Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Vesti - Link
user:  
pass:
 
  Kad zakon metlom zamane

Kad zakon metlom zamane

26.07.2010 / FM Adžić, Slobodan (2127)

Поводом недавних дешавања и наше репортаже Зауставите лудило пригодан текст написао је господин Слободан Аџић.

Za sada je, na sreću, tek samovolja pojedinaca u domaćoj Šahovskoj organizaciji daleko otišla. Srećom-pojedinci nisu daleko otišli! Ali zato ovo pišem (usput inspirisan ne bajatim poslednjim neprijatostima koje je u Novom Sadu doživeo Vladica Andrejić) – jer slutim da manjina planira da se vine u visine! Jer, kažem, oni drski i bahati koji sve u šahu čine pre svega zarad sebe pa da bi što „dalje stigli” - još nisu daleko otišli. E, pa da nas baš sve ne bi tako lako obišli, evo pred javnost dajem i drugačije viđenje stanja. Ekipa koja vodi i rukovodi šahom u Vojvodini htela bi i nastoji iz sve snage daleko da se vine. Jer gomilaju se u javosti negativni primeri o radu šahovske organizacije Vojvodine i Srbije. O tome bez pardona svedoče i minuli događaji o haranju van sistema, mimoilaženju zakona i institucija, sukobu interesa... A sve to, pa gde drugo, nego u odvajkada tolerantnoj Vojvodini i njenoj prestonici - Srpskoj Atini - olimpijskom Novom Sadu. Ajd zato da protrljamo oči i da se pošteno s puno argumenata zapitamo – pa pobogu šahisti - dokle li će sve iz moje prve rečenice stići ako se baš masovno skoro svi kloniramo u nojeve!? Ako zaista u šahovskom miljeu Srbije i Vojvodine samo ćutimo tolerišući i dopuštajući omanjoj bahatoj grupi da ne haje ni za etiku a ni za zakon. Smorni jučerašnji dnevnik Andrejića naslov „Zaustavite ludilo” ne upozorava li nas dovoljno?

Eh, ni po jada, da je lakrdija oko „prekonoćne” promene pravilnika Međunardonog prvenstva Vojvodine u Novom Sadu – jedina. Želim za sada pre svega da ovim napisima javnost podsetim i na sumnje u legalnost Izborne Skupštine šahovskog saveza Vojvodine, potom čudan medijski „brak” Vojvođanskog šaha - glasila šahista Vojvodine i Šahovskog Žurnala, inače vlasništvo pojedinca. Pa da javno analiziramo apsurdnu i do sada ovakvu neviđenu situaciju. Rukovodstvo Šahovskog saveza Vojvodine umesto da u klubovima (čitaj: pojedincima neistomišljenicima) NŠK-u, Spartaku, Bori Kostiću institucijama starijim od svih nas – umesto bliskih saradnika – ima najljuće protivnike?! A, nije u kontekstu samovolje zgoreg podsetiti na u svetu šaha nezabeleženu lakrdiju da je aktualni selektor reprezentacije Srbije na memorijalnom turniru svog „prijatelja”, zarad ko zna kakvih interesa - jednog „običnog” Gruzijca predstavio organizatorima kao velemajstora DŽobavu! A, možda je Dražiću to bio uvod i dobronameran, patriotski trening. Ma, ko zna, valjda se pripremao velemajstor (koji verujem i kad prođe pored spomenika Svetozara Miletića u Novom Sadu i njemu dobaci onako „an-pasan” ja sam velemajstor!) da na jesen kao kapiten Srbije u Rusiji na Olimpijadi prošvercuje slično „za plave”, recimo Kasparova?! Do toga neće doći. Ili Dražić neće biti kapiten ni akreditovani novinari (sumorno je to bilo u Crvenki) a ni igrači neće ćutati kao hipnotisani. Prostom šahovskom logikom: ako je rukovodstvu i čelnicima za ovakve „podvige” i gaženje zakona u Vojvodini, bilo dovoljno manje od 365 dana (još nisu ni toliko na vlasti), pa šta li će uraditi ako im „nečinjenem” dozvolimo da svoju šahovsku vlast u Pokrajini oplode dodajući neku nulicu na 365 dana !

