Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Koliko je šah zaslužio bodova

Koliko je šah zaslužio bodova

29.08.2010 / IM Marković, Ivan J (2471)

Наш експерт Иван Марковић уложио је доста труда и покушао да избодује на основу Правилника о критеријумима категоризације спортова, мисаоних спортских игара и спортских вештина, у којој категорији треба да се нађе шах. Одговор је у првој групи јер би требало да накупи 87 бодова (од 100 могућих). Погледајте детаље.

17.08.2010 / IM Marković, Ivan J (2471) : Šah je sport!
17.08.2010 / IM Marković, Ivan J (2471) : Status šaha kao sportske grane

KRITERIJUMI ZA KATEGORIZACIJU SPORTOVA, MISAONIH SPORTSKIH IGARA I SPORTSKIH VEŠTINA

ŠAH

1. Nacionalni društveni značaj (12 od ukupno 15 bodova)

Zastupljenost u svetu - 8 bodova
- oko 550 miliona ljudi na svetu igra šah
- oko 250 miliona ljudi šahu godišnje posvećuje 200 ili više sati
- godišnje se preko interneta odigra oko 400 miliona šahovskih partija
- oko 119 hiljada međunarodno rangiranih igrača na svetskoj rejting listi
- evidencijom FIDE je obuhvaćeno oko 5 miliona registrovanih takmičara

Medijska popularnost sporta u svetu - 4 boda
Internet je medij koji je kao stvoren za šah: specijalizovani serveri za igranje šaha neodoljiv su mamac za šahovske zaljubljenike. Sajt www.chess.com je 2854.-i na svetu po posećenosti i ima preko 2.250.000 registrovanih članova, dok je www.ChessBase.com oko 14.000.-og mesta, ali je njihov glavni adut prodaja šahovskog programa „Fric“ i njemu sličnih platformi, koje se godišnje prodaju u višemilionskim tiražima, a istovremeno su i „ulaznica“ za server za igru pod nazivom PlayChess. Najpopularniji serveri za igru, u koje pored navedenih treba ubrojati i ICC, redovno uživo prenose i komentarišu sve veće šahovske događaje i na taj način okupljaju dodatnu publiku.
Šampioni sveta su oduvek predstavljali šahovske ikone, a vrhunac globalne popularnosti ostvarili su Robert Fišer (koji se 1972. povukao na vrhuncu popularnosti posle pobede nad Spaskim, da bi zatim „vaskrsnuo“ 20 godina kasnije u revanš-meču koji je sponzorisao kontroverzni biznismen Jezdimir Vasiljević) i Gari Kasparov (čijoj prepoznatljivosti doprinosi i kasnija politička karijera).
Sadašnji svetski prvak Višvanatan Anand najpopularnija je ličnost u mnogoljudnoj Indiji, dok isto važi i za bivšeg šampiona Veselina Topalova u Bugarskoj. Obojica su magnet za veliki novac, baš kao i bivši svetski prvak Vladimir Kramnik i Magnus Karlsen, trenutni broj jedan na svetskoj rejting-listi, koji je odradio veoma uspešnu foto-seansu sa Liv Tajler za modnu kuću G-Star, a lista njegovih sponzora obuhvata i Arctic Securities, Simonsen Lawyers, Smartfish, itd. Posebno veliku medijsku pažnju i milionske honorare sa sobom nose mečevi između vrhunskih šahista i najboljih kompjuterskih programa. Svoje tradicionalno uporište šah ima u dnevnim novinama, gde su šahovske rubrike neizostavan deo sadržaja. Šahovske knjige najbrojnije su posle matematičkih, a posle Biblije šahovska literatura je prevedena na najviše svetskih jezika.

