Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Tajne rejtinga

Tajne rejtinga

12.03.2015 /   Andrejić, Vladica (2268)

Преносимо фељтон "Тајне рејтинга" из Политике...

Prethodna dva ponedeljka na šahovskoj strani Politike mogli ste da pratite priču o rejtingu. Na molbu Marjana Kovačevića ja sam napisao neko svoje viđenje povodom inflacije rejtinga. Možete videti i viđenje velemajstora Vučkovića u prvom broju i viđenje velemajstora Matanovića u drugom broju.



Tajne rejtinga (1), Politika, 02.03.2015

Brojke koje povezuju pokolenja

Različita viđenja dr Vladice Andrejića i velemajstora Bojana Vučkovića o tome da li nominalno veći rejting današnjih velemajstora znači i viši nivo igre u odnosu na prethodnike

U serijalu o rekordima šahovskog rejtinga nisu otvarana pitanja realnog značenja brojki koje danas obeležavaju snagu velemajstora. Šahovski rejting je kao i teniski osmišljen krajem 60-ih prošlog veka, ali sa suštinskim razlikama. U tenisu je to broj poena kumuliran u toku jedne godine, a u šahu može da se uvećava ili umanjuje čitavog života. Šta onda znači najveći rejting: da li je to relativna nadmoć u svojoj generaciji, ili merilo objektivne snage u svim vremenima? Ili, mešavina oba, modifikovana inflacijom?

Ako prva osmorica na današnjoj svetskoj listi dostižu ili nadmašuju Fišerov rekord iz 1972, nije logično da ta brojka pokazuje njihovu nadmoć u svojoj generaciji. Da li Karuna, Nakamura i Giri igraju kao Fišer, ili još bolje? Objašnjenja smo potražili od dvojice šahista i matematičara, a verujemo da će i drugi imati šta da kažu. Naš najveći stručnjak za pitanja rejtinga, dr Vladica Andrejić, iznenadiće mnoge svojim stavom u poređenju generacija:

– Rejting sistem već 45 godina funkcioniše na sličan način, iako se mnogo šta promenilo. Prve liste brojale su manje od 600 igrača, sa donjom granicom od 2.200 poena, što je neko pristojno razumevanje igre, na nivou majstorskog kandidata. Iz komercijalnih razloga, Svetska šahovska federacija (FIDE) spustila je donji prag na 1.000 poena, te je broj igrača na listi nedavno prebacio 200.000. U ovakvim uslovima sistem ima previše anomalija, a FIDE prilično nespretno pokušava da ih popravi.

Kolika je inflacija rejtinga?

– Zanimljivo je da FIDE sve promene rejtinga čiji decimalni deo iznosi 0,5 uvek zaokružuje na gore, umesto pravilnijeg statističkog zaokruživanja na parnu cifru. To nas dovodi do inflacije od otprilike jednog poena na svakih 20 igrača koji su bili aktivni u toku meseca. Promene na poslednjoj listi imalo je oko 30.000 igrača, odnosno oko 15% populacije, što nam daje inflaciju od otprilike 0,09 rejting poena po čoveku godišnje, odnosno rejting poen na oko 11 godina.

Da li to može da bude značajan izvor inflacije?

– Ovo prethodno je šala koja treba da bude shvaćena ozbiljno. Moje mišljenje je da realne inflacije nema! Može se izvršiti analiza konkretnih poteza na osnovu statistički obrađenih odstupanja od vodećih linija jakih kompjuterskih programa. Analize istorijskih partija koje je uradio Ken Regan pokazuju jaku vezu između rejtinga igrača i kvaliteta njihovih poteza. Vrhunski igrači danas igraju objektivno bolje poteze negoli bivši svetski šampioni, te otuda i veći rejting. U skladu sa rezultatima te analize realnije je govoriti o deflaciji.

Ima li i drugih dokaza za takav stav?

– Pogledajte moju tabelu svih naših igrača koji su išli preko 2.600. U njoj su predstavljeni njihovi najviši dometi uživo (sa datumom vrhunca), kao i njihov najveći zvanični rejting (sa datumom liste). Da postoji inflacija, zar ne bih tu listu češće ažurirao? U poslednje vreme samo je Šolak pomerao sopstvene granice, ali ne zato što vreme prolazi, već zato što je šahovski napredovao, posebno zbog finansijske podrške Turske federacije koju sada predstavlja.

