Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Vesti - Link
user:  
pass:
 
  Status šaha kao sportske grane

Status šaha kao sportske grane

17.08.2010 / IM Marković, Ivan J (2471)

Данас смо у Шаховском савезу Србије имали седницу где је као прва тачка дневног реда разматрано питање статуса шаха као спортске гране. Извештај нам је поднео ИМ Иван Марковић, а на крају смо додали исечке из штампаних медија који су пружили подршку шаху.

Na današnjoj sednici ŠSS kao prva tačka dnevnog reda razmatrano je pitanje koje je poslednja dva dana prisutno u dnevnoj štampi, a to je status šaha kao sportske grane. Ministarstvo sporta i omladine i Sportski savez Srbije su još u svom pravilniku iz jula 2009. godine smestili šah u šestu grupu, tj. u "misaone sportske igre", u koje su svrstani još i bridž i go. Na taj način je šah ispao iz druge grupe (kojoj pripada po obračunu bodova na osnovu kriterijuma koje su propisali Ministarstvo i Sportski savez), što nosi sa sobom višestruke posledice, a najznačajnije su sledeće dve: 1) degradiran je status i značaj šaha i šahista u široj društvenoj zajednici; 2) budžetska izdvajanja za šestu grupu su neznatna, ne podrazumevaju finansiranje prostorija Saveza, ukidaju se nacionalne stipendije na godišnjem nivou, a može doći i do revizije nacionalnih priznanja za izuzetne zasluge u oblasti razvoja i afirmacije sporta (tzv. "nacionalne nadoknade").

Pri sadašnjem stanju stvari, budžetska izdvajanja za 2010. godinu su i dalje takva kao da šah pripada drugoj grupi (tako, uostalom, predviđa i pomenuti Pravilnik), ali provalija šeste grupe preteći zjapi nad sledećom godinom... Kako dalje iz ove nezahvalne situacije?

Po svemu sudeći, jasno je da su pozicije šaha u porodici sportova i nadležnim institucijama ozbiljno uzdrmane. Borba na administrativnom planu podrazumeva da se, uz propratno pismo, do 10. septembra dostavi elaborat o šahu kao sportu, zvanično mišljenje Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, obračun bodova po pomenutoj klasiifikaciji sa pratećom argumentacijom, kao i izveštaj sa okruglog stola koji će početkom septembra biti organizovan u Beogradu. Ovakva odluka je i doneta na IO ŠSS, koji je podržao elaborat koji je napisao IM Ivan Marković, ali je jasno da borba u medijima, kao i na planu sportske diplomatije u ovom trenutku neizostavno mora da prati ovakve napore. Potrebno je mobilisati sve resurse u najkraćem mogućem roku, jer je ulog zaista veliki...

Tokom poslednje decenije izostali su vrhunski rezultati u seniorskoj konkurenciji na međunarodnom planu (pogotovo ako ih upoređujemo sa sada već davnim "zlatnim godinama" šaha u Srbiji), a ni sami šahisti i Savezi nisu prepoznali značaj i vrednost uspeha naših problemista, kao i takmičara u kategorijima slepih, gluvih, sa fizičkim hendikepom, itd. Prva šansa za medalje na međunarodnom planu pruža nam se i pre Olimpijade, ukoliko naši studenti dođu do sredstava da otputuju u Cirih na Univerzitetsko prvenstvo u šahu (ne treba propustiti ovu priliku, pošto će sledeće godine konkurencija biti značajno jača, pošto će u Kini šah biti među disciplinama koje će biti zastupljene na Univerzijadi, pa će i konkurencija biti daleko jača).

Zainteresovani mogu pročitati integralan tekst elaborata kako bi se upoznali sa argumentima naše strane, koji nisu sporni kako sa naučne i stručne, tako i sa faktičke strane gledišta (igra, na koju je po navedenoj klasifikaciji sveden šah, samo je jedan od pet njegovih aspekata, među kojima su i sport, ali i nauka, umetnost i didaktičko sredstvo). Problem je u tome što odluka o budućnosti statusa šaha u Srbiji ne zavisi samo od toga, tako je da trenutak za sinhronizovanu akciju svih koji žele dobro šahu, kako bi mu se vratilo dostojanstvo.