2. Međunarodna tradicija (13 od ukupno 13 bodova)

Svetska organizacija - 4 boda
- FIDE je osnovana 1924. godine
- evidencijom FIDE je obuhvaćeno oko 5 miliona registrovanih takmičara
- oko 119 hiljada igrača je međunarodno rangirano na svetskoj rejting listi

Kontinentalna organizacija - 4 boda
- od 14 zemalja osnivačica FIDE, 12 je bilo iz Evrope
- EŠU je osnovana 1985. godine i od 2000. je finansijski i administrativno autonomna u odnosu na FIDE

Broj zemalja članica - 3 boda
- FIDE sačinjava 158 zemalja članica i 19 pridruženih organizacija
- EŠU sačinjavaju 54 zemlje članice

Sistem takmičenja - 2 boda
- Titula svetskog šampiona postoji od 1886. godine, a FIDE je preuzela organizaciju ovog ciklusa takmičenja od 1948. godine.
- Šah je bio sastavni deo Olimpijskih igara 1924. (Pariz) i 1928. godine (Amsterdam; šah se igrao u Hagu), s tim što su (prema pravilima koja su tada važila za sve sportove) mogli da nastupaju samo amateri. Pobednici tih takmičenja (Matison i Bogoljubov) smatrani su za amaterske šampione sveta. Zvanične šahovske Olimpijade počinju 1927. godine (London), takmičenje u Hagu vodi se kao druga po redu šahovska Olimpijada, a zatim se (uz manja odstupanja) uspostavlja ciklus na svake dve godine (samim tim i izdvajanje iz Olimpijskih igara), koji se posle II svetskog rata obnavlja 1950. godine u Dubrovniku, gde je naša reprezentacija osvojila zlatnu medalju.
- U okviru ciklusa takmičenja u pojedinačnoj (apsolutnoj i ženskoj) konkurenciji održavaju se nacionalni, zonski i kontinentalni šampionati, kao i Svetski kup, mečevi kandidata i meč za titulu svetskog prvaka.
- Ekipna takmičenja se održavaju u vidu takmičenja u kojima nastupaju klubovi i reprezentacije. Klubovi učestvuju u nacionalnim prvenstvim i kupovima, a zatim i u Kupu šampiona u okviru takmičenja za titulu klupskog prvaka Evrope. Reprezentacije se takmiče na kontinentalnim i svetskim prvenstvima, kao i na šahovskoj Olimpijadi i Univerzitetskom svetskom prvenstvu (koje će od 2011. biti deo Univerzijade).

3. Nacionalna tradicija (uspeh – masovnost) (32 od ukupno 32 boda)

Savez - 2 boda
- Osnovan 1921. godine.
- Sačinjavaju ga Šahovski savez Beograda, Šahovski savez Vojvodine, Šahovski savez Centralne Srbije i Šahovski savez Kosova.
- Podržao je kandidaturu Alise Marić za potpredsednika FIDE (na listi Anatolija Karpova) i Save Stoisavljević za generalnog sekretara EŠU (na listi Silvija Danailova).

Međunarodni uspesi - 15 bodova
Apsolutna konkurencija:
- 13 medalja na šahovskim Olimpijadama (1 zlatna, 6 srebrnih i 6 bronzanih);
- 1 srebrna medalja na ekipnim svetskim prvenstvima;
- 6 medalja na ekipnim prvenstvima Evrope (5 srebrnih i 1 bronzana);
- 3 titule klupskog prvaka Evrope (ŠK „Partizan“);
- 3. mesto na svetskoj rejting-listi šahista (LJubomir LJubojević);
- 11 medalja na ekipnim Svetskim šampionatima u rešavanju šahovskih problema (1 zlatna, 7 srebrnih i 3 bronzane) i 6 medalja na svim Evropskim šampionatima u rešavanju šahovskih problema (3 zlatne i 3 bronzane);
- 6 medalja na pojedinačnim Prvenstvima sveta u rešavanju šahovskih problema (4 srebrne i 2 bronzane), 4 medalje na pojedinačnim Prvenstvima Evrope u rešavanju šahovskih problema (1 zlatna, 1 srebrna i 2 bronzane), 3 medalje na pojedinačnim Prvenstvima sveta u komponovanju šahovskih problema (1 zlatna i 2 srebrne), kao i 2 bronzane medalje u ekipnoj konkurenciji;
- 9 medalja na šahovskim Olimpijadama za slepe (2 zlatne i 7 srebrnih) i 2 titule pojedinačnog prvaka sveta za slepe;
- 6 medalja na Svetskim prvenstvima za gluve šahiste (4 zlatne, 1 srebrna i 1 bronzana medalja) i 1 srebrna medalja na pojedinačnom Prvenstvu sveta za gluve;
- 1 bronzana medalja na Dopisnoj šahovskoj Olimpijadi;
- 2 svetska šampiona u omladinskoj konkurenciji;
- 2 evropska šampiona u konkurenciji veterana.\
Ženska konkurencija:
- 2 medalje na šahovskim Olimpijadama (1 srebrna i 1 bronzana);
- 1 srebrna medalja na ekipnim prvenstvima Evrope;
- 4 titule klupskih prvakinja Evrope (2 puta ŠK „Agrouniverzal“ i po jedanput ŠK „Goša“ i ŠK „BAS“);
- dve trećerangirane šahistkinje sveta (Milunka Lazarević kao drugoplasirana na tromeču za izazivačicu svetske prvakinje i Alisa Marić – poraz u meču za izazivačicu svetske prvakinje);
- 3 titule prvakinja sveta u konkurenciji omladinki.

