Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Pravila i kapiteni

Pravila i kapiteni

05.08.2010 /   Andrejić, Vladica (2185)

Поводом објављеног текста Смрт шаха због ремија свој коментар је дао велемајстор Горан М Тодоровић. У овом тексту ћемо објавити коментар и дати нека додатна појашњења.

Juče smo otvorili nov problem u našem šahu i objavili dva teksta:
04.08.2010 /   Andrejić, Vladica (2185) : Smrt šaha zbog remija
04.08.2010 / FM Popadić, Dragan (2268) : Ne kajem se
Sam problem je u tome što se prečesto u našim (srpskim, crnogorskim, bosanskim) ligama dešava vezivanje remija. Obratio nam se velemajstor Goran M Todorović svojim komentarom.

Goran M Todorović:
Pozdrav Vladice, imam samo jedan kratak komentar na tvoje citiranje pravila šta sme kapiten i kako se odvija ponuda remija. Mislim da nisi dovoljno dobro upoznat sa Pravilima. Nisam siguran da li su se Pravila zadnjih godina menjala, ali bih ti samo skrenuo pažnju na slučaj koji se desio na finalu kupa pre desetak godina. Kapiten moje ekipe je ponudio remi protivničkoj ekipi na tabli gde je naš igrač trenutno bio odsutan, verovatno u toaletu. Protivnička ekipa je to prihvatila i remi je odmah potpisan i to ga je u formularu potpisao kapiten koji nije igrao tu partiju! Sudija je takav remi prihvatio i objasnili su nam da kapiten može umesto igrača ponuditi remi, sklopiti remi i kao što vidiš na kraju i potpisati remi umesto igrača koji tu partiju igra. Dakle ako su pravila takva, a verujem da i danas jesu takva, onda tvoja teorija da su vezani remiji protiv važećih šahovskih pravila nema osnova.

Komentar Vladice Andrejića:
Gorane, drago mi je da si se javio i ukazao na neke slučajeve iz prakse. Što se tiče pravila i pravilnika pretpostavljam da sam jedan od najboljih poznavalaca istih u zemlji. Poslednjih godina menjala su se samo Pravila igre FIDE i to se redovno radi na svake četiri godine. Sa druge strane ne sećam se da je u skorije vreme promenjen bilo koji od naših pravilnika. Poslednji koji sam pronašao je Opšti pravilnik ekipnih takmičenja koji je usvojen na 25. Skupštini Šahovskog saveza Jugoslavije održanoj u Puli 17. maja 1991. godine i on se gotovo ne razlikuje od pomenutog Pravilnika iz Titograda od 22. februara 1976, barem ne po pitanju kapitena ekipe. Sada ću vam citirati sve članove iz trećeg dela Pravilnika koji se zove "Kapiten ekipe".

Član 13: Svaka ekipa mora imati svog kapitena, koji može biti i jedan od igrača. U prijavi koji klub podnosi za takmičenje naznačuje se i ime kapitena ekipe.
Član 14: Dužnosti kapitena ekipe su:
a) da podnosi sastav svoje ekipe, članske karte i ostalu dokumentaciju sudiji takmičenja,
b) da obaveštava članove svoje ekipe o propozicijama, pravilima takmičenja i odlukama sudije i turnirskog odbora kao i drugim informacijama. Sva obaveštenja data kapitenu smatra se da su data celoj ekipi,
c) da zastupa svoju ekipu na takmičenju,
d) da u ime svoje ekipe podnosi predloge ili žalbe sudiji ili turnirskom odboru,
e) da se stara za disciplinu svojih članova.
Član 15: Za vreme igre kapiten se može obraćati članovima svoje ekipe samo o pitanjima koja se ne odnose na tok partije, i samo onda kada je na odnosnoj tabli na potezu igrač protivničke ekipe, i to samo u prisustvu sudije.
Član 16: Za vreme igre igrač se može obratiti svome kapitenu samo o pitanjima koja se ne odnose na tok partije, i to u prisustvu sudije, i kada nije na potezu. Međutim, igrač ima pravo da se obrati kapitenu radi konsultacije u slučaju kada mu protivnik ponudi remi ili on sam želi da tu ponudu učini. I u ovom slučaju obraćanje se mora izvršiti u prisustvu sudije, a kapiten može odgovarati potvrdno ili odrečno, bez ikakvih komentara ili objašnjenja o samoj poziciji.

Iz ovoga se jasno vidi da ingerenciju za partiju ima samo igrač, ali prećutno se godinama toleriše to što kapiteni naređuju svojim igračima da remiziraju. Igrač nije prinuđen da remizira iako je to možda u suprotnostima sa željama njegovog kapitena, on može nastaviti da igra, a na klubu je kasnije da ga eventualno lokalno sankcioniše. U situaciji koju pominješ, sudija je napravio očiglednu povredu pravila, i to ne onu koja se toleriše, ali šta da kažem, postoji puno različitih sudija... Verujem da bi bilo jako zabavno čuti ko je bio taj konkretni sudija koji vam je objasnio da to može tako da se radi.