POLITIKA, 16. avgust 2010

Ponovo se otvara staro pitanje

ŠAH KAO SPORT

Sa zakašnjenjem je obelodanjena vest da je položaj šaha u porodici sportova u Srbiji ozbiljno ugrožen. Kako saznajemo u Šahovskom savezu Srbije, iz Ministarstva sporta je stigao zahtev da se preispita karakter šahovske igre kao sportske discipline. Posledice eventualne negativne ocene mogle bi da budu pogubne za jednu od najtrofejnijih sportskih disciplina kod nas.

Iako je šah odavno priznat kao sport u više od 100 zemalja, iako je ravnopravni član nacionalnih olimpijskih komiteta u 65 zemalja, sada kod nas dolazi u situaciju da se bori za opstanak među sportovima. Situacija je tim neobičnija što šah duže od pola veka zauzima visoki položaj u našim sportskim organizacijama. Svetozar Gligorić je 1958. bio izabran za sportistu godine, ženska reprezentacija SRJ je 1999. bila najuspešnija ekipa u izboru Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, a Alisa Marić donedavno bila član Predsedništva OKS. Već nekoliko godina se šah nalazi u redovnom školstvu u Srbiji, a predaje se i na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu.

Argumenata za sportski karakter šahovske igre ima više nego dovoljno, a mi smo komentar zatražili od našeg proslavljenog velemajstora Aleksandra Matanovića, bivšeg potpredsednika Svetske šahovske organizacije (FIDE):
– Neprijatno sam iznenađen da se ponovo otvara to staro pitanje, sada kada se već više od 500 miliona ljudi širom sveta nalazi u šahu, igrajući ga, prateći ili radeći u organizacijama. S obzirom da inicijativa dolazi sa vrlo ozbiljnog mesta, iz Ministarstva sporta, vreme je da Šahovski savez Srbije preuzme korake za zaštitu svog statusa. Pre svega, ŠSS treba da organizuje skup uglednih ljudi, a njih ima mnogo u šahu, da bi se ova pi tanja raščistila kroz neku vrstu okruglog stola.

Ova tema naći će se na sutrašnjoj sednici Izvršnog odbora ŠSS, a izveštaj o elaboratu koji je dostavljen nadležnim institucijama podneće internacionalni majstor Ivan Marković.

M. Kovačević

SPORTSKI ŽURNAL, 17. avgust 2010

Gligorić: Šah je sve što imamo

Te 1958. konkurencija za sportistu godine Jugoslavije, bila je žestoka. Stanko Lorger je na 110 m prepone na Evropskom prvenstvu osvojio srebrnu medalju, Miroslav Cerar se na konju sa hvataljkama okitio bronzom na Svetskom, a fudbaleri Veselinović, Milutinović, Šekularac, koji su u SFRJ imali status božanstva, deklasirali su Englesku družinu u Beogradu sa 5:0. Kasnije, pred plavima je na SP pala i Francuska 3:2.

Ipak, laskavo priznanje sportiste godine, zahvaljujući glasovima uz svih krajeva SFRJ, pripalo je velemajstoru Svetozaru Gligoriću. Tada 35–godišnji Gligorić napravio je podvig za poštovanje i istoriju. Na šahovskoj Olimpijadi u Minhenu, na prvoj tabli, osvojio je 12 poena iz 15 kola (devet poena i šest remija). Rezultat koji neće biti ponovljen, pratila je i jedna istinita anegdota, za koju je Gligorić tek kasnije saznao od Tigrana Petrosjana.

– Spremao se meč sa Sovjetskim savezom. Već tada se videlo da igram odlično i da nižem pobede, i trebalo je odlučiti ko će sesti preko puta mene. Mihail Botvinik, tada svetski prvak, a za njim i prethodni šampion Smislov, odbili su da igraju. Kao treći, morao je da vadi kestenje iz vatre Paul Keres, kome nije bilo sve jedno, ali je belim figurama izvukao remi. Odigrali smo na žalost, samo 2:2, uz četiri remija, sa budućim olimpijskim prvacima. Ekipa u kojoj su pored mene bili još Matanović, Trifunović i Fuderer, završila je na drugom mestu, i to bez izgubljenog meča… – seća se Gligorić.

