Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  NŠK - Zanimljivosti iz NŠK-a

NŠK - Zanimljivosti iz NŠK-a

31.12.2012 /   Lazić, Milorad

Новосадски ШК, шампион Србије 2012. Прича седам: Занимљивости из НШК-а

ZANIMLJIVOSTI IZ NŠK-a


Gostovanje velikana šaha u Novom Sadu i NŠK-u, 2006. godine
Direktor kluba Lazić Mića, Spaski, Gligorić, Karpov i Portiš


U saradnji sa Pokrajinskom Vladom, kompanijom BB Minakva, MENSA Srbije, NŠK je tri godine organizovao Međunarodne dečije šahovske igre (2005-2007). Pokrovitelj i promoter ovih igara je bio legendarni svetski prvak Anatolij Karpova, a 2006. godine, igre je posetio i predsednik FIDE Kirsan Iljumžinov.

Karikature iz arhive NŠK-a:



Bora Tot, Bora Kostić, Svetozar Gligorić


Naslovna strane monografije o NŠK-u povodom 75 godina postojanja (autori Slavko Stanojević i Krasoje Notaroš)


Čuveni velemajstor Bora Kostić, odmara


Prvi majstor sa ovih prostora Stevan Ćirić (Ministar i Predsednik Skupštine Kraljevine SHS) igra simultanku „na slepo“


Hendikep meč sa Botvinikom (M.Ilijć u prvom planu)


Anegdote:

Iz vremena rada prvog šahovskog kluba u Novom Sadu (80-te godine XIX veka), ostale su vesele priče o prvom sekretaru kluba gospodinu Kaviću. Računajući na sujetu šahista, neke šaljivdžije su ga ubedile da mnogo bolje igra šaha ako je obučen u crno svečano odelo (čak su ga puštali da tako obučen dobija partije). Gospodin Kavić je poverovao u ovo čudo, pa je na šahovske parije dolazio svečano obučen u crnom odelu i po najvećim letljim vrućinama i žegi. Da je gospodin Kavić bio podložan sujeverju, ilustruje i priča da je bio lako ubeđen da mnogo bolje igra šah ako pije crnu kafu (u skladu sa prezimenom).

Zanimljivosti po osnovanju NŠK-a:

Čuveni Žarko Obradović, kao vrstan humorista, znao je da se našali i na spostveni račun, pa je tako jednom napisao: „Već moj prvi učitelj, opazio je kako se u meni skriva redak talenat, koji eto i danas u meni, kao što je poznato, ostao sakriven.“

A evo opisa čika Žarka igre tadašnjih najboljih igrača NŠK-a: Rozenberg-najnervoznije; Živanović-najčvršće; dr Ilijć: najoriginalnije; Breder- najlepše; Gribušin-najelegantnije; Čanji-najbrže, a Kulžinski-najbolje !

Jednom se Rozenberg žalio da je izgubio glatko dobijenu poziciju, a jedan kibicer mu dobaci: „Šta ćete! Kad su tako glatke, zato Vam valjda tako lako i iskliznu iz ruke.“

U vreme kada je Milan Ilijć, tada poznatiji kao „Bradonja“, sin čuvenog dr Raduška Ilijića, bio u usponu svoje šahovske snage i pred plasmanom za kvalifikacioni turnir prvenstva države, u poslednjem kolu, sudbina je udeslila da međusobno igraju baš ljih dvojica. Ilijću junioru je trebao remi protv rođenog oca koji je bio u silaznoj putanji svoje šahovske snage. Međutim, na kraju partije, pobedio je otac, tj Iljić senior. Bradonja mu se tada požalio: Tata, zbog ovog poraza, nisam se plasiora u dalju fazu tkmičenja, na šta je otac mirno odgovorio. „Ti si mi sin kod kuće, a ovde si mi protivnik, a uostalom, loše si igrao !“

Početkom dvadestih godina XX veka, članstvo je za plaćanje članarina opominjano na veoma originalan način: „ U klub je počela tzv.“mrtva sezona“. Naročita je mrtva u pogledu plaćanja članarine. Jedna polovina članova duguje članarinu za godinu dana, a druga polovina još nije platila.“ Tadašnji pravni savetnik klba, nije bio u mogućnsoti da preduzema nikakve mere povodom ove situacije,jer i on sam spad au jednu od ovih grupa.

Naravno i tada je bilo neizbežnih zadirkivanja, kao ova: G.Krstanović je kako tvrde očevici, više partija izgubio nego što je uopšte igrao...