Osnovni problem u nešem ekipnom šahu je taj što su se ekipe, odnosno kapiteni izbezobrazili i počeli direktno da utiču na rezultat. Naravno, legalno se može napraviti 6 remija na početku meča, tako što se igračima unapred kaže da idu i remiziraju, oni sednu i isponuđuju jedni drugima remije i gotovo. Sa druge strane, situacija kad je meč u toku je poprilično diskutabilna, jer je to nemoguće uraditi, a da se ne prekrše pravila, tj članovi koje sam gore citirao. I šahisti su ljudi, te mislim da je nehumano čoveku koji ima totalno dobijenu poziciju narediti da remizira.

U svakom slučaju želeo bih da pozovem naše eminentne šahovske sudije da daju svoje viđenje priče o kapitenu ekipe. Sudije svih rangova i područja, javite se i ostavite svoj komentar.

Goran M Todorović:
Imam još jedan komentar gde sam siguran da ti nisi u pravu. Kod uvođenja tri boda za pobedu kažeš da se to u kratkim šahovskim ligama ne oseća ili nema značaja. Na 11 kola kako se igra naša prva liga itekako mora da se oseća razlika u odnosu na standardno bodovanje. Istina je u poređenju sa fudbalom samo da je razlika još značajnija u ligama gde ima 30 i više utakmica u prvenstvu. A da je i 11 kola naše lige dovoljno da se napravi razlika, navešću ti jedan sveži primer. Na nedavnom svetskom prvenstvu u Južnoj Africi fudbal se igrao u grupama od po 4 ekipe sa samo tri kola. Jedina neporažena ekipa na prvenstvu ostao je Novi Zeland koji je u svojoj grupi sve tri utakmice odigrao nerešeno i ispao iz daljeg takmičenja kao treći sa 3 boda. Dalje je otišla Slovačka sa 4 boda i negativnom gol razlikom 4 5. Slovačka je po jednu utakmicu dobila, izgubila i odigrala nerešeno. Da se bodovalo po starom sistemu dva boda za pobedu i Slovačka bi imala 3 boda kao i Novi Zeland, ali bi drugi bio Novi Zeland zbog bolje gol-razlike i nastavio takmičenje na prvenstvu. Zaključak je da i na takmičenju sa samo 4 ekipe itekako može da se oseti pravilo upereno protiv nerešenih ishoda 3 boda za pobedu. A koliko tek to može da znači u takmičenju jedne šahovske lige sa 9 ili 11 kola? Mnogo mnogo više. Kada je uvedeno ovo pravilo čuo sam duhovit komentar jednog našeg sudije, koji je izgleda potpuno na mestu, da je ovo pravilo mnogo efikasnije u šahu nego u fudbalu gde su već izmislili način kako da ekipe osvoje što veći broj bodova, a da u suštini međusobno igraju nerešeno. To je sistem pod nazivom tri za tri. Dakle, sistem znači da kad dve ekipe požele da međusobno odigraju nerešeno onda one u dva međusobna susreta ne odigraju dva puta nerešeno čime bi obe ekipe osvojile po dva boda, već u prvoj utakmici pobedi jedna ekipa, obično ona koja je domaćin, a kad u drugom delu prvenstva dođe revanš pobedi ona druga ekipa koja je tada domaćin. Na taj način obe ekipe uzimaju po tri boda iz dve međusobne utakmice, a ne dva. Pošto se u šahu turniri uglavnom igraju jednokružno, a ne kao u fudbalu dvokružno, ovakva vrsta dogovora nije moguća.

Komentar Vladice Andrejića:
Primer Novog Zelanda, kao jedine reprezentacije u Južnoj Africi koja nije izgubila ni jednu utakmicu realno nije dovoljno dobar. Osnovno je postaviti drugi kriterijum, a to ne moraju biti poeni, već na primer veći broj dobijenih mečeva. Suština je u tome da je potrebno imati tri nerešena meča više od druge ekipe koja to kompenzuje sa jednom pobedom i dva poraza. Tu se gleda pravi uticaj pravila. U našim šahovskim ligama uobičajeno postoje velike razlike u klasi između ekipa, odnosno nisu sve ekipe ujednačene, što će dovesti do toga da ekipe koje se bore za najbitniju stvar tj vrh tabele dobiju veliki broj mečeva i jako je teško pronaći primer gde će jedna od njih imati tri nerešena meča više. Ja se slažem da je lako teoretski konstruisati tabele gde su drastične razlike u plasmanu, ali praktično je to jako teško izvodljivo. Čak i ako uspemo da pronađemo neku takvu tabelu sa odigranih liga od prethodnih godina, veoma je moguće da bi se ona razlikovala od one druge samo zato što je sam sistem omogućio ekipama da nameste završnicu u skladu sa važećim pravilom.