Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Liga - Vesti - Link
user:  
pass:
 
  Prilog o značaju introspekcije u šahu

Prilog o značaju introspekcije u šahu

26.02.2013 /   Ilić, Slobodan S (2109)

С обзиром да му је изучавање шаховске историје давнашњи хоби, професионална знатижеља (специјализација из психијатрије) га је довела на терен развојне динамике шаховске психологије. Из тог контекста добили смо чланак Слободана Илића из Ниша који ће нам можда бити занимљив.

PRILOG O ZNAČAJU INTROSPEKCIJE U ŠAHU

Danas nije više moderno, već sasvim normalno govoriti o značaju psihologije u šahu, problem je samo u tome što retko ko može da kompetentno obrazloži šta se pod tim podrazumeva. Posebno u akuelnom šahovskom trenutku kad se starosna dob glavnih svetskih šahovskih korifeja spustila na granicu kad još nemaju formiranu svoju životnu psihologiju, na koju bi po logici redosleda trebalo da nadgrade ovu drugu- profesionalnu. Verujem da uzak broj onih koji su u stratosferskim rejting visinama, sa ozbiljnom ambicijom da šahovskom nasleđu ostave svoje znamenje imaju na tu temu edukovane savetodavce (danas je moderna reč kouč) ili što je još verovatnije opstaju na vrhu silinom svog golog šahovskog talenta koji ih je usput darovao i adekvatnom psihologijom. Ali pravo pitanje je, šta se u tom pogledu dešava sa armijom onih koji imaju ambiciju u šahu, a nisu direktni “božanski izaslanici”? Na koji način oni razmišljaju o psihologiji u šahu, da li imaju i kakvu metodologiju koriste da svom bazičnom karakteru prilagode taj (šahovski) aspekt svoje ličnosti.? Šta podrazumevaju pod širom psihološkom pripremom koja treba da im bude zalog za uspešnu karijeru, šta pod užom koja se odnosi na konkretan turnir i što je možda i najvažnije, šta pod praktičnom, neposredno primenljvom psihologijom u svakoj konkretnoj, pojedinačnoj partiji?

Retrospektivan pogled na bogatstvo materijala koji nudi šahovska istorija (čije izučavanje, uzgred budi rečeno većina današnjih mlađih igrača smatra gubljenjem vremena-“jer to je bio nivo šaha koji ne bi izdržao ni najslabijem kompjuteru”) makar bio i letimičan, mogao bi da im da važne smernice i poduči ih puno čemu. Kasparov, Kramnik, Anand… su živi i još uvek vrhunski primeri koji su to na vreme shvatili(sami su to više puta potencirali kroz intervjue, tekstove i svoje knjige) i kroz primenu u svojoj praksi pokazali da između ostalog pored varijanti, kompjutera i sve što uz to ide… i bavljenje psihološkim šahovskim nasleđem može značajno pomoći u ostvarivanju najviših dometa. Rodonačelnikom praktične primene šahovske psihologije na najvišem nivou kompeticije smatra se drugi svetski prvak u istoriji šaha Emanuel Lasker, za koga njegovi savremenici svedoče da je o svom protivniku razmišljao “na neki nov način, neuobičajen za njihovo vreme, da je za svakog protivnika bio drugačiji potpuno prilagođen njegovoj ličnosti, a ponajviše njegovim manama”. Sam Lasker nije mnogo mario za tu vrstu pohvala, često govoreći da “njegove partije dobijaju jaki potezi, a ne psihologija”. Iz boce koju je Lasker otvorio, duh je nezaustavljivo pokuljao na sve strane i tokom daljeg toka šahovske istorije svako se je njime bavio na svoj način, bez nekog klasifikovanog i stručnog usmeravanja. Botvinikova era je donela gvozdenu metodologiju kućne teorijske pripreme u koju se utkala i psihologija, pre svega u domenu direktne pripreme na protivnika, ali više u sferi njegovog šahovskog repertoara i stila igre, nego psiholoških crta ličnosti. Psihodinamika razvoja šahovske misli kao neposredni doprinos psihološkom odnosu dveju ličnosti u interaktivnom sučeljavanju njihovih karaktera, nametala je neophodnost stručnog, naučnog bavljenja ovim problemom i u kontekstu geografske ekspanzije vrhunskog šaha, sasvim je razumlivo što se to prvo desilo u tadašnjem Sovjetskom savezu. Ruska šahovska škola je iznedrila Krogijusa koji se direktno fokusirao na ovu sferu, i u okviru primenjene šahovske psihologije formulisao tri međusobno povezana elementa: a) Introspekciju (uvid u sebe), b) Inpekciju (uvid u protivnika) i c) Interaktivno umrežavanje dva uvida u praksi. I nakon što je ovaj model počeo da se primenjuje vrlo brzo se iskristalizovao glavni problem vezan za njegovu adekvatnu praktičnu primenu, aktuelan do današnjih dana - radno defnisan kao “nespremnost šahista da se bave sobom”. Svojim protivnicima da, ali ne i sobom!

