Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Репортаже - Једи једи - Линк
user:  
pass:
 
  Одговор велемајсторима Иванишевићу и Перуновићу

Одговор велемајсторима Иванишевићу и Перуновићу

11.08.2018 /   Ковачевић, Марјан (2189)

01.08.2018 / ВМ Иванишевић, Иван (2574) : Репрезентација
04.08.2018 / ВМ Перуновић, Милош (2593) : Репрезентација

Одговор велемајсторима Иванишевићу и Перуновићу

Из текстова велемајстора Ивана Иванишевића и Милоша Перуновића нисам разумео на који начин је њихово отказивање учешћа у олимпијском тиму повезано са мојим писањем у Политици. Нити је било ко са ким сам у међувремену комуницирао схватио везу између мог текста који Иванишевић наводи и потребе да се било шта у њему демантује.

Да би они који су прочитали њихове текстове имали комплетнију информацију, изнећу неколико података које су велемајстори прескочили:

1. Ивана Иванишевића сам првог позвао да објасни зашто су репрезентативци отказали учешће. Поруку је отворио (модерна технологија показује када је неко прочита), али ме није удостојио ни речи одговора, хоће ли или неће да говори за „Политику”. И то о питању које је од животног значаја за њега.

2. Следећи кога сам позвао био је велемајстор Александар Инђић. Јавио се, љубазно као и увек, разговарали смо незванично, јер је рекао да још није спреман да своје виђење износи у јавност.

3. Велемајстори Никола Седлак и Роберт Маркуш су се такође љубазно одазвали. Њихове изјаве сам пренео од речи до речи, као и изјаве председника ШСС Душана Цогољевића и селектора Миодрага Перуновића.

4. Што се тиче „постулата објективног информисања јавности”, морам да наведем да је и један члан Управног одбора ШСС („велики борац за добробит шаха”) написао да сам тај постулат прекршио, али – на штету функционера ШСС ...

5. Велемајстор Милош Перуновић ипак пита зашто и њега нисам позвао да говори за „Политику”, поред остале четворице, а одмах затим нуди свој одговор, кроз мистериозну везу између репрезентације и фестивала у Београду, 25.06.-01.07.2018, на којем су он и Иванишевић били међу главним организаторима. Пита ме да ли сам знао за тај фестивал, зашто му нисам посветио више простора и закључује – „Да се није ту крио можда политички разлог..”

Да нисам знао за фестивал, како бих га најавио у Додатку 25. јуна? Заједно са свим релевантним подацима, укључујући организаторе, награде, број пријављених и младе таленте који ће добити прилику.

Али, како сам сазнао? Свакако не од организатора, који су од најаве до одјаве потпуно игнорисали „Политику”, не јављајући ни једну реч о свом фестивалу, ни телефоном, ни имејлом, ни преко посредника – ако је већ дотле дошло! Какав је то потез организатора, да ли је у корист шаха и зашто се потом питају што није писано више о фестивалу??

За њихов фестивал сам сазнао случајно, 24. јуна, у последњи час да га најавим. И учинио сам то, мада ме је њихово заобилажење „Политике” шокирало. Најавио сам фестивал и одјавио, неупоредиво коректније него што су се организатори понели.

Да ли је, после ове приче о фестивалу и затим Иванишевићевог одбијања да говори о репрезентацији, требало истог дана да узнемиравам Перуновића на турниру у Параћину и да чекам сличан одговор од њега? Да верујем да не зна како је Иванишевић поступио?

Наравно да фестивал у СЦ „Шумице” нема везе са репрезентацијом. Он само показује однос шахиста према медијима, у којима их све мање има. Велемајстор Перуновић је у оба случаја могао сам да ми се јави, уместо да пита зашто ја њега нисам звао.

6. Последње године.

У Перуновићевом обраћању даље стоји да се моје „врло афирмативно” писање о њему нагло променило „последњих година”. Прегледао сам све Шаховске додатке „Политике” 2016-18. и нисам нашао ни критике ни ружне речи, ни за њега ни за Иванишевића.

Уместо тога, нашао сам велики интервју поводом њиховог оснивања „Шаховске академије шампиона” и књиге „Библија Тајманова” коју су написали заједно са Маркушем, под насловом „Најбољи сами траже свој пут”. Затим једнако велики интервју са новим државним прваком, под насловом „Испред Иванишевића само Глигорић”, итд.

И најмање 20 Иванишевићевих фотографија за последње две године. Иако резултати репрезентације у том периоду нису били за истицање: 38. место на Олимпијади 2016 (без Перуновића) и 22. место на Европском 2017.

У последњих годину дана чешће је писано о Инђићу, Седлаку и Маркушу, јер су имали боље резултате од Иванишевића и Перуновића. Такође, већи простор су добили јуниори (Зајић, Ивић, Радовановић, Ђорђевић, Серафимовић) и јуниорке (Великић, Ињац, Гајчин, Срдановић), како због успеха на међународној сцени, тако и због наде да ће неко превазићи садашње генерације.

Мени је тешко разумљиво да ми се двојица велемајстора које знам од малих ногу обраћају јавним саопштењима, уместо лично, као што сам се ја њима обратио пре писања овог текста.

Једино што сам разумео из наше преписке јесте да сматрају да сам „на другој страни”. Бојим се да је атмосфера подела у нашем шаху досегла заслепљеност епидемијског нивоа.