Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Daleko od publike i medija

Daleko od publike i medija

24.12.2012 /   Kovačević, Marjan (2213)

Из шаховског додатка из данашње Политике...

Daleko od publike i medija

Šta čine London i Moskva, a gde je Beograd u buđenju velikih i tradicionalnih centara. – Podvizi preživelog entuzijazma

Kada se prelistavaju naše novine od pre četiri decenije, u godinama uoči i za vreme „meča stoleća” 1972, borba za svetskog prvaka u šahu i povratak Mohameda Alija krali su lavovski deo prostora sportskih rubrika. Šah je tada stigao do medijskog i finansijskog zenita. Posle kratkog i nestvarnog Fišerovog povratka pre 20 godina, pa odmah zatim definitivnog odlaska, počela je era Kirsana Iljumžinova. Predsednik male ruske republike Kalmikije postao je 1995. i predsednik Svetske šahovske organizacije (FIDE), obećavajući povratak velikog novca i medija u šah.

U eri najdugovečnijeg šahovskog vladara Iljumžinova, koja može još dugo da traje, svetsko prvenstvo je pretvoreno u masovno instant-takmičenje čiji se šampioni brzo zaboravljaju. U muškoj konkurenciji tako je potrošena jedna decenija, a u ženskoj sistem Iljumžinova i dalje traje.

Ti šampionati su proterani iz velikih, tradicionalnih centara, najčešće na Bliski i Daleki istok. Često su to bile zemlje sa problematičnom političkom situacijom, ili iz drugih razloga nepopularne, u oba slučaja spremne da na taj način podrže svoju medijsku promociju.

Mukorpni oporavak počeo je odustajanjem od nokaut-šampionata 2005. i još uvek traje. Novo svetlo u tunelu je Turnir kandidata za izazivača svetskog prvaka, marta 2013. Mesto je London, grad koji šahu vraća stari sjaj, a sastav krajnje obećavajući: Karlsen, Kramnik, Aronjan, Ivančuk...

I u ženskoj konkurenciji ima nade za boljitak, jer će ovogodišnja instant-šampionka Ana Ušonjina igrati mnogo ozbiljniji meč sa Kineskinjom Hu Jifan, pobednicom ciklusa gran-pri turnira Fide, takmičenja koje predstavlja značajno osveženje.

U periodu dok su svetske zvezde bledele, šah se iz novina i televizije selio na Internet, jeftin i dostupan medij. Ali, zvanične prezentacije federacija – od najmanjih do najvećih – nisu ponudile zaljubljenicima priloge koje su očekivali.

Srećan rođendan, dragi predsedniče!

Umesto toga, preplavile su ih slike rukovodilaca sa otvaranja i zatvaranja takmičenja, pa sa međusobnih prijateljskih susreta na egzotičnim mestima; gotova saopštenja i izveštaji o velikim organizacionim uspesima.

Početkom aprila prošle godine, kada je naš velemajstor Ivan Ivanišević na Evropskom prvenstvu odigrao turnir karijere, još nedeljama nije znao da li se plasirao na Svetski kup. Uzalud smo tada okretali Internet adrese Fide, francuskih organizatora i Evropske šahovske unije. Umesto tumačenja na sajtu Fide, kao šamar u lice učesnika, svakog dana je osvanjivao veliki naslov: „Srećan rođendan Kirsane Nikolajeviču!” Dugo je trajala proslava 49. rođendana predsednika Iljumžinova.

To je današnji odnos vođstva i izvršilaca, koji se za profesionalni hleb bore na masovnim turnirima, po restoranima i mesnim zajednicama u zabačenim mestima, po ubrzanom i brzopoteznom tempu – kako god se ponudi.

Preselimo se načas u neuporedivo drugačije odnose u tenisu, gde većina gledalaca nikada nije čula ko je predsednik Međunarodne teniske federacije (ITF), pa ni Udruženja teniskih profesionalaca (ATP), ali zato prepoznaju imena prvih 100 na svetskoj listi. Ovog meseca, kada je organizator grend-slem turnira u NJujorku saopštio da će 2013. nagradni fond biti povećan za četiri miliona dolara na rekordnih 29.5, a da će se finale igrati u ponedeljak, umesto u nedelju, ATP se munjevito pobunio što polufinale nije u petak, a finale u nedelju. Usput su se požalili i na visinu povećanja fonda: „Već devet meseci tražimo da Američki Open u punoj meri uvaži fundamentalnu ulogu igrača u dobiti organizatora...”.

Jasno je da su za neuporedivost ovih odnosa krivi sami šahisti, jer ne mogu da izbore i opravdaju cenu koju smatraju da zaslužuju. Od nekada uvažene gospode kojoj to nije trebalo ni govoriti, danas malo velemajstora prihvata pisana „pravila o korektnom oblačenju”, a još manje –druge obaveze prema publici. Šah se i dalje igra sa žarom i dobro, ali to, osim samih učesnika, malo ko prati.