Introspekcija po široj definiciji predstavlja rad na sebi koji treba da omogući autentičan uvid u svoj karakter i olakša pristup svom kreativnom potencijalu koji se nalazi u nesvesnom. Da bi se realizovala na pravi način traži spremnost suočavanje sa onim “svojim sastojcima” na koje nismo previše ponosni, koje često ne želimo sebi da priznamo i “čime ne bismo pred drugima”-našim slabostima. Traži iskrenost pogleda u samog sebe, koja ponekad može da bude bolna i razočaravajuća. Bez nje međutim nema individuacije, nitu “uzlaznog” psihičkog razvoja, a pošto se u modernom trendu podrazumeva da je “dobra psihologija” neophodna za vrhunski šah, to analogno znači i šahovskog razvoja.

Od svih šahovskih velikana u segmentu poznavanja sebe i što je još važnije “prihvatanja sebe spoznatog” najdalje je otišao deveti svetski prvak Tigran Petrosjan. Objektivnost, profilaktičko razmišljanje, osećaj za opasnost, miroljubivost iza se koje krije veliko samopouzdanje svi oni elementi koji su krasili njegov stil igre, posledica su dubokog i kontinuiranog introspektivnog rada na sebi. Zbog takvog iskrenog odnosa sa sobom, dobro se osećao u svojoj “šahovskoj koži” i nikada nije poželeo da bude ono što u prirodi nije. Bio je vrstan taktičar (o čemu svedoče svi njegovi savremenici), izvanredan brzopotezni igrač ali mu je priroda (umnogome uslovljena njegovim siromašnim detinjstvom u kome je rano ostao bez majke) bila oprezna, sumnnjičava, oslonjena na životni moto “use i u svoje kljuse”. I zato je usavršavao defanzivu, a ne napad. Ali ne da bi sa njom tavorio u proseku, već da bi njenom virtuoznošću (“zašto bi vrhunska odbrana, bila manje atraktivna od nadahnutog napada”) postao svetski prvak. Remi posle poraza, remi i sa realno slabijim partnerom ako je pozicija objektivno jednaka, traganje za najjačim odgovorima protivniika bez obzira da li on ima te kapacitete da ih uoči, postepeno napredovanje, poštovanje svog unutrašnjeg ritma, harmonična usklađenost shvatanja šaha kao igre u kojoj dominira logika, a ne improvozacija sve su to šahovski reperi njegovog izvornog karaktera proistekli iz bavljenja sobom. U današnjoj praksi teško je dostići ovaj nivo, visoka je lestvica Petrosjanovskih psiholoških predispozicija, ali tad se je i živelo u znatno sporijem šahovskom vremenu. No bez obzira na sve razlike u trendovima prošlosti i sadašnjosti, šahovska psihologija ostaje trajna kategorija, koja prilagođena modernim šahovskim zahtevima, otvara velike mogućnosti za dalje šahovsko usavršavanje.

Introspektivni uvid danas (naročito na početku karijere) treba više primenjivati u analizi“svog šahovskog ponašanja”, kao spoljnoj manifestaciji karaktera uslovljenoj unutrašnjim odnosom prema protivniku. “Šahovsko ponašanje” je nešto što stalno nosimo sa sobom, donosimo na partiju i ono nas prati celim njenim tokom do samog završetka, pa i dalje kroz post-mortem analizu. I pogrešno je mišljenje da se radi o obrascu koji je dat jednom za stalno, koji ne može da se menja, koriguje i usklađuje sa drugim psihološkim procesima. Problem je samo u tome što se retko koji igrač ozbiljno pozabavio pitanjem svog “šahovskog ponašanja” kao važnim segmentom njegove šahovske ličnosti, čija bi eventualna promena, mogla značajno da podigne nivo njegove igre. Svi veliki igrači su se ponašali u skladu sa svojim karakterom i to im je omogućavalo da razviju svoju pravu snagu. “Čuveni pritisak” koji su Fišer i Kasparov širili oko sebe čim sednu za sto ((o kome svedoče njihovi protivnici) nije posledica pretvaranja i jednokratne namenske upotrebe, već autentična produkcija njihove ličnosti. U modifikovanoj formi i u raznoraznim nešahovskim situacijama njiihovo prisustvo je svuda podizalo tenziju. I ta želja da se “razori ego protivnika” kako je govorio Fišer nije bila mržnja prema protivniku, već način kroz koji je njegov karakter pronalazio formu za izražavanje kreativnosti, stvarajući usput utisak da je “pobeda nad njim nemoguća misija”. Nije bilo mržnje ni u gromovitim pogledima Talja koji se mogu sresti na brojnim njegovim slikama, “jastrebov izgled njegovih očiju” samo je dokaz da je on u tom trenutku na direktnoj liniji sa delom svoje ličnosti zaduženim za stvaralaštvo.. Keresova i Eveova tolerantnost i srdačnost u pozdravljanju i komuniciranju sa svojim protivnicima, bila je izvorna manifestacija njihove ličnosti, koja se kad krene otkucavanje sata spremala (ne za prijateljsko pomeranje figura do nekog brzog remija) već za beskompromisnu i surovu borbu. Već pominjani Petrosjan je miroljubovim, gotovo penzionerskim stavom pred partiju stvarao privid pitomosti, ne zato što je želeo da zavara protivnika, već je to bio odraz njegove prirode koja je specifičnim izrazom odražavala sampouzdanje i veru u sebe. I tako dalje, i tako dalje…