Klubovi - 8 bodova
- Između 420 i 440 klubova, u zavisnosti od ažurnog izmirivanja finansijskih obaveza (samo u Beogradu postoji više od 70 klubova).

Broj članova - 6 bodova
- U zavisnosti od ažurnosti izmirivanja finansijskih obaveza klubova, broj registrovanih igrača kreće se između 6000 i 7000 (samo u Beogradu postoji više od 1000 registrovanih takmičara), od čega je preko 2700 međunarodno rejtingovanih, a 490 sa međunarodnim majstorskim titulama (52 muška i 12 ženskih velemajstora, 96 muških i 15 ženskih internacionalnih majstora i 291 muški i 24 ženska FIDE majstora).

Sistem takmičenja - 1 bod
- Pojedinačna takmičenja organizuju se u vidu otvorenih polufinala za svaku takmičarsku oblast (u nadležnosti područnih Saveza) i Šampionata države u vidu turnira sa 14 ili 12 takmičara u apsolutnoj i ženskoj konkurenciji.
- Takmičenja u mlađim kategorijama organizuju se po uzrasnim grupama, Omladinski šampionat organizuje se kao turnir 12 ili 10 najuspešnijih mladih takmičara do 20 godina (pobednici stiču pravo učešća na seniorskim Šampionatima).
- Ekipna takmičenja su organizovana po teritorijalnom principu u više liga (u nadležnosti područnih Saveza), a Prva muška i ženska liga su u nadležnosti ŠSS.

4. Nacionalna medijska zastupljenost i popularnost (3 od ukupno 4 boda)


Šah je u Srbiji bio najpopularniji u periodu između pedesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u vreme velikih uspeha naše muške reprezentacije. Predvodnik čitavog niza generacija bio je Svetozar Gligorić, zvanično izabran za sportistu godine 1958. godine. Osim njega, za status sportskih zvezda u Srbiji (samim tim i prepoznatljivost van šahovskih krugova) izborili su se i LJubomir LJubojević (u jednom trenutku zvanično trećerangirani na svetu) i Alisa Marić (učesnica meča za izazivačicu svetske šampionke, koji je delom organizovan i u Beogradu; predvodnica nacionalnog tima koji je osvojio srebrnu medalju na Ekipnom prvenstvu Evrope u Batumiju 1999. godine, i po tom osnovu proglašen za žensku ekipu godine u zvaničnom izboru JOK), kao i Nikola Karaklajić, pre svega zahvaljujući svojoj karijeri radijskog voditelja. Medijskoj popularnosti šaha u tom periodu doprineo je i veliki broj takmičenja koja su organizovana u našoj zemlji, kao npr. meč SSSR – Ostatak sveta, koji je održan u Beogradu 1970.
Sa padom takmičarskih uspeha smanjilo se i interesovanje medija za šah, pre svega u pogledu zastupljenosti šaha na televiziji. Uprkos svemu, i dalje će se emisija „Svet šaha“ svakodnevno pojavljivati na RTS-u kada su u toku veliki šahovski događaji, a IM Vojislav Milanović redovno uređuje i vodi emisiju na SOS kanalu. Što se radija tiče, IM Siniša Joksić redovno priprema priloge za Radio Beograd.
Uprkos tome, dnevne novine, periodika i enigmatski časopisi tradicionalno su jako uporište šaha i čitalačke publike, pa tako u Politici (od 1921. godine!), Sportskom žurnalu, Dnevniku i Blicu postoje redovne dnevne šahovske rubrike, obogaćene nedeljnim dodacima na čitavoj strani u Politici i Dnevniku, dok u NIN-u postoji redovna rubrika, a mesto za šah je rezervisano i u mnogim enigmatskim časopisima. Specijalizovani šahovski časopisi i knjige i dalje mogu da računaju na svoju publiku, ali ona ne izlazi iz okvira strogo profilisanih interesovanja, pa samim tim nema uticaja na širu medijsku sliku. Šahovski informator je i dalje među najcenjenijim specijalizovanim publikacijama, a sedamdesetih i osamdesetih godina je dostizao tiraž od preko 30 hiljada primeraka.
Sajt B92 redovno izveštava o rezultatima sa najvećih svetskih i domaćih pojedinačnih i ekipnih takmičenja (uključujući i takmičenja u juniorskoj konkurenciji), a gostovanja Alise Marić (povodom dolaska Karpova u Beograd) na TV B92 u emisiji Vesti, a zatim i na RTS-u u Jutarnjem programu i Beogradskoj hronici dobila su tretman udarnih vesti.
Najposećeniji domaći šahovski sajt je „Večiti šah“ dr Vladice Andrejića (dostiže i oko 1000 poseta dnevno, sa zabeleženom tendencijom porasta od 40% u poslednjem mesecu), a šah kao tema je prisutan na mnogim forumima, ali je broj diskutanata srazmerno mali. Najpopularnija šahovska mejling‑lista je „Šah-mat lista“, koja pokriva prostor bivše Jugoslavije.

