Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Smrt remiju, živeo šah

Smrt remiju, živeo šah

09.08.2010 /   Andrejić, Vladica (2185)

Покренули смо ланчану реакцију текстом Смрт шаха због ремија, а након ишчитаних коментара имам још подоста ствари да додам.

Pre nekog vremena pokrenuli smo temu povodom uloge kapitena i vezanih remija. Do sada su objavljeni sledeći tekstovi:
04.08.2010 /   Andrejić, Vladica (2185) : Smrt šaha zbog remija
04.08.2010 / FM Popadić, Dragan (2268) : Ne kajem se
05.08.2010 /   Andrejić, Vladica (2185) : Pravila i kapiteni
06.08.2010 /   Milošević, Radmila : Šahu zaista prijeti smrt zbog remija
06.08.2010 / IM Nestorović, Dejan (2423) : Ćaskanje o ulozi kapitena
08.08.2010 /   Petrušić, Goran (1937) : Namještanje mečeva, redovna pojava

Započeću jednim primerom sa Kvalitetne lige Beograda iz 2006. godine (Deki, ne plaši se, nema tebe u ovoj priči ). Zacrtan cilj moje tadašnje ekipe, Poštanske Štedionice, bio je ulazak u prve dve ekipe i samim tim plasman u Premijer ligu Beograda. U poslednjem kolu igrali smo protiv ekipe Čukaričkog, po imenima prilično slabije ekipe. Kapiteni su se unapred dogovorili i obavestili nas o sledećoj proceduri. Meč se igra dok neki igrač Poštanske Štedionice ne poentira, a onda se na preostalih sedam tabli vezuju remiji bez obzira na pozicije. Tako je i bilo! Ja lično mislim da je takav pristup vrhunski bezobrazluk, ali iz teksta Dekija Nestorovića videli smo da on podržava ideju kapitena za vezivanjem remija, tako da bi se onda ovaj slučaj mogao okarekterisati kao prilično korektan. Jedini čovek koji je na tom meču izgubio, partiju nije izgubio namerno, već je bio nadigran. Da li su tako mogli da odigraju Mimoza i Herceg Novi u čuvenom primeru o kom smo čitali u prethodnim tekstovima? Naravno da su mogli, ali nisu, ali zato su pametnije one ekipe koje su igrale čitavih pet minuta u poslednjem kolu. Što reče gospodin Petrušić, iz lige ne ispada najslabija ekipa, već ona koja najmanje mečeva namesti.

Pominju se interesi ekipe i uložena sredstva. Da li to može opravdati nepoštovanje pisanih propisa o ulozi i pravima kapitena? Da li je potrebno da šahisti budu robovi (ili marionete) zato što ih je neko angažovao da igraju za klub? Moj odgovor je ne! Evo još jedne ilustracije. Igra se hipotetički meč neke naše lige. Kapiten, koji kao najjači igrač svog kluba igra na prvoj tabli. On ustane i priđe svom igraču na četvrtoj tabli, baci pogled na poziciju i kaže mu da upravo ima žrtvu te i te figure na tom i tom polju, posle koje se protivnik raspada. Ali to se ne sme, zabranjeno je pravilima? Ma kakvi, to su nepisana pravila, naš gazda je uložio u naš klub velike pare i mi moramo da se služimo svim sredstvima da bi stigli do zacrtanog cilja! Sačekaj, ne povlači potez, idem do sobe da proverim šta kaže Ribka, pa se vraćam da ti kažem šta da odigraš. Naravno, mogu da isceniram i mnogo grđe primere od navedenih, ali negde se mora povući granica. A zašto ta granica ne bi bila ista ona koja je već odavno podvučena u pravilima i pravilnicima? Da li bi liga bila lošija od postojeće da kapiten bude kafe kuvarica, a da mu jedini uticaj na igru bude da kad mu se igrač nađe u nedoumici i priupita ga da li je remi ok?

Kako je u drugim sportovima? Evo pogledajmo fudbal, na primer. Poslednje kolo lige, obe ekipe opstaju sa 0-0. Kreće utakmica i niko ne prelazi svoju polovinu. Igrači se bezbrižno dodaju na svojoj polovini dok ne istekne 45 minuta i sudija ne odsvira poluvreme. A u drugom poluvremenu naravno, dodaje se druga ekipa i protekne 90 minuta. Svi srećni samo narod sa tribina urla nezadovoljan viđenim, ali mi smo ostvarili svoj cilj i opravdali uložena sredstva. Direktori i sponzori šahovskih klubova, upitajte se da li klub postoji da igra šah ili da vezuje remije i tavori u nekoj ligi. Navijače smo odavno razjurili tako da nema istih problema kao u fudbalu, pa ipak... A šta je sa košarkom? U košarci, iako je nerešen rezultat posle regularnog dela igre retkost, mora da pobedi jedna ekipa, pobednik ipak treba da se zna. Zašto šahovski meč mora da se završi nerešeno? I dalje podržavam uvođenje mog sistema u kome nema nerešenog meča, a pobednička ekipa upisuje meč bod. Izgleda da je to jedini način da se spreči najezda vezanih remija. Zamislite situaciju u kojoj televizija rezerviše prostor od 4 sata da direktno prenosi šahovski meč. Kad ono nekoliko minuta igre i potpisuje se šest remija. I šta ćemo sad? Naravno, reklame! A onda, po uzoru na atletske prenose i trku na 100 metara, možemo prikazati kompletan meč još nekoliko puta!

Organizatori, sudije, igrači i kapiteni, okupite se, zasednite i zaustavite ovo silovanje šaha ili će biti kasno.