Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Problemi reprezentacije

Problemi reprezentacije

11.07.2011 /   Andrejić, Vladica (2170)

Актуелни "проблем" репрезентације добија нове наставке. Овога пута имате допис Роберта Маркуша објављеног у Политици, а ту је и мишљење Александра Ковачевића.

20.06.2011 /   Večiti šah info : Trla baba lan
05.07.2011 /   Večiti šah info : Trla baba lan 2
06.07.2011 /   Andrejić, Vladica (2170) : Trla baba lan - žene
08.07.2011 /   Andrejić, Vladica (2170) : Da se zna ko je ko

Poslednja serija tekstova tiče se "problema" reprezentacije Srbije za predstojeće Evropsko prvenstvo. Nepristrasan posmatrač uočiće mnoštvo nedostataka, pitati se gde su ti kriterijumi na osnovu kojih se kreira reprezentacija, dok za ove naše "odlučivače" problemi uopšte i ne postoje. Ko uopšte bira reprezentaciju, da li je to jedan čovek sa prefiksom selektor ili se to rešava na nekom višem nivou? Zašto li mi se nekako čini da u srpskim repezentacijama imamo igrača menadžera, po uzoru na neke fudbalske klubove iz engleskih liga?



U prethodnom broju mogli smo pročitati razloge zbog kojih Bojan Vučković neće nastupati za reprezentaciju. Kao što smo ranije obećali, ovoga puta čitaćemo razloge Roberta Markuša, koji su objavljeni u današnjoj Politici, na nadaleko čuvenoj šahovskoj strani ponedeljkom.

POLITIKA, 11. jul 2011

Nezadovoljni nisu za tim

O pregovorima oko uslova učešća u državnoj reprezentaciji i razlozima zbog kojih sam odbio poziv selektora ove godine

Želim, prvo, da naglasim da nisam imao nameru da javno obrazlažem odluku da neću učestvovati u reprezentaciji ove godine, ali ako sam već direktno prozvan na konferenciji za štampu u organizaciji ŠS Srbije, moram da iznesem i neka svoja razmišljanja.

Naravno, u potpunosti se slažem sa svime što je moj drug iz reprezentacije, gospodin Bojan Vučković, već rekao i napisao povodom svog otkaza, i ne bih sve to ponavljao.

Slažem se i sa gospodinom Obrenom Ćetkovićem, direktorom reprezentacije, da nezadovoljan igrač daje najlošije rezultate, i da nezadovoljan igrač ne treba da bude član reprezentacije. Međutim, na pomenutoj konferenciji niko nije napomenuo da ŠSS, nažalost, nije ništa učinio da bi se do korena utvrdili uzroci nezadovoljstva kandidata za mušku reprezentaciju Srbije, osim što su smenili bivšeg selektora i imenovali novog u poslednji čas (možda i nakon toga). Još manje je ŠSS učinio da se ti uzroci nezadovoljstva uklone na vreme, a ne vidi se ni želja da to ubuduće učine.

Na pomenutoj konferenciji je rečeno: „u zavisnosti od mesta koje zauzmu naše reprezentacije, nadoknade za učešće u državnom timu biće uvećane“. Nažalost, ja nigde nisam pročitao crno na belo šta su očekivani rezultati, a još manje koje su beneficije ako se postigne rezultat iznad očekivanog. Da li se to odnosi na reprezentaciju kao celinu, ili će se pojedinačno meriti rezultat svakog reprezentativca? A, šta ako reprezentacija podbaci? Da li će se nagrade (uslovi) srazmerno smanjiti? Ovako, sve liči na cenkanje na vašaru, kao što mi je i rečeno prilikom telefonskog razgovora sa određenim rukovodiocima iz ŠSS, da „uz ponuđene uslove možemo dobiti još ponešto, ako bude…“. Ne znam kako bi se odgovorni u ŠSS osećali kada bi moj odgovor bio da ću prihvatiti učešće u reprezentaciji i da ću odigrati na primer 50 odsto partija, i još po neku ako budem imao volje, snage ili nešto treće.

Na pomenutoj konferenciji za štampu je izneseno da sam „postavio nerealno visoke finansijske uslove, koje ŠSS ne može da iznese“. Nažalost, ŠSS već dugo ne može da iznese nikakve uslove, a još manje uslove koje šahisti postavljaju. Sada bih pitao: u odnosu na šta su moji finansijski uslovi nerealno visoki? Da li u odnosu na uslove nekih reprezentativaca drugih ili okolnih šahovskih saveza, u odnosu na uslove reprezentativaca drugih sportskih grana Srbije, u odnosu na potrošena sredstva na delegaciju ŠSS na Kongresu FIDE na poslednjoj Olimpijadi, ili u odnosu na nešto sasvim treće? Meni se čini da je kandidat za reprezentaciju koji postavlja uslove – loš i „nezadovoljan“ kandidat. Izgleda da u ŠSS uslove može da postavlja samo ŠSS i niko više.

