Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Imate li sluha?

Imate li sluha?

06.07.2014 /   Andrejić, Vladica (2224)

Imate li sluha? Za neke stvari ja nemam sluha, ali to ne znači da bi trebalo da igram za reprezentaciju gluvih... Nedavno je u Opatiji održano svetsko ekipno prvenstvo gluvih, a tamo je nastupala i reprezentacija Srbije. Neko me je upitao zašto nisam taj turnir pratio na Večitom šahu, a razlog je veoma jednostavan, to me ne zanima. Moje lično mišljenje je da je to bizarno i da takva svetska prvenstva ne treba da postoje.

Koliko ja opažam ljudi uopšte i nisu gluvi, stave slušni aparat i onda čuju, može sa njima normalno da se priča, ne deluje mi da mi čitaju sa usana. Reći ćete, nemoj tako, ljudi imaju velikih životnih problema. Jeste, ali veće probleme imaju oboleli od raka, a nekako nisam video svetsko prvenstvo za obolele od raka, svetsko prvenstvo za obolele od side, svetsko prvenstvo ljudi sa IQ ispod 70, svetsko prvenstvo homoseksualaca, svetsko prvenstvo ljudi koji pišu levom rukom, a loptu šutiraju desnom nogom... Međutim imamo svetsko prvenstvo ljudi koji nose slušne aparate, a nemamo svetsko prvenstvo ljudi koji nose leviske, svetsko prvenstvo ćelavih, svetsko prvenstvo ljudi koji su plagirali doktorat...

Da me ne optuže za plagijat, reći ću da u ovom tekstu citiram tekst iz Politike od 30. juna 2014. koji je napisao Marjan Kovačević.

Odavno nismo sa toliko optimizma najavljivali igru reprezentacije Srbije na Olimpijadi gluvih i nagluvih šahista. Najpre zato što je nekada izuzetno uspešna reprezentacija dugo odsustvovala sa velike scene, a zatim i zbog toga što od 2012. imamo pojedinačnog svetskog prvaka u toj konkurenciji, Vladimira Klasana i uz njega ekipu koja može do medalje.

Tok šampionata u Opatiji je još više podgrevao nade. Posle šest od ukupno devet kola, naša reprezentacijaje bila u ubedljivom vođstvu, sa dva boda više od prvih pratilaca, a pri tom je - kao treća po rejtingu — odigrala mečeve sa svim najjačim ekipama, od prvog do sedmog mesta startne liste! U timu su blistali Vladimir Klasan (6 iz 6) i Dragan Živić (5,5 iz 6), dok su im Dragan Moldovanović i Zoran Stojković pomagali dovoljno za pet pobeda i samo jedan nerešen rezultat.

Dakle, od početka je reprezentacija Srbije krenula silovito, a na Fejsbuku se širila euforija: "Živić je savladao nekada trostrukog šampiona sveta!" Ili recimo: "Živić je prvi put u životu igrao ovu liniju Engleske odbrane i već od četvrtog poteza vukao iz glave. Kako je beli znao varijantu, ponavljanje poteza i remi crnima, još u otvaranju i nije tako loše. Šteta što je prekinut niz od pet pobeda!" Međutim...

Tokom jedinog slobodnog dana desio se potpuni preokret. Organizatori su zahtevali proveru sluha za Stojkovića i utvrdili da na jedno uvo čuje bolje nego što je dozvoljeno pravilima. Sve se završilo brisanjem njegovih rezultata i zabranom daljeg igranja za reprezentaciju. Reprezentacija je izgubila tri meč-boda, a tri ekipe koje su pobedili dobile po jedan, pa se naš tim našao na deobi 4-5. mesta, sa dva boda manje od vodećih Nemaca.

Šta da se radi u takvoj situaciji? Reprezentacija je imala na raspolaganju eelektora Rajka Cimešu kao petog člana, a lak raspored do kraja obećavao je medalju, uprkos kazni. Međutim, igrači nisu mogli da se dogovore. Živić je odlučio da ne igra u znak protesta, ostali su nastavili bez njega, podelili bodove 2:2 sa Englezima i Poljacima i na kraju doživeli jedini poraz — 3:1 od znatno slabijih Italijana — za pad na 11. mesto.

Na Fejsbuku su se postavljala razna pitanja: Zašto su mu dozvolili da igra 6 partija? Zašto nisu uradili audiogram pred početak takmičenja? Kaže se da su se delegati direktnih konkurenata za zlato udružili s namerom da nas unište i uspevaju u tome. Kaže se i teška situacija za ekipu koja je trebala biti ekipni šampion.

Evo šta o svemu kaže Dragan Živić:
— Zoran Stojković je odveden na kontrolu sluha u riječku bolnicu, a tokom kongresa diskvalifikovan, iako se rezultat audiograma poklapao i bio još i gori nego onaj prilikom prijema na rejting-listu za gluve i nagluve, 1. marta 2014. god. Obećanja predsednika ICCD, da se Zoranovi rezultati neće brisati, već da neće igrati poslednja tri kola, oborena su na Kongresu ICCD, gde je lobi konkurenata odlučio. Odlučio sam da napustim takmičenje, smatrajući skandaloznim da se kontrola sluha radi posle dve trećine turnira i da je do ovoga došlo jer glavni konkurenti imaju jak lobi. Ostali deo ekipe je odličio da nastavi turnir, a posledice su i da je došlo do narušenih odnosa u ekipi, koja je baš bila prepoznatljiva po drugarstvu i odličnoj atmosferi u timu.