5. Finansijska samostalnost sporta u svetu i na nacionalnom nivou (4 od ukupno 7 bodova)


Na svim nivoima sem vrhunskog, šah je veoma jeftin sport i gotovo da mu nije potrebno finansiranje, pošto se najpopularniji otvoreni turniri (tzv. „švajcarci“) po pravilu gotovo u potpunosti finansiraju od uplata igrača i određenog procenta koji organizatori dobijaju od smeštajnih aranžmana na koje dobijaju količinski popust.
Najpoznatiji sponzori na vrhunskom nivou su ruski Aeroflot, bugarski M‑Tel, holandski Corus i OHRA, gibraltarski Gibtelecom, ali i ChessBase, koji je ulagao milionske iznose u promociju mečeva između svetskih šampiona i najjačih kompjuterskih programa. Ranijih godina su među velikim sponzorima bili i Lloyds Bank, ali i naša Investbanka, poznati organizator beogradskih superturnira. „Jugoskandik“ Jezdimira Vasiljevića je 1992. godine uložio više miliona dolara u povratak Bobija Fišera i njegov revanš-meč protiv Spaskog.

6. Reklamna aktivnost u svetu i kod nas (4 od ukupno 7 bodova)


Po pravilu su svetski šampioni najzahvalnije ličnosti za promotivne aktivnosti. Bobi Fišer je u doba svoje najveće popularnosti dobijao mnogobrojne ponude za reklamiranje, ali je prihvatao da stane isključivo iza onih proizvoda koje je i sam koristio i cenio. Gari Kasparov je bio reklamno lice za mnoge proizvode (verovatno najpoznatiji je Schweppes), a njegova cena za nastup na političkim skupovima, seminarima i javnim obraćanjima meri se stotinama hiljada dolara.
Već su pominjani i drugi svetski šampioni novijeg doba – Kramnik, Topalov i Anand, ChessBase-ova sponzorstva mečeva između ljudi i kompjutera, kao i Karlsenov modni izlet u reklamnoj kampanji za G-Star, a atraktivan imidž uspele su da unovče i svetska šampionka Aleksandra Kostenjuk i Francuskinja moldavskog porekla Almira Skripčenko, koja je, između ostalog, reklamirala i FK Verder iz Bremena, kao i sajtove za igranje pokera (u kojem se i sama u poslednje vreme uspešno takmiči).
U Srbiji je u reklamiranju putem šaha godinama prednjačila Investbanka, dok danas uglavnom manji sponzori staju iza prvoligaških klubova ili pojedinih nastupa reprezentacije na velikim takmičenjima, a često se dešava da oglašivači iskoriste šahovsku simboliku za svoje reklamne kampanje, mada šah od toga ne ostvaruje nikakav finansijski efekat.