Međutim, za odnos prema medijima još su krivlji organizatori, od kojih zavise pravila igre. Pored više puta pominjanih londonskih uzora, sada se budi i šahovska Moskva. I ne samo organizacijom Taljevog memorijala i meča za svetskog prvaka u fantastičnom ambijentu Tretjakovske galerije. Prošle sedmice, u jednako uzvišenoj atmosferi u Centralnom domu literature u Moskvi, šah je podsetio na status tenisa. Na gala večeri za najbolje ruske igrače, organizatore, donatore, političare i novinare, velemajstori su uzvraćali na pravi način – predavanjima, ponašanjem i igrom. Čak je specijalni poziv dobila i Ukrajinka Ana Ušonjina, nova svetska prvakinja, kojoj je plaketu „Kaisa” uručio Mihail Gorbačov. Možda je njena titula spornog kvaliteta, ali promocija je bila vrhunska.

Ovdašnji medijski heroji

Belosvetski problemi su i kod nas preslikani, a pritom karikirani. Iz Beograda, nekadašnje šahovske metropole, nivo je davno proteran. Liga je slabija nego u savezima Vojvodine i Centralne Srbije, kadetska prvenstva se otaljavaju po ubrzanom umesto klasičnom tempu, a „Trofej Beograda” se igra u Obrenovcu.

Mediji su ne samo nezainteresovani, nego i nepoželjni. Pošto savezi žive od budžetskih prihoda, klupskih taksi i masovnih turnira, najvažnije je da se program formalno ispuni. Vrhunski rezultati su štetni, jer opterećuju obavezama, a kritike medija samo ometaju takav rad.

Opet, postoji nada da se i kod nas nešto popravi. Sama činjenica da je velemajstor Alisa Marić izabrana za ministra sporta i omladine govori da je ovom društvu još stalo do vrhunskih rezultata u šahu. Zatim, sledećeg leta će Beograd, posle mnogo godina, da bude domaćin jednog velikog međunarodnog takmičenja – Evropskog prvenstva šahistkinja...

Dotle, ne treba misliti da je naš vrhunski šah ostao bez entuzijazma u medijskom predstavljanju. I u jednom od najtežih perioda postoje blistavi izuzeci, ravni onim u najlepšim vremenima, pa zato i vredniji. Tri primera koje izdvajamo plodovi su besplatnog, požrtvovanog rada u eri Interneta.

Dr Vladica Andrejić uređuje najbolji domaći sajt „Večiti šah” i već šest godina nudi ono što nema ni jedna zvanična institucija: najave i praćenje velikih turnira i partija, pogotovo kada učestvuju naši; veoma stručne analize i kritike rezultata i rejtinga; poznate i autorski originalne proračune uspešnosti, čak i za ubrzani tempo; portrete igrača, diskusije, reportaže...

Andrejić je prvi u svetu razjasnio pitanje gore pominjanog Ivaniševićevog plasmana na Svetski kup, čak mu se i danski velemajstor Nilsen javno zahvalio što je doprineo njegovom plasmanu. Uz svakodnevni rad na sajtu, stigao je ove godine da odigra deset turnira i pomrsi konce mnogim velemajstorima: pobedi Papa i Nikčevića, remizira sa Savićem i Blagojevićem...

Goran Tomić, profesor i majstor Fide, uređivao je svakodnevno, punih 11 godina, „Šah Mat Listu”. Sve vesti i zanimljivosti do kojih je stizao besplatno je slao u toj mejling listi svakom ko je zatražio. Sam je radio intervjue, otvarao korisne diskusije, privukao saradnike sa izvanrednim reportažama i drugim prilozima. Kao i Andrejić, pokrivao je većinu događaja iz okruženja i tako doprinosio povezivanju. Kada je prošlog meseca najavio prestanak, stigle su mu stotine poruka i prelomile ga da, posle samo par dana pauze, nastavi. NJegovo novo zadovoljstvo za šahiste zove se „Šahovska hronika”.

Milan Velimirović, dvostruki velemajstor problemskog šaha, šest godina uređuje najpopularniji problemski sajt „Mat Plus”. I njegov rad povezuje stručnjake iz okruženja, ali i iz celog sveta, jer je sve na engleskom: forum, turniri, savodnevni rešavački testovi i ostale usluge. Uz uređivanje istoimenog časopisa na engleskom, ove jeseni je obogatio problemsku literaturu i jednim kapitalnim delom. Zajedno sa Fincem Karijem Valtonenom, u izdanju „Šahovskog informatora”, objavio je knjigu „Enciklopedija problemskog šaha – Teme i termini”, koja je dočekana najlaskavijim ocenama širom sveta.

Medijski podvizi još postoje, kao i ljudi spremni da se ponovo bore za šah. Potrebno je samo da i u zvaničnim institucijama to uoče, da se sete kako su tu došli i zbog čega je ova igra postala toliko popularna.

Marjan Kovačević