|
|
Шахисти у мраку слободе25.09.2018 / ФМ Попадић, Драган (2201)
Од неслободе тежа је само – слобода. У неслободи знаш шта треба да радиш. Прије свега да слушаш. Не треба много да размишљаш. За тебе то раде наредбодавци. У слободи препуштен си сам себи. Имаш дилеме, питања, недоумице. Мораш стално доносити одлуке, а немаш кога да питаш. Ослањаш се на своје знање, искуство, осјећај. Пливаш у мраку, али мраку слободе. Тешко ти је, али си срећан. У пољу слободе највише се налазе умјетници. Али, и шахисти. Ми сами одлучујемо о својој судбини. И не само да доносимо одлуке свакодневно, у свакој партији, ми то радимо у сваком потезу. Гдје са краљем, гдје поставити топа, куда да скакач скочи? И једно од тежих питања: покренути пјешака или не? Јер пјешаци, за разлику од фигура, не могу назад. Имаш слободу, али и одговорност. Све је препуштено теби. Тај осјећај слободе и одговорности шахисти не би мијењали низашта на свијету. Зашто се онда шахисти углавном не сналазе у шаховским форумима и органима? Зашто су трапави, искључиви, лични, интересно мотивисани? Немам одговор на то питање. Сјетим се Бодлеровог Албатроса. Док лети прекрасан, на палуби смијешан, јадан. И морнари се ругају са њим. Можда и нама шахистима дивовска крила сметају да крочимо. Онда је можда и боље да се „на палубу“ и не спуштамо. Да останемо у нашем царству слободе од 64 поља. Да останемо смјели, храбри, маштовити, разиграни. И надасве искрени према себи и према другима. Драган Попадић
|
|