# Ime Naj Datum Elo Datum
1   Ivan Ivanišević 2684.0 26.05.2012 2664 01.07.2008
2   Robert Markuš 2652.8 09.07.2011 2652 01.07.2011
3   LJubomir LJubojević 2648.2 29.06.1983 2645 01.01.1983
4   Bojan Vučković 2641.3 05.05.2010 2640 01.05.2010
5   Dragan Šolak 2639.8 14.07.2014 2639 01.07.2014
6   Igor Miladinović 2635.4 05.07.2004 2630 01.07.2004
7   Miloš Perunović 2634.1 22.05.2013 2630 01.05.2013
8   Branko Damljanović 2625.0 02.04.2006 2625 01.07.2006
9   Aleksandar Kovačević 2621.3 19.03.2008 2616 01.04.2008
10   Nikola Sedlak 2605.7 23.06.2007 2605 01.10.2007
11   Mihajlo Stojanović 2604.6 14.06.2007 2601 01.07.2007
12   Svetozar Gligorić 2601.6 17.07.1971 2600 01.07.1971

Da li ova tabela sugeriše da je Markuš 2011. igrao na sličnom nivou kao LJubojević kada je bio treći na svetu?

- Moj metod merenja kvaliteta igre samo na osnovu odigranih poteza je u eksperimentalnoj fazi. Testirao sam sve partije iz baze koje je igrao Markuš 2011, kao i one koje je igrao LJubojević 1983. Rezultati su jako slični, pri čemu je Markuš za nijansu kvalitetniji, nijansu koja je manja od statističke greške. Oba rezultata odgovaraju kvalitetu između 2.650 i 2.700, što se u potpunosti slaže sa realnim podacima.

Velemajstor Bojan Vučković se na Andrejićevoj listi najuspešnijih domaćih igrača po rejtingu (od 1971) nalazi na visokom četvrtom mestu. On smatra da nominalni rekordi trpe inflaciju:

– Otprilike do maja 2012, postojala je inflacija od prosečno jednog poena na rejting-listama prvih 100, što je u doba kada su rađene na svaka tri meseca iznosilo 4 poena godišnje. Jedan od faktora je pravilo od pre dvadesetak godina da igrač sa dominantno većim rejtingom (na primer 1.000 poena) dobija pobedom 0,8 poena i sa takvim protivnicima gotovo garantovano napreduje. Drugi, može da bude veći koeficijent za mlađe igrače. Ako mlađi šahista sa rejtingom 2.000 odigra snagom 2.350 poena i remizira sa igračem te snage, zarađuje otprilike 4 h 2,5 = 10 poena. Pošto njegov rival gubi samo 4, lista je u plusu za 10 – 4 = 6 poena. Od 2012. inflacija je potpuno zaustavljena, a pošto je bilo više izmena u obračunu rejtinga, ne znam koja je presudno uticala.

Igra li današnja generacija bolje od prethodnih, kao što rejting govori?

– Teško je reći. U poslednjih desetak godina, zbog izuzetnog napretka šahovskih programa, igra u otvaranju se znatno unapredila, pa najbolji mnogo ređe greše u toj fazi, nego prethodnici. U ostalim fazama snaga je ostala ista, a možda je i za nijansu oslabila, posebno u završnicama. Šahisti sada moraju da posvećuju mnogo više pažnje otvaranjima, pa se na ostale faze troši mnogo manje vremena! Naravno, nije za poređenje snaga Kasparova na vrhuncu, sredinom devedesetih (rejting oko 2.800) i danas Ananda, Girija ili Topalova, da ne idemo dalje u 80-te i 70-te. Uspešnost u odnosu na generaciju se vidi iz rejtinga, ali i rivali Karlsena su, donedavno, zarađivali rejting iz liste u listu, baš zbog inflacije rejtinga.

Marjan Kovačević



Tajne rejtinga (2), Politika, 09.03.2015

Razlike između efikasnosti i darovitosti

Šahovski rejting je jedna od malobrojnih skala kojom bi teoretski mogla da se upoređuju dostignuća pojedinaca u poslednjih 45 godina – pod uslovom da u tom periodu nije bilo matematičkih devijacija u samom sistemu. (Druga takva skala je novčana zarada, ali tu su nepobitne i inflacija i vrednosne devijacije...) U ovom serijalu iznosimo suprotstavljene stavove o pouzdanosti šahovskog rejtinga kao apsolutne mere kroz vreme, ali i tražimo odgovor na pitanje: šta zaista rejting meri? Velemajstor Aleksandar Matanović, svedok mnogih generacija velikih šampiona, smatra da se inflacija u današnjem rejtingu podrazumeva. Sa stanovišta matematičke analize, dr Vladica Andrejić zastupa stav da veći rejting današnje generacije znači i veću šahovsku snagu. Na pitanje Matanovića: koji znalac može da odmeri razliku bivših i sadašnjih, Andrejić odgovara: jak šahovski program, uz odgovarajući matematički aparat.