Naznačeno je i to da članovi reprezentacije moraju imati potpuno iste uslove, sa čime se mogu složiti, ali i ne moram. Da ŠSS iole radi kako treba, već bi davno utvrdio, crno na belo, koji su uslovi učešća u reprezentaciji, ko ima kakva prava i obaveze prema reprezentaciji. I, ne bi dozvolio niti članovima reprezentacije, niti odgovornim ljudima u ŠSS, da se o uslovima učešća u reprezentaciji telefonom dogovoraju, i da se na taj način vašarski cenkaju. ŠSS je uslove za učešće u reprezentaciji morao precizno da formuliše i zapiše, da ih dostavi kandidatima na vreme, i da im ostavi dovoljno vremena da se o tome pisanim putem izjasne. A ne da se kandidati za reprezentaciju telefonski požuruju u donošenju odluka o stvarima koje do kraja nisu definisane, jer je konferencija za medije sazvana pre vremena, pre nego što je reprezentacija i sastavljena.

Robert Markuš, velemajstor

Mislim da je Robi jako dobro obrazložio svoju odluku, te nema potrebe za daljim komentarima. Oni koji treba da se zamisle to verovatno neće uraditi, ali nema veze...



Javio nam se velemajstor Aca Kovačević jedan od retkih reprezentativaca i u sadašnjem i u prethodnom sazivu. Pročitajmo šta je Aca napisao.

Aleksandar Kovačević, 10. jul 2011

Čisti odnosi

Izbori reprezentacija i selektora kod nas uvek dovede do bure i usijavanja. Onda počnu da se protežu polemike i mišljenja i to sve dovodi do praznih priča i sejanja zle krve među svim učesnicima tog cirkusa. To je upravo ono što ne sme se dešava i što treba po svaku cenu izbegavati i stišavati. Zato bih pozvao sve vrhunske igrače i potencijalne selektore da se ustanove neki odnosi i standardi da bi se stvari koliko toliko dovele u red. Idealno stanje, naravno, ne može da se ustanovi, ali bi bilo dobro raščistiti čemu treba težiti. Bilo bi dobro da se uspostave kriterijumi za izbor reprezentacije. Pre nekih 25 godina su bili uspostavljeni kriterijumi koje su izabrali tadašnji vrhunski igrači. Treba pogledati te kriterijume, ali i osavremeniti ih. Ja bih se složio da se za izbor koristi Vladičin matematički model. U tom slučaju ne bi bilo povređenih i uvređenih igrača jer bi svakom trebalo da bude jasno zašto jeste odnosno nije u reprezentaciji. Mnogi će reći pa šta će nam u tom slučaju selektor? Selektor i nije tu da izmišlja toplu vodu: ko je bolji od koga i ko će na kom takmičenju baš zablistati ili ko se s kim bolje slaže i u krajnjoj liniji s kim se on dobro slaže. Selektorov zadatak je puno teži.

On mora da ima sposobnost i autoritet da se dogovori sa izabranim najboljim igračima i savezom da svi oni prihvate učešće u toj reprezentaciji. Zatim treba da obezbedi red i rad. Ako među igračima ima nekih nesuglasica i eventualnih neprijateljstava on treba da to izgladi i maksimalno smiri ljude i obezbedi mirnu, radnu atmosferu. Treba da bude koordinator između igrača i saveza da tu budu korektni i čisti odnosi. Zatim, bilo bi poželjno da stručno izanalizira reprezentativce i ukaže na neke njihove nedostatke i probleme u igri i radu i da im eventualne da predloge i smernice za dalje usavršavanje. Na samom takmičenju treba da prati kako se kreće situacija i kako se osećaju i njegovi i protivnički igrači. Sve u svemu zaista složen i odgovoran zadatak.

U našoj sadašnjoj situaciji, reći će mnogi nemamo vremena za takve stvari. Naravno da ga sad konkretno nemamo jer nismo na vreme razvili pravilnu strategiju oko toga, ali ako se sad dogovorimo imaćemo vremena ubuduće. Tako je i sad skoro svima jasno ko trenutno čini najbolju ekipu: Markuš, Ivanišević, Vučković, Damljanović, Šolak, Mih Stojanović. Od tih 6 ljudi trebalo je obezbediti da petorica prihvate učešće i da se mirno spremaju za takmičenje.

