Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Reprezentacija

Reprezentacija

21.06.2010 / VM Šolak, Dragan (2547)

Поводом полемике везане за репрезентацију, дужности селектора, могућих критеријума и осталог прочитајмо размишљања велемајстора Шолака.

Ne zastupam bilo čiju stranu, ovo su samo moja razmišljanja u vezi sa temom. Za reprezentaciju sam prvi put nastupio 1999. godine i od tada je skoro svake godine bilo velikih problema oko izbora selektora i igrača. Ovo je samo moj pogled na stvari i svakom dopuštam da se sa mnom ne složi. Razmišljanja koja iznosim vezana su za period od 1999. godine do sada, a ne neposredno za ovogodišnji proces.

Za reprezentaciju uvek treba da igra trenutno najjači tim
Kada je u pitanju strategija razvoja šaha (koja u slučaju našeg šahovskog saveza ne postoji), stvari su drugačije. Tada bi trebalo proceniti perspektivnost igrača i shodno tome, mnogo više ulagati u, recimo, dvanaestogodišnjaka sa 2400 nego u četrdesetogodišnjaka sa rejtingom 2550. Ali Olimpijada nije mesto za vežbu. Svaki drugi turnir je podjednako dobar za sticanje iskustva, ako ne i bolji. Mladim i perspektivnim igračima treba pružiti veću podršku u radu, ali za Nacionalni tim moraju igrati isključivo najbolji.
Selektor treba da vodi brigu o vrhunskom šahu tokom čitave godine
Većina selektora (čast izuzecima), shvatala je svoju ulogu na sledeći način. Mesec-dva pred takmičenje izdiktiraću tim, a za vreme takmičenja odlučiću ko će igrati, a ko će grejati klupu. Ovaj posao sasvim dobro bi obavila i moja ujna Darinka. Prvih pet sa rejting liste igraju za tim, a ko izgubi pauzira. Verovatno bi obavila bolji posao nego selektori od kojih su mnogi pokušavali da se prave pametni.
Pravi selektor mora da BRINE o vrhunskom šahu i o svim igračima pojedinačno tokom cele godine. Mora da se bori za njih, da im stvara uslove za napredovanje i da im pomaže na svaki način. Takođe, mora stvarati atmosferu pozitivne konkurencije među samim igračima i mora da im stavi do znanja da će izbor biti pošten i da će oni koji zaista zasluže, predstavljati naciju na najvažnijim takmičenjima.
Izbor igrača može se obaviti na dva načina
Slobodan izbor selektora
Selektor po svojoj volji sastavlja ekipu. U ovom slučaju ne treba spominjati bilo kakve kriterijume, jer ako kriterijumi nisu egzaktni, onda oni i ne postoje. Prednost ovakvog načina izbora je u tome što bi selektor zahvaljujući iskustvu i intuiciji mogao dati prednost igraču koji je bolji, ali to nije pokazao i rezultatima. Ovo je zaista moguće, a konkretan primer mogao bi biti poziv za Bojana Vučkovića od strane Mome Vučićevića za Olimpijadu u Drezdenu 2008. godine. Vučković je u tom momentu bio deseti na rejting listi i nije se naročito isticao rezultatima, ali u nastupima za Srbiju u 2008. i 2009. godini bio je ubedljivo najbolji član tima, a postao je i najjači igrač Srbije po rejtingu. Mane prepuštanja potpune slobode selektoru takođe postoje. Jedna je veoma očigledna. Na mesto selektora često se postavljaju ljudi sa zadatkom da ubace ovog ili onog igrača. To se u poslednjih desetak godina događalo više puta. Snažan šahovski savez ovako nešto sebi ne bi dopustio, ali... Postoji i druga mana, igrači nikada ne znaju šta da očekuju. Čak ni prvo mesto na rejting listi ili na Šampionatu Srbije često nije bilo garancija za poziv u Nacionalni tim. Ovo mnoge igrače destimuliše od daljeg usavršavanja, a jedan očigledan primer mogao bi biti velemajstor Ilinčić koji nije bio uvršten u tim kada je bio u samom vrhu rejting liste (ne sećam se tačno na kom mestu), a nakon toga se skoro u potpunosti povukao sa domaće šahovske scene. Mnogi drugi naši igrači su izostavljanje iz tima u pojedinim momentima doživljavali kao veliku nepravdu, a osim ličnog primera mogu da spomenem i Ivaniševića, Damljanovića i Sedlaka koji su tada sa mnom delili svoje emocije. Siguran sam da su se i igrači kao što su Robert Markuš, Mihajlo Stojanović, Miša Pavlović, Dejan Pikula, Igor Miladinović i mnogi drugi u ovim ili onim momentima smatrali oštećenima. Jednima je ovo zadalo manji psihološki udarac, a drugima veći, ali mnogi definitivno nisu uspeli da se povrate u potpunosti.
Kriterijumi
Ako kriterijumi već postoje, moraju biti precizni i poznati svima puno unapred. To ne znači da oni u potpunosti lišavaju selektora bilo kakve slobode. Jedan prost primer bi bio sledeći. Na trenutni rejting u momentu izbora selektor ima pravo da doda svakom igraču maksimalno do 30 rejting poena. Nakon toga, prvih pet čine tim. Ovaj primer je veoma grub i služi samo za ilustraciju toga da određena sloboda može biti ostavljena selektoru, ali ne beskonačna. Plusevi ovakvog pristupa su veliki. Uz dobro osmišljen sistem, igrači ne bi imali razloga da budu nezadovoljni zbog odluke selektora. Mogli bi da budu nezadovoljni samo sami sobom. Posao selektora bio bi da ažurira trenutno stanje na ovakvoj listi tokom cele godine, i svi bi znali gde se nalaze u trci za reprezentativni tim. Ovo bi motivisalo igrače da više rade i igraju. Svi bi bili sigurni da će izbor biti pošten. Postoje i minusi. Selektor ne bi mogao dati slobodu svojoj intuiciji. Moguće je i da bi se pojavili i pojedinci koji bi probali nameštanjem partija da dođu do rejting poena i reprezentativnog dresa, ali ovim, kod nas veoma izraženim problemom, svakako bi morao ozbiljno da se pozabavi Šahovski savez Srbije i da uvede oštre kazne za prestupnike.