Važno je da se razjasni da rejting ne upoređuje generacije po darovitosti, a kamoli – genijalnosti. Kada se stavi u korelaciju sa kompjuterskim ocenama odigranih poteza, rejting meri suvu efikasnost, dostignutu i na osnovu razlika u opštem znanju i tehnikama treninga u pojedinim dobima. Robert Fišer je govorio da je Pol Morfi imao talenat da pobedi bilo kog igrača bilo koje ere, pod uslovom da ima vremena da prostudira modernu teoriju i ideje. Slično se može reći i za mnoge druge velikane prošlosti. Ako današnji srednjoškolac više zna o struji od Tesle, da li je pametniji ili značajniji od njega? Rejting takođe ne poredi doprinose igrača šahu, teoriji ili istoriji, što je za publiku često daleko važnije. Navedimo samo jedan primer koji se ne meri rejtingom: u Senti je juče memorijalnim turnirom obeležen današnji dan, kao 72. Fišerov rođendan. Da li će ikome u budućnosti biti ukazane takve počasti? Ni genijalne kombinacije koje su šahu dale magičnu privlačnost ne mogu da se postavljaju u korelaciju sa rejtingom igrača ili svih poteza u partiji, jer su često plod prethodnih grešaka. I ne samo u šahu: Pele je govorio da su najlepši golovi „makazicama” obično ispravljene greške igrača koji nije stigao na vreme da zahvati loptu glavom. I uopšte, svođenjem šaha na matematičku preciznost gube se ne samo ljudske čari, nego i šarolikost svih pojedinačnih stvaralaca njegove istorije.

Zato se, između emotivnih tonova ove diskusije, jedino racionalno pitanje svodi na tešku procenu: koliko je porast rejtinga kroz vreme slika porasta opšteg šahovskog umeća, a koliko posledica matematičkih devijacija u sistemu?

M. K.

Poređenje je nemoguće

Bilo je to davno. Na jednoj sednici Predsedništva FIDE konstatovali smo da su velikom proizvodnjom šahovskih titula one zapravo obezvređene. I šta činiti? Da li ustanoviti novu, višu titulu od velemajstorske, koju bi sticali samo učesnici Turnira kandidata? Bio je to jedan od predloga.

Tri razloga su bila protiv. Naziv, recimo, super velemajstor i slično – pretenciozno, ružno. Zatim: šta ako u budućnosti Turnir kandidata zameni nešto drugo? Presudio je Kampomanesov argument: devalvirane su titule, ali u zemljama u kojima tek niče interesovanje za šah velemajstorska titula, makar samo jednom njihovom šahisti, podstiče razvoj igre.

Isto tako se oteo kontroli i rejting – sistem koji je smislio Elo, koji je ogromno pomogao širenju šaha. Pronalazač nije otklonio njegove negativne efekte koji će se javiti u budućnosti. Vremenom su šahisti sve lakše dolazili do rejting-poena, što je, pre svega, odraz propusta u sistemu. Otuda, poređenje rejtinga sadašnjih vodećih šahista i rejtinga igrača prethodnih generacija, korak je do zaključka da to slika odnos šahovske snage ovih i onih.

Naravno, ima težinu pretpostavka da su se povećali i broj i snaga onih najboljih, da su oni koji se probiju do vrha samim tim bolji od šampiona iz prošlosti. Svejedno, teško mi je da prihvatim da bi Smislov, Fišer, Karpov...., u svojim najboljim danima, bili inferiorni prema sadašnjim vodećim šahistima.

Zašto? Koji mogu biti objektivni kriterijumi odmeravanja snaga? U šahovskim završnicama sve je pronađeno i zapisano. (Partije se više ne prekidaju posle 40 poteza kada obično nastaju završnice i kada onaj kome je to trebalo nađe rešenje u knjizi). Znači, pomagala je nekad knjiga, danas bi to bila memorija. A, za snalaženje u središnjici potrebno je poznavati opšte principe koji važe za razne vrste pozicija i, naravno, tačan proračun. Pa čak i u otvaranjima jedva da ima prostora za kreativnost. Lasker je rekao da partija počinje tek od petog poteza, da je sve pre toga istraženo i utvrđeno. Danas, isto to od 20. poteza. U tom najosetljivijem delu partije poodavno se prilikom izbora otvaranja dešava da šahisti koriste i ovo: novo je sve što je dobro zaboravljeno (Fišer se time bavio), i izbor puteva koje je praksa odbacila kao lošije, ali koji ne pogoduju supraniku.

Kako, dakle, odmeravati ove i one ako rejting ne daje pouzdani odgovor? I kakvi bi to trebalo da budu znalci koji će na osnovu gomile odigranih partija donositi sud?