7. Uticaj na učesnike (8 od ukupno 10 bodova)

motorički - 1 bod
(Institut za medicinsku i hemijsku laboratorijsku dijagnostiku iz Beča je 1996. godine sproveo istraživanje kojim je dokazano da je kontrola finih pokreta ruku, šaka i prstiju direktno proporcionalna (šahovskoj, a ne fizičkoj!) snazi šahiste. To u praksi znači da su vrhunski šahisti prikazali neuporedivo savršeniju finu motoriku od šahovskih amatera, ali i da su šahovski velemajstori u tom pogledu postigli toliko dobre rezultate da ih nisu mogli pratiti ni teniseri, stonoteniseri, igrači golfa ili dizači tegova. Sedeći položaj tokom igre zahteva bavljenje dodatnim sportskim aktivnostima kako bi se aktivirala celokupna muskulatura, tako da ta komponenta zavisi od individualnog pristupa, a sastavni je deo trenažnog procesa svih vrhunskih šahista.)

psihološki - 2 boda
(Mnogobrojna istraživanja sprovođena od početka 70.-tih godina prošlog veka nedvosmisleno govore u prilog ubrzanog razvoja intelektualnih i kognitivno‑konativnih sposobnosti kod šahista, kao i presudnog doprinosa jačanju karaktera, samopouzdanja, istrajnosti i pobedničkog mentaliteta. Objedinjena istraživanja u ovoj oblasti mogu se naći u zvaničnoj publikaciji FIDE iz 1998. godine pod nazivom „Zašto predavati šah u školama?“, autora Uvensija Blanka.)

socijalni - 2 boda
(Šah nudi model ravnopravnosti i mogućnost učešća svim socijalnim grupacijama, a istovremeno predstavlja zaštitno okrilje i preventivu u borbi protiv kriminala, droge i nasilja. Istraživanja koje se godinama sprovode u SAD govore da statistički zanemarljiv broj šahista ima policijski dosije.)

zdravstveni - 1 bod
(Dugovečnost i mentalna očuvanost šahista i u poodmaklim godinama argumenti su u korist šaha, dok su predugo sedenje i izlaganje stresu minusi bavljenja šahom.)

vaspitni - 2 boda
(Šah je deo školskog sistema u preko 30 zemalja širom sveta, a u našoj zemlji je šah kao izborni predmet ušao u škole 2007. godine i zastupljen je u svih 8 razreda. Mogućnost smeštanja mnogih pouka u životni kontekst, uvažavanje prisustva drugog, fer-plej, briga o stvarima poverenim na čuvanje, promišljanje pre donošenja odluke i preuzimanje odgovornosti za svoje postupke samo su neki od vaspitnih sadržaja koji su sastavni deo šahovske kulture. Kako bi nastavni kadar mogao da sa punom kompetencijom vodi nastavu šaha, u Srbiji je šah kao izborni predmet prisutan na tri godine Učiteljskog fakulteta u Beogradu i dve godine Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu.)

8. Pristupačnost (7 od ukupno 7 bodova)

pravila - 1 bod
(Šahovska pravila su pretrpela neznatne izmene tokom skoro 1500 godina, ista su svuda u svetu i prevedena su na gotovo sve svetske jezike, a na zvaničnom sajtu FIDE, kao i na hiljadama šahovskih sajtova širom sveta, mogu se naći detaljna objašnjenja svih šahovskih pravila.)

sistem takmičenja - 3 boda
(Šahovski turniri se organizuju po Bergerovom, švajcarskom, ševeniškom i kup-sistemu, kao i nekim njihovim kombinacijama, a organizuju se i mečevi, hendikep-mečevi, mečevi naslepo i simultanke. Svi takmičari mogu da se uključe u takmičarske cikluse na početnom nivou kvalifikacija u svojim zemljama, a zatim da napreduju od lokalnog, preko nacionalnog, zonskog i kontinentalnog, sve do svetskog nivoa u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji.)