Dakle kvaka je u tome da treba biti svoj, autentično svoj…A to traži “oranje” po sebi ili izrečeno u blažoj formi razmišljenje o sebi -introspekciju. Ako si plašljiv, nesiguran, razmišljaš o remiju još pre nego što je partija počela, nesposoban da izdržiš tenziju borbe, preambiciozan bez pokrića , previše vezan za tuđa mišljenja o sebi, ako si…priznaj to sebi, prihvati se takav kakav si, to je neophodan i već značajan korak na putu da postaneš bolji. DŽaba ti, pogled ubice, ako si ovca u duši. To će možda proći kod tebi sličnih, ali će oni čvršći ( autentični) izdržati tvoju startnu “lažnu lavlju verziju”, a kad tokom partije (što će se pri prvom većem problemu manje-više neminovno desiti) tvoja prava (ovčja) priroda počinje da izlazi na videlo brzo će te vratiti u “tor”. Među mladim igračima danas je moderno tzv. “rejting ponašanje” koje se primarno modeluje prema rejting bodovima protivnika. To znači da će sa onima koji imaju niži rejting, (posebno ako su još uz to stari, ćelavi, nose sako, imaju uljudan stav..) ponašati arogantno, samouvereno, možda je najprikladnija reč “kurčevito”, dok će pred onima sa višim rejtingom (koji se opet prema njima ponašaju na isti način) biti submisivni, obazrivi, pokorni, u svakom trenutku spremni “na čupanje ruke” kad god se opcija remija pojavi na vidiku.. Što to češće rade, to se sve više udaljavaju od sebe i cela njihova karijera vremenom se svodi na nervozna noćna čekanja da izađu parovi koji će odrediti njihovu ličnost za sutra. I gde tu ima psihologije o kojoj svi pričaju da je važna stavka u šahovskom napredovanju?

Psihologija, a u okviru nje možda, za šahovsko usavršavanje i najvažniji element introspekcija podrazumeva rad na svom upoznavanju, pronalaženje načina da se smiri um, postigne sposobnost uspstavljanja brze i primenljive koncentacije i dopre do najboljeg u sebi. To je process koji traje i koji uključuje osvešćivanje potrebe, distanciranje od sujetnih zahteva ega, čitanje biografija velikih igrača, meditaciju, konsultacije sa stručnjacima, razmišljanje o savetima, neposredno posmatranje uspešnih igrača, tolerantni stav prema protivniku (koji ima isto pravo kao i vi da želi što i vi želite), pronalaženje načina za opuštanje pred partiju… Ako budete u radu na sebi dosledni i uložite bar jedan deo vremena i energije koju svakodnevno trošite provodeći na inernetu, proces će se ustaliti u svom trajanju. U vama će se vremenom formirati novi, spontaniji, fleksibilniji stav prema igri i protivniku i vi ćete dok sedate za partiju usput registrovati, koliki rejting ima vaš protivnik, da li je star, ćelav pod sakoom, ali vam to više neće biti toliko bitno, jer će vaš fokus biti na drugoj strani, tamo gde i treba da bude posvećen igri i sebi u njoj. I kad vam u žaru borbe UM koji to stalno radi da bi zadovoljiio svoje potrebe, unese nesigurnost kroz misli o rejting bodovima, stanju na tabeli, eventualnoj ponudi remija, previdu iz prethodnog kola, strahu o nepoznatoj poziciji ili cajtnotu koji se približava, ili o bilo kakvoj temi koja nema veze sa partijom, vaše biće će se toga lako otresti jer vi ste o tome prethodno razmišljali, znate da se to i drugima dešava, svesni ste svoje slabosti, jednom rečju počeli ste da upoznajete sebe… To će vam omogućiti da se brzo vratite u Sadašnji trenutak i opet potpuno posvetiti partiji. Zato poruka svima koji igraju šah sa takmičarskom ambicijom glasi, tragajte za svojom autentičnom psihologijom. I koristite pri tome introspekciju, u njoj se kriju velike unutrašnje rezerve za šahovsko napredovanje !!!

Dr Slobodan Ilić