Drugarski pozdrav svima,
Aleksandar Kovačević

Zalaganje za kriterijeme videli smo i u skici koju je napravio Dragan Šolak u prošlogodišnjem tekstu "Reprezentacija". Još neke ideje ugledale su svetlost dana u nastavku tog teksta pod nazivom "Reprezentacija - kriterijumi". Aca je pomenuo neke davne kriterijume koji su postojali, a ja sam uspeo da iskopam neke od pre trideset godina. Pogledajmo kako su izgledali kriterijumi u vremenima kada je Savez brinuo o samoj igri i igračima.



Časopis MAT, godina 1981, broj 9-10

Kriterijumi za sastav reprezentacije Jugoslavije

NA OSNOVU Odluke Konferencije ŠSJ maja 1980. godine učešće na pojedinačnom prvenstvu države neophodan je uslov za sve kandidate za reprezentaciju Jugoslavije. Zahvaljujući ovoj Odluci, kao i Odluci, tesno vezanoj za prethodnu da se šampionati ubuduće igraju po Bergerovom sistemu, omogućeno je stvaranje preciznih kriterijuma za izbor reprezentativaca. Cilj je da se regulišu prava svih zainteresovanih, da se suzi prostor subjektivnim procenama, otklone nejasnoće, izvori nesporazuma i nezadovoljstava - da se uspostavi red koji će usmeriti energiju ka ličnom usavršavanju i ukupnom usponu jugoslovenskog šaha. Striktna primena kriterijuma, čak i po cenu da tome neposredno slede kratkotrajni neuspesi, čini zdrav temelj zdrave dugoročne politike koja mora doneti pozitivne rezultate.

1. LISTU kandidata za reprezentaciju Jugoslavije čine isključivo učesnici sistema takmičenja za pojedinačno prvenstvo Jugoslavije - polufinalnih turnira i finala. Igrači koji steknu pravo učešća na zonskom, odnosno međuzonskom turniru, odnosno mečevima kandidata za pojedinačno prvenstvo sveta, kojima ova takmičenja predstoje nakon termina predviđenog za šampionat, (polufinale), neučestvovanjem na Šampionatu (polufinalu) ne gube pravo učestvovanja u reprezentaciji. Onda kada je igrač višom silom sprečen da učestvuje u sistemu takmičenja, ovakve slučajeve razmatra i donosi odluku Predsedništvo ŠSJ. Igrači koji ne učestvuju u sistemu takmičenja a imaju određeni visoki rejting - 2550 minimum, za muškarce, odnosno 2250 za žene, mogu da budu uzeti u obzir za sastav reprezentacije.

2. REDOSLED kandidata za reprezentaciju utvrđuje se na osnovu sledećih elemenata koji se obavezno brojčano izražavaju:
FIDE rejting,
plasman na Šampionatu,
rezultati u reprezentaciji Jugoslavije.

FIDE REJTING
Zvanični Fide rejting objavljuje se u januaru i julu. U međuvremenu ŠSJ ažurno prati sve rezultate (ekipne, pojedinačne) kandidata za reprezentaciju, vrednuje ih po principima FIDE rejtinga i u trenutku sastavljanja reprezentacije tako dobijen rejting je važeći.

PLASMAN NA ŠAMPIONATU
U skladu sa intencijama Konferencije ŠSJ u maju 1980. godine plasman na šampionatima se posebno vrednuje. Prvo mesto na muškom šampionatu donosi 30 poena, drugo mesto 25, treće 19, četvrto 16, zatim redom do 12-og mesta, 14 poena, 11, 9, 7, 5, 4, 3 i 2 poena. Za žene prvo mesto donosi 20 poena, drugo 15, treće 12, četvrto 10, zatim redom do 12-og mesta: 8, 2, 6, 5, 4, 3 i 2 poena. Ovako osvojeni poeni, koji se zbrajaju sa FIDE rejtingom igrača, uzimaju se u obzir samo sa dva poslednja šampionata. Izuzetak je na početku primene ovih kriterijuma, počev od šampionata 1981. godine, kada bi se uzimao u obzir samo taj jedini šampionat.

