Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  LJilja Drljević

LJilja Drljević

15.12.2010 /   Andrejić, Vladica (2168)

Ово је репортажа о ЖИМ Љиљи Дрљевић. Разлози за репортажу су: насловница из часописа 64, интервју из Спортског журнала, као и фото сешн са Машинца. Уживајте!



Ovo je reportaža o ženskom internacionalom majstoru LJilji Drljević. Više je razloga zašto se glavni i neodgovorni urednik Večitog šaha odlučio da objavi ovu reportažu.

Prvi od razloga je svakako osmeh sa naslovnice uvaženog nemačkog časopisa Schach Magazin 64, a koji možete videti na sličici levo. U decembarskom broju za 2010. godinu, časopis prenosi dešavanja sa Evropskog ekipnog kupa iz Plovdiva, na kome je LJilja proglašena za mis turnira. Ne mogu da se setim da sam ranije video neku našu šahistkinju na naslovnoj stranici nekog prestižnog časopisa (tu ne računam nadaleko čuveni Šahovski žurnal). Pretpostavljam da je nekada to bio slučaj sa Alisom Marić.

Ova godina je LJilji bila šahovski najuspešnija. Bronzana medalja na Šampionatu Srbije, prvi velemajstorski bal na turniru Bosna, drugi velemajstorski bal i srebrna medalja na Svetskom studentskom prvenstvu i titula ekipnog prvaka države na Prvoj ligi Srbije, samo su neke od bitnih stavki. Nažalost, to izgleda nije dovoljno da se uđe u reprezentaciju Srbije, o čemu smo već naširoko pisali.

Drugi razlog je tekst koji je (sa standarnim za nas zakašnjenjem) preuzet iz Sportskog žurnala koji je sa LJiljom uradio intervju, a ako već niste, možete ga pročitati ovde.

Treći, ali ne i najmanje bitan razlog je photo session načinjen od fotografija sa studentskog meča sa Dalasom. Fotografije sam tek danas ubacio na sajt, a deluje da je LJilja imala najveći uticaj na fotografa. Sve fotografije koje se pojavljuju u ovoj reportaži (osim 64 naslovnice) potiču odatle, pa vi uživajte.






SPORTSKI ŽURNAL, 2. decembar 2010

MOTIV IZ NEPRAVDE

Nekada, u srećna vremena, Srbija je bila prepoznatljiva po šahistkinjama. Zemlja je mogla da se podiči jednom Milunkom Lazarević, Vericom Nedeljković, Alisom Marić i Natašom Bojković, bila je dugo meka ženskog šaha. Svetske prvakinje rado su dolazile u Srbiju, a neki od najjačih i najboljih turnira svih vremena, odigrani su upravo na ovim prostorima...

Tih vremena, iz mnogobrojnih razloga, više nema. Ženski šah u Srbiji je na marginama, kvalitetnih igračica sve manje, a tome je u mnogome doprinela i kriza rezultata. Na veći uspeh čeka se više od decenije, a velika šansa, ispuštena je na Olimpijadi u Hanti Mansijsku, gde je našim damama malo ne dostajalo da se kući vrate sa medaljom. To malo, bio je nedostatak još jedne kvalitetne igračice, na šta su još pre polaska u Rusiju, ukazivali šahovski poznavaoci.

Beograđanka LJilja Drljević (26), jedna je od šahistkinja sa kojom je tas na vagi mogao da prevagne na našu stranu. Odlukom selektora Ane Benderać, LJilja je ostala kod kuće, u trenutku ka da je mogla možda i najviše da pruži srpskom šahu. U poslednjih godinu dana, uz Mariju Manakovu, LJilja je pokazala najviše, popravivši rejting za čak 80 poena...


Осмех који разоружава: Љиља Дрљевић

– Nikada nisam shvatila zbog čega nisam pozvana u reprezentaciju, ali to me više i ne zanima – počinje priču LJilja Drljević. – Svedoci smo da je selektorka napravila traljav posao, ali mislim da su najviše na kraju ispaštale igračice ko je su reprezentaciju Srbije doveledo tog famoznog meča sa prvim timom Rusije. Posle dužeg vremena, ponovo sam počela da ređam uspehe, mislim da sam zaslužila poziv. U tom veoma mučnom periodu, doživela sam i gubitak člana porodice, tako da više nisam ni razmišljala o nepravdi od strane Ane Benderać...

Izostanak LJilje je tim čudniji, jer je 26–godišnja Beograđanka pre svega poznata kao odličan ekipni igrač. NJeni timovi, po pravilu su postizali dobre rezultate i osvajali titule. Prvo igrala je u Radničkom iz Rudovaca, koji je u to vreme tek prešao iz druge u prvu saveznu ligu i konstantno se borio za opstanak.

– Tada nisam dobijala novac za učešće, za razliku od današnjih omladinaca i omladinki, već isključivo za nastupe na turnirima. Pamtim da su to bila uglavnom obećanja oko kojih je uvek bilo natezanja tokom godine – seća se Drljevićeva.