— Konsultovan smo i matični savez, tražili pomoć od Konzulata u Rijeci, ali bio je državni praznik. Treba da priznamo da i sami snosimo krivicu, jer je kod nas dovoljno da je procenat oštećenja sluha iznad 55 odsto a kod ICCD je obaveza da i na „boljem uhu" taj procenat mora da bude iznad 55 odsto. Verovatno je veća odgovornost bila na Svetskoj federaciji za gluve i nagluve (ICCD) i na samim organizatorima. Kao međunarodni sudija nikako ne mogu da prihvatim da organizator nije na početku turnira proverio nove članove.

Kako da ne. Svi drugi su krivi, samo mi ne, jer jedan čovek nam je nešto obećao?! A zašto naši nisu uradili audiogram kako valja? A Živić kao ne zna koja su pravila ICCD? Kako to da je ekipa trebala biti ekipni šampion, ako je švercovala igrača 6 kola. Znači nisu švercera uhvatili pre prvog kola i onda više ništa nije bitno, taman posla na dve trećine turnira, jer zaboga, mi smo zaslužili zlatnu medalju...

Vladimir Klasan vidi situaciju drugačije:
— Nismo pobedili zbog njihove kazne, koja je, po meni, možda i bila pravedna! Nije fer da Stojkovićevi rezultati ostanu, pa da budemo prvi sa igračem koji ne ispunjava uslove, kao kad bi nemački fudbaleri osvojili Svetsko prvenstvo sa dva-tri dopingovana igrača! Drugi razlog da ne osvojimo medaljv bio je Živić. Uredno sam ga prijavio za partiju, molili smo ga da igra, pre svega ja kao kapiten i Cimeša kao selektor, ali nije želeo. Nas trojica smo odlučili da nastavimo borbu za medalje, ali bez njegove ogromne pomoći. Sada će tek svi videti da od njegovog bojkotovanja nema nikakve koristi, niti je nešto time dokazao. Naša krivica je što nismo doneli audiogram prvog dana, jer nismo znali da su pravila takva.

Šuška se da je Živić na partiji protiv Poljske došao do svoje table i nemo stajao dok su mu poslednje sekunde isticale. Takođe se šuška da je sve vreme prodavao knjige par metara od stolova na kojem su ostali naši reprezentativci igrali svoje partije. Ali ja u te tračeve ne želim da poverujem, zar jedna takva moralna gromada?

Predsednik Sportskog saveza gluvih Srbije Željko Antolović, objašnjava da problemi sa izradom audiograma pogađaju i druge sportiste:
— U pripremama za odlazak dvojice rukometaša radili smo audiograme u Novom Sadu, kod doktora Komazeca, koji to obavlja na najsigurniji način, čak i preko koštane srži. U kontaktu sa Živićem saznao sam da Stojković ima urađen audiogram u Nišu. Inače, uslovili su nas da Stojković treba da ide, čak umesto selektora Cimeše. Trebalo je prvo da provere audiogram. Nije dobro za sport ni za reprezentaciju da pojedini ne žele da nastupe, to se ne rešava na taj način. Ovo nam je nauk.

Hmmm, šta zaključiti iz ovoga? Svi članovi saveza gluvih znaju da se pravi audiogram radi samo u Novom Sadu? Živić je garantovao da Stojković ima urađen audiogram u Nišu? Neko je ucenjivao reprezentaciju da Stojković mora da igra (ko bi to mogao biti)?

Šahovska takmičenja gluvih bila su dugo marginalizovana, ali slučaj iz Opatije — kada je prvi put jedna naša seniorska reprezentacija bila pred osvajanjem svetskog prvenstva — ima daleko širi značaj. Prvo se postavlja pitanje odakle našim reprezentativcima ocećaj da su oštećeni, kada su prekršili osnovno pravilo i lako mogli da budu diskvalifikovani? Taj ocećaj međunarodne nepravde prati nas i kada treba i kada ne treba.

Drugo je pitanje kako se u ekipi, u ključnom trenutku, izgubila sloga? U Opatiji smo imali dva izuzetna rezultata, fišerovskik 9 poena iz 9 partija Vladimira Klasana i 5,5 iz 6 Dragana Živića, koji je uz to bio treći na brzopoteznom prvenstvu. I šta to vredi, kada je ovo ekipno takmičenje, a dva ključna pojedinca dođu u sukob.

Konačno, dobili smo još jednom pouku o tome šta se događa kada se najslabiji igrač postavi na prvu tablu, zbog_nekakve taktike. To je gubitnička straterija. Da je Cimeša menjao Stojkovića u prvih šest kola, izgubili bismo manje bodova. Konačno, u završna tri kola Cimeša je morao na prvu tablu, u situaciji kada smo protiv slabijih timova mogli da osvojimo barem pet bodova iz tri susreta, a time i srebrnu medalju. Ovako, reprezentacija je svih devet kola igrala bez jedne table, a završna tri sa pogrešnim redosledom, daleko ispod dostojanstva tima koji je morao da bude među pobednicima.

Šta reći? Neki ljudi od kad su ogluveli (a nekad su imali izuzetan sluh) smatraju da su izmislili šah za gluve, a nikada nisu čuli za Milorada Nikolića, čoveka koji je reprezentaciji doneo pregršt medalja i do 2004. nije bilo takmičenja da u njemu nije učestvovao. Neki ljudi ne biraju sredstva da bi se dokopali novca, nacionalne penzije ili čega već. Postoje i ljudi koji bi zloupotrebili ime svog pokojnog brata da bi zaradili neke prljave pare, ali to je već neka druga priča... ili nije... sada više ni ja ne znam...