Lično bih se opredelio za kriterijume i u nastavku ću dati samo jedan predlog kako bi oni zaista mogli da izgledaju. Ovo će biti predlog za mušku ekipu, a za žensku bi trebalo promeniti par sitnica.
Osobine kriterijuma moraju biti sledeće:

Kriterijumi moraju izbaciti na vrh najjače igrače
Kriterijumi moraju biti prosti

Primer kriterijuma za odabir igrača za mušku reprezentaciju
Selektor objavljuje konačnu listu igrača sa deset imena tačno 150 dana pre prve partije takmičenja. Prvi igrač na listi koji ne uđe u reprezentaciju poziva se da bude trener tima, i učestvuje u pripremama i na takmičenju kao član tima sa svim pravima i obavezama.
Svi kandidati za mesto u reprezentaciji moraju odigrati najmanje 60 partija u 18 meseci pred momenat objavljivanja konačne liste; partije sa igračima čiji je rejting ispod 2300 se ne računaju.
Objedinjeni performans na ovih 18 meseci određuje plasman igrača na konačnoj listi. Uz to, prvoplasiranom sa šampionata dodaje se 200 bodova, drugoplasiranom 50, a trećeplasiranom 25. Selektor može, ukoliko želi, jednom igraču po svom izboru da dodeli 25 ekstra poena.
Selektor tokom čitave godine ažurira listu i objavljuje ažurnu verziju jednom nedeljno na zvaničnoj internet stranici

Eventualne zamerke ovakvom sistemu mogle bi da budu:

Jak igrač ne bi mogao da igra za tim ako ne ispunjava uslov od 60 partija.
Jak igrač će preskočiti jednu godinu, a kad zaista dokaže svoje ambicije i svoju snagu i odigra 6 turnira za 18 meseci, imaće priliku da nastupi.
Neko bi na sreću uz loš kvalitet igre mogao postići nerealno visok performans.
Vrednost jednog poena na uzorku od 60 partija je oko 12 poena performans rejtinga. To znači da ako neko na sreću izvuče remi iz izgubljene pozicije to će mu značiti svega oko 6 poena performansa. Ako se nešto slično desi i nekoliko puta, razlika neće biti naročito značajna, a ako se dešava redovno, treba dobro razmisliti da li je u pitanju sreća ili nešto drugo.
Računica je komplikovana.
Nema potrebe performans računati ručno. Veliki broj programa i sajtova na internetu performans računa trenutno na osnovu partija iz baze. Tako bi svako lako mogao da proveri da li zvanična lista odgovara realnom stanju.
Ne bi bilo trgovine i spletkarenja oko izbora selektora i igrača.
Ovo jeste problem, ali ne za one koji žele dobrobit srpskom šahu.

Moguće je da postoji još neka sitnica o kojoj bi trebalo povesti računa, ali siguran sam da bi slični kriterijumi predstavljali veliki pozitivan pomak za vrhunski šah u Srbiji. Ne isključujem mogućnost da bi uz jak i nezavisan savez jednako dobro bilo prepustiti selektoru potpunu slobodu kod izbora, ali isto tako predati mu i veliku odgovornost, ali u datim okolnostima siguran sam da bi kriterijumi dali mnogo bolje rezultate.

Radoznao sam da čujem komentare.