Aleksandar Matanović, velemajstor

# Ime Naj Datum Elo Datum
1   Magnus Karlsen 2889.2 21.04.2014 2882 01.05.2014
2   Gari Kasparov 2856.7 03.03.2000 2851 01.07.1999
3   Fabijano Karuana 2851.3 08.10.2014 2844 01.10.2014
4   Levon Aronjan 2835.5 02.02.2014 2830 01.03.2014
5   Višvanatan Anand 2820.7 26.01.2011 2817 01.03.2011
6   Vladimir Kramnik 2817.5 29.03.2013 2811 01.01.2002
7   Veselin Topalov 2816.9 24.04.2010 2813 01.07.2006
8   Aleksandar Griščuk 2813.6 15.02.2015 2810 01.12.2014
9   Aniš Giri 2802.8 15.02.2015 2797 01.02.2015
10   Hikaru Nakamura 2802.5 16.02.2015 2789 01.01.2014
11   Tejmur Radžabov 2799.6 02.09.2012 2793 01.11.2012
12   Aleksandar Morozevič 2798.9 24.08.2008 2788 01.07.2008
13   Vasilij Ivančuk 2791.5 06.07.2008 2787 01.10.2007
14   Robert Fišer 2789.7 03.08.1972 2785 01.07.1972

Računar vrhovni sudija

Uporedio bih šah sa atletskom trkom na 100 metara. Ako neko pogleda svetske sezonske rekorde mogao bi da kaže da postoji inflacija od jedne stotinke godišnje (zanimljivo je da bi za ženskih 100 metara rekao da nema inflacije), ali to nema previše smisla. Vreme je donelo iskustva prethodnika, dok je tehnologija donela nove, učinkovitije načine treninga, ali i nove načine varanja. Razlika je u tome što mnogo više sportista padne zbog dopinga negoli u šahu zbog nelegalne asistencije u toku igre.

Vrhunski šahisti stalno rade na sebi i taj rad nije samo onaj koji će da nadomesti ono što se zaboravi. Otuda dolaze veći rejtinzi i to ne bih nazvao inflacijom.

Nedavno je Karpov izjavio kako su u svoje vreme i on i Fišer bili jači od današnjeg Karlsena. Uz dužno poštovanje, ne slažem se. U istoriji šaha jedino su kompjuterski programi igrali jače od Karlsena. Lično verujem da bi, na primer, Vesli So imao bolje šanse od nekadašnjeg Karpova da dobije meč.

Danas se svaka razlika između igrača veća od 400 poena svodi na 400, što odgovara očekivanju pobede jačeg od 92%. Mislim da je uticaj ovog pravila na inflaciju rejtinga zanemarljiv, niko ne voli da igra sa toliko slabijim protivnikom, a uvek postoji rizik da se mnogo izgubi. Lično, nisam primetio eksploataciju ovog pravila.

Velemajstor Bojan Vučković je za inflaciju naveo primer mlađeg šahiste koji vredi za više od svog rejtinga. Kako mlađi igrač ima veći razvojni koeficijent (čuveno K) od svog protivnika, on će uvećati sumu rejtinga. Osnovni problem rejting sistema FIDE je loše rešen izlazak novog igrača na listu. Mi želimo da igračima pridružimo brojeve u skladu sa tim koliko vrede. Naš mladi igrač je loše izmeren u startu, on igra i približava rejting svojoj snazi, dok u međuvremenu ošteti sve igrače sa kojima igra jer njihovi dobro odgovarajući rejtinzi padaju. Ovo je po meni primer deflacije!

Suštinski, nije problem što postoje načini da se uveća suma rejtinga. To je sve zanemarivo u odnosu na loše osmišljen sistem oko izlaska novog igrača na rejting listu. Deluje mi da FIDE ofrlje, posle samo jednog odigranog turnira, dodeljuje startni rejting novom igraču. Recimo, ako je obračun na prvih 9 partija, onda uticaj tih partija vredi kao da su igrane pod K=77. Zatim se K drastično spušta, po novim pravilima na K=40 (do skoro je bilo K=30).

Pogledajte primer naše mlade reprezentativke Adele Velikić. Ona se na listi pojavila 2008. sa 1491, a danas ima 2208. Svake godine je zarađivala oko 100 poena, a kako je to radila sa K=15, možete misliti koliko je više vredela od štampanog rejtinga. Čim je neko seo da igra s njom već je bio u minusu, odnosno morao je mnogo jače da radi da bi opravdao svoj rejting. Čista deflacija rejtinga! Prošle godine FIDE je promenila koeficijente i Adela je dobila K=40. Takav koeficijent joj važi do kraja ove godine i nadam se da će ga uspešno iskoristiti da dođe na rejting koji joj po trenutnoj snazi pripada.

Dr Vladica Andrejić