Minulih meseci iznenađujući su ishitreni potezi i nedovoljno argumentovane promene u rukovodstvu šahovskih organizacija Srbije i Vojvodine. Pa, najmanje što treba da izazovu je javna polemika, duel transparantnost i argumentovano mišljenje. Ako bi se na tome istrajalo, ako bi uz sve ne baš tihe i naivne optužbe – uključili medije, zakonske institucije - možda bi rezultati došli. U suprotnom, vrlo lako biće po već viđenom: svako čudo traje kratko a sve ostaje po starom. Miriše mi na to i presahnula javna polemika šahista i ostalih na Internet prezentaciji Vladice Andrejića. Dalje, u arhivama imamo tekstove i pokušaje profesionalnih novinara Politike, Dnevnika, Sportskog Žurnala da skrenu pažnju nadležnih na veoma pogubno stanje u šahu u Srbiji. Nezabeležen bojkot najboljih klubova i pojedinaca matičnog saveza. Čak su i ministarstva prmila pritužbe na regularnost izbora u Šahovskom savezu Vojvodine. Bilo je u medijima ne malo kritika na svođenje finansija i računa posle Ekipnog Prvenstva Evrope u Novom Sadu. Eho svega navedenog za sada nije stigao. Javnost pre svega, a potom i odgovarajući organi kada do njih dopre informacija, moraju ispitati ima li u svemu nelegalnih poteza, sukoba interesa , krivičnih dela, prostora za građanske tužbe. Već podugo narod naviknut na razna zgražavanja - ćuti i trpi, gleda svoja posla. A „stručnjaci „ to svesrdno koriste i grabe. Eh, kaže Đole „Kad zakon metlom zamane ili ih pusti da se međusobno tamane...” Umni i pronicljivi Balaševiću, neće se „ovi” međusobno tamaniti. Šah je mali sport pa je i sfera interesa skučena. Sve je to, na nesreću, na marginama većih, složenijih problema. Pa baš u ime toga treba i podsetiti Zakon da čim pre u interesu šaha zgrabi metlu i malko počisti prašinu u šahovskom dvorištu Srbije.

Pamtimo mi ”iz pedeset i neke”, ali pamte i oni pre nas sledeće: kroz ponosnu i bogatu šahovsku istoriju imamo Gligorića, Matanovića, LJubojevća – domaće i svetske veličine. I to, da podsetim – u vremenu kad nam otadžbina nije kao devedesetih bila „ružno pače”. I šta? Pa, nikom od navedenih nije ni palo na pamet da uz velemajstorsko zvanje prišljamči i sebi prigrabi zarad interesa: Glavni i odgovorni urednik jedinog šahovskog lista u Republici, Selektor Državne muške selekcije, Potpredsednik Šahovskog saveza Vojvdodine, direktor i kreator Kvalifikacionoog Pokrajnskog prvenstva, direktor marketinga u ŠS Vojvodine koji odlučuje kome će se i po kojoj ceni u glasilu ŠS Vojvodine obajaviti reklama, kao Novosađanin da predstavlja na Izbornoj skupštini šahiste Vršca... Taj Siniša Dražić koji i goste na Prvenstvu Vojvodine u sprezi sa Miroslavom Kopanjom - površno i bahato obmanjuje.

Dakle, za kraj ovog, prvog, uvodnog dela (zaboravih da napomenem da argumentovani nastavak u mnogim medjima tek sledi) želim samo da šahisti Vojvodine i Srbije na momenat zastanu. Procenite da li smo minulih pola godine morali i moramo li prihvatiti kao jedino rešenje odlazak iz šahovskog života takvih nekompromitovanih pojedinaca kao što su: Nebojša Baralić, dr Velmir Čabarkapa, velemajstor i profesor matematike Dragan Šolak, dr Nenad Đuketić, dr Vladica Andrejić, ugledni trener Josip Dekić... Da povećam ovaj apsurd, ali i crvenilo obraza onih koji su im se na saradnji zahvalili: svi nabrojani su poznati šahisti na FIDE listama, nosioci akademskih i međunarodnih šahovskih titula. Neshvatljivo je i to da u krugu šahista, a ova po pravilu skromna sportska populacija – važi za ljude sa nešto većim prosečnom inteligencijom – prihvatamo olako sve ovo.

(Nastavak sledi)