Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Komentar reprezentacije

Komentar reprezentacije

24.06.2010 / FM Ašik, Josip (2325)

Ово је коментар господина Јосипа Ашика, мајстора ФИДЕ, вишег спортског тренера (одсек шах) и дипломираног менаџера у спорту. У питању је реакција на серију текстова у вези репрезентације, а због обимности и разлике у размишљању објављујемо је засебно. Па, прочитајмо.

Šah je sportska a ne matematička disciplina, bez obzira na bliskosti o kojima bi naširoko mogao da svedoči dr Andrejić. U tom smislu sav trud u razrađivanju tabela i računici u pogledu potrebnih prinosa po kubnom metru, godini, deceniji ili milisekundi, pada u vodu. Sorry. Apropo džaba krečenja.

Nauka o sportu odavno postoji, a nauka se, ništa novo neću reći, bazira na iskustvima. Specifičnosti šaha nisu tolike da bi neko izmišljao toplu vodu osim ukoliko ne podržava ideju da se šah izopšti iz porodice sportova i svrsta uz domine, kladionicu i sl.

Neko je rekao da su retko selektori postavljani po „prirodnom pravu“. Šta to govori? Jednostavno, da šahovska vlast nije odgovarajuća. Da su pogrešni ljudi na pogrešnim mestima. Da o sudbini šahista odlučuju ili oni koji nisu odigrali jednu turnirsku partiju ili oni čiji su interesi savim lični. Pravo pitanje je – zašto se, ukoliko smatrate da zaslužujete, sami ne angažujete? Ili - zašto dozvoljavate da odlučuju oni koji manje znaju od vas? Aktuelnim rukovodiocima savršeno odgovara što se ovde razvila živa diskusija. A odgovara im zato što se demos upustio u prepucavanja i potpuno mimoišao suštinu.

Da je zdravog razuma, selektor bi bio biran „ni po babu ni po stričevima“. Univerzalni kriterijumi podrazumevaju adekvatno iskustvo, neupitni autoritet i planski pristup zadacima. Ne u šahu nego bilo gde.

Ako poseduje sve prethodno navedeno, besmisleno je nametati selektoru da vodi i ažurira mesečne liste, objavljuje ih i na forumu komunicira sa nezadovoljnima. Besmisleno je nametati kandidatima za reprezentaciju trku u broju poena, dovoditi nekog u iskušenje pa proveravati da li je svaka partija poštena itd. Selektor prati formu kandidata i procenjuje kako će se ko uklopiti u tim. Još jednom da potcrtam – tim!

Selektor to može da procenjuje prema nahođenju ili kriterijumima. Ako su kriterijumi egzaktni, uloga selektora je obezvređena. Prepustite je statističarima. Šta je sa timskom psihologijom ili onim što proizilazi iz dugogodišnjeg iskustva u vrhunskom šahu? I još nešto, što se uporno zaboravlja. Reprezentacija se sastavlja radi najboljeg mogućeg rezultata a ne da bi se nekom nešto vratilo, odužilo mu se i sl. Ja mogu da nazovem Dražin raspored po tablama šibicarenjem ali ako to upali, on je heroj, kako za druge tako i za mene.

Da pokušam da zaključim. Šole je u pravu u tački broj 1. Selektor treba da bira tim prema slobodnom izboru. Zato što je selektor biran jer se u njega ima poverenja. A poverenja se ima jer selektor zadovoljava univerzalne kriterijume. Ako je izabran mimo toga, onda je problem u onima koji su ga birali! I sada će neko reći, pa šta ćemo ako su oni koji su ga birali pogrešni. O tempora o mores! Ne, mi ćemo raspravljati ko je na trećoj a ko na četvrtoj tabli!!!

Ako selektor slobodno izabere tim i doživi neuspeh, rezultanta je samo jedna. Princip odgovornosti je ključan a ne vidim da to iko pominje. Ako je pogrešio/pogrešila treba da snosi konsekvence i kraj.

Da se osvrnem na izlaganje Miroslava. Brate biću oštriji ali principijelno a ne lično! Ukoliko Ivanišević ili Vučković ili ko god, dostigne rejting 2800, da li će biti ok da igra na Šampionatu? Da, ukoliko oni to žele. Da li Anand mora da igra na Šampionatu Indije, Topalov Bugarske, Karlsen na Evropskom, bla bla. Navodim ovo kao primer pa neka su i druga imena i drugi rejting.

Da li treba nekoga ko, opet recimo, igra meč za titulu ili bilo šta na višem nivou, prezreti jer ne igra na Šampionatu? Složiću se ja da sada niko nije toliko iznad drugih ali u pitanju je ponovo princip. Pazi, patriotizam se ne ističe igrom na Šampionatu nego igrom za nacionalni tim i pojedinačnim predstavljanjem u inostranstvu. Kad sastavljaš tim, tebi nije interes da se odužiš ljudima nego da kreiraš tim radi eventualnog uspeha, kao što već rekoh gore!

U ovom smislu obaveza da prvak države mora da igra u timu je pogrešna. Što nije 1987. igrao Miralem DŽevlan? Sa LJubom, Predragom Nikolićem i ostalima. Jel se seća neko tog imena? Pominješ Rašu ali je on, mislim, žešće bolji igrač od pomenutog.

Pominje se ovde kako Jovana Erić mora da igra neka omladinska prvenstva a prevazišla je tu klasu. Pa što vučemo ljude na dole? Ako neko misli da može da napreduje u nekoj jačoj konkurenciji, pa pusti ga da igra. Neki novi LJubojević više će vratiti ovoj zemlji nego da igra stotinu Šampionata, ono kontinuirano.

A kad Šampionati budu kao Superfinale Rusije po nagradama i uslovima, ne boj se, vratiće se i Anand i Topalov i Mika i Žika.

I još brate za legende. Kada legende ne budu broj 1, 2 ili 3, onda možemo da im se zahvalimo. Smena generacija se dešava prirodno a ne kampanjom.

A ti mi reci gde nisam u pravu.