Malo podsećanje na legendarne uspehe jugoslovenskih i srpskih sportista, nije na odmet. U to vreme izrasla je svetska šahovska velesila, jedina kadra da se suprostavi sovjetskoj mašineriji, a ugled koji je Jugoslavija sticala zahvaljujući uspesima pre svega šahista, nije mogao da se kupi svim novcem ovog sveta. Političari, umetnici… svi koji su nešto vredeli u tadašnjem društvu, popravljali su, ili sticali status druženjem sa velemajstorima.

Gligorić je u SFRJ dobio najveća sportska i društvena priznanja, a u ovom veku odlikovan je i ordenom Nemanje prvog reda, koju je uz njega, te prve godine, posmrtno dobio i dr Zoran Đinđić.

Danas, situacija se drastično promenila. U foteljama sede neki drugi ljudi, sa manje ili više obzira i znanja prema sportu, a sa njima, stigao je i zahtev u ŠS Srbije da se preispita karakter šaha kao sportske discipline.

– To je predlog nerazumnog čoveka – kaže Gligorić, birajući reči. – Šah je u svetu priznat kao sport, pridruženi je član i Međunarodnog olimpijskog komiteta, i dok su ga druge nacije uvrstile u obrazovni sistem, kao vaspitni predmet u školama, mi ga degradiramo. Šah je pre svega takmičenje, cilj je pobediti protivnika. Možda nije fizički sport, ali nema igre koja je tako teška i specifična kao što je šah. Čak, na prvim Olimpijskim igrama u antičkoj Grčkoj, pored fizičkih sportova, takmičari su se nadmetali i u veštinama kao što je gluma, recitovanje, komponovanje… Teško je verovati da će neko nerazuman, jednim potezom, izbrisati šah kao sport. Posledice bi bile pogubne. To bi značilo sramotu kako za Savez, tako i za državu – uveren je Gligorić.

Još je Botvinik govorio „Šah je ilustracija lepote ljudske logike“. Međutim, u vremenu u kome živimo, logike je sve manje, a neke druge vrednosti isplivale su na površinu.

– Šah je dobro izbalansiran proiz vod ljudskog tela i duha – podseća Gligorić na jednu od definicija šaha. – Potrebna je dobra fizička priprema za partiju, ne samo psihička. Granica profesionalnog bavljenja šahom smanjuje se sa godinama. Ranije su velemajstori dostizali zrele šahovske godine blizu 40. Sada je ta granica znatno niža. Nerazumevanje šaha kao sporta, potiče od povezanosti sa fizičkom aktivnošću. Gligorić podseća da je za bavljenje vrhunskim šahom potreban i taj segment.

– U toku karijere, aktivno sam se bavio tenisom, fudbalom i plivanjem. Upravo mi je fizička aktivnost pomagala da ostanem fokusiran, kako za vreme partije, tako i posle.

O obrazovnom karakteru šaha, „Gliga nacionale” nije želeo previše da troši reči.

– Ne znam da li postoji neko ko ne shvata obrazovnu i životnu ulogu šaha. Tu ne govorim samo o sklanjanju dece sa ulice, već i o pomoći u životu. Šah razvija logiku, po maže u pravilnom pristupu analizi, radu, fer pleju...

Prema podacima koje je objavila FIDE, oko 550 miliona ljudi u svetu igra šah, dok oko 250 miliona ljudi godišnje posvećuje 200 ili više sati. Jasno je da ti podaci govore o privlačnosti i prihvaćenosti šaha kao igre koja je širom sveta prisutna u gotovo nepromenjenom obliku više od 1.500 godina. Kako kaže Gliga, ako to nekome nije jasno, šta jeste?

Ivan Radojević