Posle Rudovaca, zaigrala je za mladu ekipu Rada iz Beograda, gde je atmosfera bila mnogo bolja, ali se ni tu, kako kaže, uslovi za igru nisu bitnije promenili. – Iako su klub vodili, i da nas ga vode, ljudi koji se dobro razumeju u šah i trenerski rad, nisam dobila od govarajuću podršku, iako sam jedne godine ostvarila i najbolji rezultat čitave Prve savezne lige, sa 6 poena iz 7 partija na četvrtoj tabli. Tada su me primetili ljudi iz našeg najtrofejnijeg kluba, osvajača Evrokupa BAS-a. Usledila je saradnja koja traje punih osam godina.


BAS je tim koji joj u potpunosti odgovara.

- Tu sam po prvi put naišla na ljude koji, pre svega, žele najbolje za igračice, ali zahtevaju i maksimalnu posvećenost klubu za vreme ekipnih takmičenja. Kombinacija ta dva pristupa, ljudskog i profesionalnog, i danas krasi naš odnos. Velika je čast i zadovoljstvo igrati za takav klub. Iako su za uspehe BAS–a, pored igračica, za služni još neki prijatelja kluba, izdvojila bih Miloša Milovanovića, Anđelka Mučibabića i sadašnjeg predsednika Šahovskog saveza Srbije, Miodraga Vukotića.


Velika šansa za srpski šah je propuštena, i LJilja ne želi više da se osvrće. U ovoj godini, zaradila je 80 rejting poena i dva bala za ženskog velemajstora, a sa ekipom BAS–a, okitila se i titulom prvaka Srbije. Kako kaže, da bi došla do tog cilja, zanemarila je druge obaveze, pre svih studije istorije umetnosti, gde su joj ostala još dva ispita...

- I ranije sam uviđala da po snazi ne zaostajem za konkurencijom pa ni međunarodnom, ali sam tek ove godine uspela da se na najbolji način organizujem i finansiram veliki broj turnira – kaže LJilja. – Tako je i uspeh prilično zakasnio, ali se nadam da će dobri rezultati tek doći.

Kuriozitet predstavlja činjenica da je LJilja i dalje bez trenera. Sve što je postigla, praktično je uradila sama.

- Bez stručne pomoći, teško ću rešiti pitanje repertoara šahovskih otvaranja, što je moj trenutno, gorući problem. I pored svih poteškoća, dobila sam motiv za nastavak karijere, i očekujem da ću uskoro osvojiti preostalu normu i titulu velemajstora – kaže na kraju LJilja Drljević.

CRNA GORA ZA PAMĆENJE I ZABORAV

Za dve godine provedene na crnogorskoj rejting listi, LJilju Drljević vežu kako lepe, tako i ružne uspomene.

- Opšte je poznato da u to vreme u Srbiji nije bilo uslova za razvoj mladih talenata. Bilo je i problematičnih odluka tadašnjeg selektora Nenada Ristića, a i podrška šahovskih institucija u Srbiji je izostala. Pošto porodica nije mogla da mi pomogne, prihvatila sam ponudu predsednika ŠS Crne Gore Srđe Dragaševića da pređem na njihovu rejting listu. Obećano mi je da ću prvi put u životu dobiti trenera, kompjuter i učešće na jakim turnirima.

Kako kaže LJilja, nije tražila ni dinara, pa ni potpisala nikakav ugovor, iako su postojala obećanja da će kao reprezentativka dobiti stipendiju i dodatno plaćen angažman za klub.

– Od svega toga, dobila sam lap top, i dva nastupa za reprezentaciju, na EP na Kritu 2007. godine i Olimpijadi 2008. Bez obzira što sam rođena Beograđanka i državljanka Srbije, i što se ponosim time, uvek naglašavam da je Crna Gora postojbina mojih predaka, mesto rođenja moje majke i očevih roditelja. Kod mene, nije postojala dilema u vezi sa patriotizmom, kao što ni danas ne postoji, iako sam ponovo, pre dve godine, promenila šahovsku rejting listu. LJilja taj period ne može da zaboravi zbog velikog gubitka rejting poena, ali i iz još jednog razloga.

- Ostao je još je dan dug... Naime, posebno sam zahvalna intermajstoru Jovanu Todoroviću koji me je nešto duže od mesec dana intenzivno pripremao za Olimpijadu u Drezdenu, a uz mene, u jednom trenutku je pomagao i još tri reprezentativke Crne Gore. Predsednik ŠS Crne Gore, koji je direktno dogovorio uslove ove šahovske saradnje, do danas nije platio Todoroviću.

STAN MALI ZA PEHARE I MEDALJE

LJilja Drljević je ponikla u čuvenoj Partizanovoj školi šaha, a brzo su pristgli i prvi značajniji uspesi.

Ređale su se pobede na muškom turniru Omladinske nade, trijumfi na kadetskim prvenstvima Beograda i Jugoslavije do 16 i 18 godina, dva puta za redom, bila je omladinska prvakinja države uz dve deobe prvog mesta... Sve to u vremenu kada su ta takmičenja još vredela. Takođe, LJilja je osvojila i srebro na ekipnom prvenstvu Evrope u mađarskom Balatonu, uz zlatnu medalju za pojedinačni rezultat na drugoj tabli...

Poslednja u nizu, osvojena je u jakoj konkurenciji srebrna svetskom studentskom prvenstvu u Cirihu, što je veliki zamajac za akademski šah u Srbiji.

Ivan Radojević