multidisciplinarnost - 1 bod
(FIDE prepoznaje pet aspekata šaha: igru, sport, nauku, umetnost i didaktičko sredstvo. Šahovska takmičenja su među najsofisticiranijima, pošto sem igre za tablom predviđaju i mogućnosti igre putem interneta, dopisni šah, igru protiv kompjutera i uz pomoć kompjutera, takmičenja slepih i slabovidih, gluvih, igrača sa fizičkim hendikepom, kao i nadmetanja u šahovskoj kompoziciji i rešavanju ortodoksnih i heterodoksnih studija i problema, ali i u više od 13000 registrovanih podvrsta šaha.)

cena - 1 bod
(Jedan od razloga rasprostranjenosti šaha je niska cena potrebnih ulaganja: potrebna je samo šahovska garnitura, a za takmičenja i šahovski sat, dok je za nadmetanja preko kompjutera dovoljan besplatan klijentski softver, računar i veza sa internetom. Nije potrebna nikakva takmičarska oprema, a ni specijalizovani sportski tereni, borilišta ili centri za pripremu sportista, već samo obezbeđen prostor za igru.)

organizacioni zahtevi - 1 bod
(Organizacija šahovskih takmičenja podrazumeva pre svega obezbeđivanje prostorije odgovarajućih dimenzija, koja je u tihom okruženju, sa odgovarajućim osvetljenjem i mogućnošću provetravanja. Osim toga, potrebno je obezbediti odgovarajući broj stolova i stolica, a šahovske garniture i satove mogu doneti i takmičari. Sudijama parovanje olakšava specijalizovan softver, koji omogućava i direktno postavljanje svih podataka na sajtove na internetu. U slučaju takmičenja na vrhunskom nivou, potrebno je obezbediti detektore metala, zvučnu izolaciju i mogućnost direktnog prenosa u prostoru za igru i preko interneta. Iako je njen značaj praktično zanemarljiv, doping-kontrola se sprovodi na najvećim takmičenjima pod patronatom FIDE, kako bi se poštovali standardi koje propisuje MOK.)

9. Opšti uticaj na kvalitet života (4 od ukupno 5 bodova)


Šah je biopsihosocijalni i kulturni fenomen koji je, sa antropološkog stanovišta, blisko povezan sa arhaičnim mentalitetom i kolektivnim nesvesnim sadržajima, tako da značajno doprinosi razvitku simboličkog mišljenja i širenju interesovanja. Osim dokazanih rezultata u oblastima ubrzanog razvoja intelektualnih i kognitivno‑konativnih sposobnosti kod šahista, kao i presudnog doprinosa jačanju karaktera, samopouzdanja, istrajnosti i pobedničkog mentaliteta, šah značajno doprinosi vaspitanju i poimanju fer-pleja, ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanja potreba drugih. Usled stalnog mentalnog treninga i smislenog strukturiranja slobodnog vremena, šahisti su po pravilu dugovečni, očuvanog duha i intelektualnih sposobnosti.
Na sličan način kao i sportisti čija je fizička aktivnost vidljiva „golim okom“, šahisti proživljavaju čak i fenomen „trkačeve euforije“, to jest da se široka paleta emocija kreće od živahnosti, preko zadovoljstva i sreće, sve do euforije i ekstaze, kao rezultat povišenja nivoa endorfina u mozgu, ali i serotonina, dopamina i norepinefrina, pa prema nekim istraživanjima i anandamida. Čiksentmihalj je, navodeći primere za aktivnosti koje dovode do fenomena koji je u psihologiji poznat kao „flou“, napisao: „Način na koji se plivač‑maratonac osećao tokom preplivavanja Lamanša bio je gotovo identičan načinu na koji se osećao šahista tokom turnira, ili alpinista koji se uspinjao uz strmu liticu“.
Potrebno je objektivno sagledati i probleme koji se javljaju usled bavljenja šahom: visoka motorička spretnost koja se stiče igranjem šaha mora se dopunjavati i drugim fizičkim aktivnostima koje treba upražnjavati, kako bi se uravnotežile posledice prekomernog sedenja i izlaganja stresu. Osim toga, nagli priraštaj informacija čini da šahisti troše sve više vremena na pripreme, što ih dodatno umara i oduzima im vreme za odmor i druge aktivnosti i interesovanja.