju se ispostavilo da je šef kuhinje. Nakon konstantnih žalbi, od Uskrsa su nam obroci poboljšani, što znači da je trebalo trpeti 4 dana da bi se nešto ispravilo!

Da se malo osvrnem na smeštaj. Sobe čiste i uredne, mogu da kažem za dvokrevetne. Zamislite iznenađenja kada su mnogi stariji učesnici ušli u svoje sobe i shvatili da nemaju kupatila i da će morati da koriste zajedničke toalete i kupatila. Tu vam prilažem i fotografije da svi vidite uslove u kojima su ta deca boravila 7 dana.

Jedan od službenika hotela je bio malo neoprezan, pa je izjavio da se nada da neće pasti kiša jer im prokišnjava na petom spratu. Kiša nije bila potrebna da jednom dečaku u sobi padne plafon. Sreća u nesreći je ta da momak u to vreme nije bio u sobi, pa je izbegnuta vrlo OZBILJNA situacija. Uverite se i sami kako je to izgledalo (rečeno mi je da su mu uništeni kompjuter i telefon , ali to ne mogu da tvrdim). Vi sada dobro razmislite gde smo mi to poslati i gde su to naša deca, učenici i naša šahovska budućnost bili. Više me ni ne čudi što je svake godine sve manji broj učesnika. Gospodo draga za ovo bi vrlo lako moglo da se odgovara ako se neko malo više zainteresuje.

Situacija br.2

Moje učešće na ovom turniru je bilo pratilac i trener dece iz kluba. Sa mnom u sobi bio je dečak koji je učestvovao u grupi do 8 godina. Svi igrači iz mog kluba (deca do 8 i 10 godina) sa roditeljima bili su smešteni na trećem spratu. Poslednje veče turnira je nešto što bismo svi najradije da zaboravimo.

Kako sam i sama bila kadet znam šta znači poslednje veče na turniru. Međutim, bahatost i bezobrazluk novih generacija je ovaj put prevršila svaku meru. U sobi koja se nalazila tik uz sobe gde su bile smeštene majke i očevi sa decom u 01:00 počinje žurka. Alkohol, trava (priznao mi momak koji je bio prisutan, a i mi smo čuli kako se nudi devojkama), vika, psovke nateralo me je da oko 03:00 ustanem i odem do te sobe. Najljubaznije sam ih zamolila da se utišaju, jer su u sobama do deca. Naravno to je bio uzaludni pokušaj, jer mi se čini da su posle toga bili još glasniji. U momentu sam razmišljala da pozovem i policiju, ali me je sprečilo to što poznajem oca jednog od njih i znam ga kao dobrog čoveka. Jedna od majki pokušala je da se žali na recepciji, ali oni su bili nemoćni da ih spreče. U jednom momentu iz čiste obesti su oko 02:00 kucali na vrata sobe gde je bila smeštena Nevena Đorđević sa majkom i kada im je žena otvorila (misleći da se nisu povredili) samo su joj se smejali u lice. Ova tortura je trajala do 06:00, a poslednje kolo je počinjalo u 09:00, tri sata nakon ludog i nezaboravnog provoda. Mogu vam reći da su neki od njih malo i dremali za vreme partije!

Roditelji i treneri, u svemu ovom učestvovalo je njih dvadesetak, što devojaka, što momaka. Znajte da je Vašim ćerkama nuđena trava (sve su ljudi čuli), pitajte ih, pričajte sa njima. Mi smo podneli prijavu disciplinskoj komisiji Šahovskog saveza Srbije sa pet imena, ali je jedna osoba sa tog spiska dala dopunu sa još preko deset imena ko je sve prisustvovao. Možda se tu neko slučajno našao i žao mi je zbog toga, neću grešiti dušu, ali mi smo sve to trpeli i neispavani našu decu vozili nazad kućama.

Gospodin Maravić, kome smo predali prijavu, tvrdi da je to uvek ista skupina dece koja je haos napravila i u učeničkom domu u Subotici (na prošlogodišnjem kadetskom prvenstvu države).

Šta učiniti? Smislite kaznu, jer kada je jednom sprovedte zaštitićete sve i sprečiti ovakve incidente.

Mada mi se čini da će epilozi ovih priča biti sledeći: Takmičari, treneri i roditelji će vam “biti zahvalni” jer ste nam pružili priliku da nam opet organizujete državno, pa čak i po cenu da će nam nešto pasti na glavu. A momci i devojke će proći samo sa usmenim ukorom, jer ipak su oni “samo deca”.