Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Kako može da se radi

Kako može da se radi

24.02.2011 / VM Stojanović, Mihajlo (2572)

Како може да се ради – поређење Србије и Швајцарске у шаховској организацији.

Kako može da se radi – poređenje Srbije i Švajcarske u šahovskoj organizaciji

Podstaknut jučerašnjim razgovorima sa igračima šahovskog saveza Švajcarske hteo bih da ukažem na mogućnosti u Srbiji.

Prvo što dolazi na pamet je: pa oni imaju novac! Ali uopšte se ne radi o tome, jer izgleda da ih država finansira sa tačno nula franaka, baš isto kao i u Japanu!

Pa o čemu se dakle radi? Otkud Švajcarci imaju neki šahovski događaj svakog vikenda u godini? Na www.schachbund.ch može se utvrditi da samo u decembru ove godine još nisu popunjeni svi termini, ali kad odete u 2012. tamo je već sve poznato! Verovatno će tu još nešto biti i dodato ali ono što treba već se zna... recimo da će se njihov Šampionat 2012. održati u periodu 12-20 jul. Otkud im takođe revnosna briga o vrhunskom juniorskom šahu, koja je rak-rana u Srbiji?

Možda će vas još više iznenaditi da je u šahovskom savezu Švajcarske zaposlen samo jedan čovek sa 50% radnog vremena!

Pa kako onda – u Srbiji šah dobija znatna sredstva od države, pa onda još klubovi plaćaju takse, pa onda još može „lepo“ da se zaradi od liga i juniorskih takmičenja (sa izuzetkom naravno kada su se time bavili časni ljudi poput Nebojše Baralića) i na kraju šta imamo: parodoksalnu situaciju da za izuzetno skromne aktivnosti ŠSS jedva ima dovoljno novca, čak se i dugovi pojavljuju!

„Odgovor je cinično prost“, pisao je Duško Radović: „Treba raditi“. U šahovskom savezu Švajcarske angažovano je mnogo volontera, od koji svaki obavlja mali deo nekog posla ali to u celini daje impresivan rezultat - dovoljna je samo jedna osoba sa pola radnog vremena da održava sistem! I oni ubiraju takse od klubova (uzgred kako su njihove lige organizovane može se videti na već pomenutom linku www.schachbund.ch) i onda pošto se pokrije ono pola plate može se pristupiti usmeravanju novca na svrhu postojanja te institucije: organizovanje takmičenja i razvoj šaha.

Da parafraziram velikog književnika u tekućem „srpskom šahovskom slučaju“: Treba postaviti dobar sistem sa akcentom na kontrolu tokova novca.

Užasava činjenica da je moguće da javnost ne zna koliko novca uđe u šahovske institucije Srbije i na šta taj novac ode. U Švajcarskoj i Francuskoj sam prisustvovao i godišnjim skupštinama malih klubova... svi prihodi i rashodi su veoma jasno predstavljeni. Pretpostavljam da su u slučaju šahovskih saveza Srbije to milionski iznosi na godišnjem nivou, od kojih oni koji se bave šahom dobijaju mrvice. Zamislite kad bi se situacija okrenula: naprimer da ulažemo prvo u mlade pa onda u vrhunski takmičarski šah, ubeđen sam da bi se našla pristojna suma novca i za druge turnire ali i da problemski i dopisni šah (kao i sve ono o čemu valja brinuti) ne bi bili potpuno zanemareni.

To je moguće postići uspostavljanjem gvozdeno jasnih smernica rada, za šta su neophodni reizbori na svim nivoima šahovskih institucija Srbije i donošenje novog statuta, već kako je navedeno u obraćanju javnosti inicijativnog odbora akcije Spasimo Šah: „...da se svi kandidati na izborima obavežu da će se pridržavati unapred utvrđenih smernica za budući rad šahovskih saveza, koje će biti unete u nove statute svih šahovskih saveza...“

Tada bi, sasvim lako i prirodno, bili izbrisani svi oni koji su na svojim funkcijama radi ličnih interesa a na štetu srpskog šaha.