Zadirkivanju nisu bili pošteđeni ni tadašnji velikani, pa je na meti bio i čuveni Bora Kostić: „Biblioteka kluba je privremeno zatvorena. Ona se, naime sastojala iz jedne knjige, ali je nju prilikom svog poslednjeg gostovanja u Novom Sadu jedan veliki veštak, zahvaljujući svojoj velikoj veštini odneo čak u Australiju, te do završetka njegove turneje biblioteka ostaje zatvorena.“

Internacionalni majstor Tomislav Rakić je bio poznat po svojim briljantnim kreacijama žrtvama i nečekivanim dobitničkim potezima. Jednom prilikom igrajući protiv Tome, nekadašnji omladinski prvak Sveta,Ognjen Citan, zadovoljno je ustao u nekoj središnjici i šetajući se, prvom NŠK-ovom velemajstoru Petru Popoviću rekao nešto u stilu: Uh, dobro je, pregrmeo sam najkritičnuju fazu partije. Sa Tomom je uvek opasno, jer ume da iznenadi nekom žrtvom. Sada je sve OK. I vrati se Citan za tablu,a Toma već odigrao potez, posle kojeg se Citan zamislio i - predao partiju.

Poznato je da dugogodišnji i sadašnji kapiten NŠK-a fide majstor Miodrag Jevtić, veoma škrt na rečima i malo priča. Jednom prilikom kada je ekipa bila na domak svog prvog državnog trofeja (Finale Kupa), novinarka ga je upitala kako ocenjuje stanje u meču. Jevta je u svom stilu odgovorio: „ U redu je“, a na molbu da ipak bude malo opširniji, Jevta je uz veliki napor odgovorio: „Sve je u redu“.

Na jednoj od Prvih liga, devedesetih godina, završnica je bila vrlo neizvestna, pa su glavni takmaci počeli da lobiraju u poslednjem kolu. Ekipa NŠK-a te godine nije briljirala i rezulat u poslednjem kolu nije ništa značio. To je podstaklo jednog gospodina da „zamoli“ člana NŠK-a prof. dr Milenka Jovanovića da se baš i ne trudi mnogo.......na šta je profesor odgovori: „ Ne dolazi u obzir. Ja sam profesor, šta će moji studenti reći.“ Ovakav stav je preporučio poznatog novosadskog profesora u članstvo u Nadzornom odboru kluba, u kojem i danas strogo obavlja svoju dužnost.

Godine, 1994. Klub je bio u vrlo teškoj situaciji. Usled ekonomske krize i potpunog izostajanja bilo kog vida finansiranja, pretilo je zatvaranje klupskih prostorija i gašenje kluba. Agilni sekretar kluba Krasoje Notaroš, koji u mnogom zaslužan za veišedecenijki opstanak i ugled kluba, kao poslednji pokušaj, je sazvao Skupštinu kluba na kojoj bi se mobilisalo članstvo za iznalaženje rešenja. U teškoj situaciji, članovi kluba su se stidljivo javljali za reč, jer malo je bilo onih koji bi imalo neko konkretno rešenje. I tako se za reč javio čuveni član kluba Branko Rajkov, prepozantiljivi simbol Novog Sada, i rekao da ima predlog. Svi prisutni su iznenađeno okrenuli svoju pažnju prema Branji, koji odmah izrekao svoj predlog: „Predlažem da Skupština donese odluku da mena Drobac više ne zafrkava.“ Ova opaska je uveselila članove kluba koji su u nastavku rada ipak uspeli da dođu do kvalitenih rešenja za oporavak kluba.

Za vreme čuvenih novosadskih velemajstorskih turnira, prestižno je bilo biti demonstrator. Tu su uglavnom angažovani šahisti-studenti. Na jednom takvom turniru, demonstrirao je i sadašnji predsednik Skupštine kluba prof dr Vojislav Petrović koji je poznat po svojoj pedantnošću. On je naravno verno prenosio poteze sa table na demonstracionu ploču, a u jednom trenutku, u jednoj partiji odigran je nemoguć potez, koji je Voja verno preneo. Na to su mu iz publike dobacili kako pojma nema o šahu i ne zna da povlači poteze!

Nešto slično se desilo i mladom velemajstoru Draganu Šolaku. Nedavno na turiru u Sarajevu, igrao je partiju sa mađarskim velemajstorom Balog Čabom. U kritičnom momentu partije, Šolak je izvršio veliku rokadu i posle još malo neizvesnosti, partija je ipak završena remijem. Današnji igrači su, naravno prvom prilikom analizirali partije u svojim sobama na računarima koristiće najnovije programe. U jednom trenutku Šolakov „ČESBEJS“, nikako nije hteo da prihvati tu veliku rokadu, na šta je Dragan posmislio da nešto nije u redu sa programom, da bi tek posle uvideo da , po šahovskim pravilima, veliku rokadu nije ni mogao da izvrši jer je pre toga dva puta igrao sa topom. To je kasnije uvideo i njegov protivnik, ali su samo mogli sa osmehom da konstatuju da se takve stvari mogu dogoditi i izvrsnim velemajstorima.