REZULTATI U REPREZENTACIJI JUGOSLAVIJE
Neophodno je dati posebnu težinu rezultatima postignutim u reprezentaciji Jugoslavije, čime se ističe značaj reprezentovanja zemlje i stimuliše napor svakog pojedinca. Vrednovanje ovih rezultata u času sastavljanja reprezentacije zahvata period od prethodne dve godine. Vrednovanje rezultata u reprezentaciji sadrži sledeće elemente koji takođe moraju biti brojčano izraženi:
a) broj osvojenih poena;
b) odnos belih i crnih figura;
c) broj odigranih partija.

a) Poeni osvojeni u reprezentaciji valorizuju se po princinima FIDE rejtinga i zbrajaju se sa FIDE rejtingom svakog igrača, kao što je napred rečeno. Međutim, s ciljem da se izjednači položaj svih članova ekipe, za vrednovanje uspeha u reprezentaciji osnova za obračunavanje osvojenih poena nije sopstveni rejting igrača već srednji rejting ekipe.

b) Iz praktičnih razloga na samim takmičenjima dešava se neravnomerna podela belih i crnih figura. U ovakvim slučajevima Kriterijumi predviđaju korekcije po utvrđenom ključu osvojenih, odnosno izgubljenih poena iz prethodnog stava. Ako je igrač imao jedanput više crne figure dobija + 2,5 poena, dva puta više crne figure dobija + 5 poena, tri puta više crne figure dobija 7,5 poena itd. I obrnuto, jedanput više bele figure dobija -2,5, dva puta više bele figure dobija -5 poena, tri puta više bele figure dobija - 7,5 poena itd.

c) Da bi se izbegle anomalije da igrač, koji odigra recimo, samo dve partije na Olimpijadi dobije više poena na osnovu tačke a), od onog koji je odigrao, recimo 13 partija, da bi se nodstaklo zalaganje na samom takmičenju i želje igrača da što više igraju partija i takmičenja za reprezentaciju - Kriterijumi predviđaju stimulaciju: jedan poen za jednu odigranu partiju.

Kapiteni ekipa imaju pravo da disponiraju određenim brojem poena koje daju pojedinim igračima po sopstvenoj odluci. Time se popunjava prostor koji je teško regulisati Kriterijumima: posledice vezanih remija (rezultata), stimulisanje borbenosti, zalaganje, disciplina, itd. Kapiten bi raspolagao količinom do 15% od ukupnog broja poena, koje je okipa osvojila po osnovu uspeha u reprezentaciji (na Olimpijadi na Malti članovi ekipe osvojili su, recimo, ukupno 100 poena - kapiten bi raspolagao najviše sa 15 poena).

Poeni stečeni na osnovama PLASMANA NA ŠAMPIONATU i REZULTATA U REPREZENTACIJI, sabiraju se sa FIDE rejtingom svakog igrača-kandidata za reprezentaciju Jugoslavije i time se dobija redosled reprezentativaca. Unutar ekipe, dobijene na osnovu Kriterijuma, Selektorska komisija određuje redosled po tablama. Dve trećine ekipe automatski se određuju na osnovu redosleda, koji su odredili Kriterijumi, a NAJVIŠE do jedne trećine određuje Selektorska komisija, koristeći takođe samo igrače sa liste reprezentativaca, ali prenebregavajući ovaj redosled. Predviđeni Kriterijumi odnose se na mušku i žensku reprezentaciju.



KRITERIJUMI za sastav reprezentacije Jugoslavije, koje smo objavili u okviru našeg redovnog STRUČNOG PRILOGA, definitivno su usvojeni i njihova praktična primena već je počela. Selektorska komisija, koju sačinjavaju : Aleksandar MATANOVIĆ (predsednik), Rajko BOGDANOVIĆ, Jovan SOFREVSKI, Ivo VUKOVIĆ i Vojko MUSIL odredila je po ovim Kriterijumima mušku reprezentaciju za Polufinale VIII prvenstva Evrope, za Mitropa Kup i Mušku i žensku reprezentaciju za Balkanijadu.

Valjalo bi razmisliti o konkretnim kriterijumima u današnjim uslovima, ali bojim se da oni koji danas odlučuju o svim tim stvarima kriterijumi nisu u interesu. Najlakše je napraviti reprezentaciju, a onda u odnosu na izbor praćakati se kvazikriterijumima koji su korišćeni da bi se opravdao dotični izbor. Ili kao što se već radi, selektori zapuše usta, jer zašto bi morali da pravdaju ikome svoje odluke. Oni kojima zaista moraju da se pravdaju su ionako obavešteni od samog početka, tako da tu nema problema...