Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Репортаже - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Репрезентација

Репрезентација

01.08.2018 / ВМ Иванишевић, Иван (2574)

Овим путем бих упутио јавни позив свим љубитељима шаха у Србији да одвоје пет минута свог времена и да се информишу о стању у коме се налази овај спорт у нашој земљи, као и стању у репрезентацији. Ја сам Иван Иванишевић, петоструки првак Србије, првак Балкана, 10 година прва табле наше репрезентације.

Ово је моја прича.

За репрезентацију своје земље (Југославија, Србија и Црна гора, Србија) сам наступао на 10 европских првенстава и 8 Олимпијада. Мој деби у тиму 1998. године је деловао као нешто о чему сам маштао када сам почињао да играм. Услови, онакви какве заслужује А-тим! Припреме репрезентације на Златибору, плаћени турнири у склопу подизања форме пред такмичење, компјутерски центар у просторијама Савеза на располагању играчима...

Нажалост, то је био први и једини пут да је све функционисало како треба! Морам споменути 2008. годину, када је захваљујући ентузијазму и великој љубави према шаху, нажалост сада покојни Мома Вучићевић успео да врати достојанство А-селекцији. Ми смо се одужили добрим играма, а само ћу рећи да смо у претпоследњем мечу играли на другом столу против Јерменије. На селекторско место 2009. године долази доајен нашег шаха Бранко Дамљановић. Бранко окупља тим људи који заједно са њим прави одличне услове и хемију са тимом. Резултат не изостаје. Цело такмичење смо провели на челним столовима, а остварене су победе против шаховских сила као што је Јерменија...

Ипак, жао ми је што морам да кажем, ово су били ретки тренуци! Осталих година репрезентација се углавном сусретала са разним проблемима. У следећем делу ћу навести само неке од тешкоћа са којима су се репрезентативци сусретали.

2005. године селектор изоставља из тима Бранка Дамљановића у том тренутку првог играча по рејтингу у земљи. Сматрајући да је то неправда према нашем колеги, остали репрезентативци бојкотују играње у тиму и траже да се Бранко као први играч врати у тим. Савез одлучује да се повинује жељи играча и враћа Бранка. Екипа се одужује одличним играма, последње коло играмо против Француске за бронзану медаљу! Али 2006. године показује се да се Савезу није свидело понашање играча из претходне године и одлучују да узврате ударац! За селектора се кандидује Драгољуб Јоксимовић који обећава да ће обезбедити врхунске услове за репрезентацију без помоћи Савеза. Савез оберучке прихвата његову кандидатуру, али већ тада припрема паклени план. У мају месецу, за време Купа СЦГ одлучују да смене Јоксимовића, под изговором да је закаснио са првом траншом новца. Рекло би се савестан Савез и људи који раде у њему! Истог дана се поставља нови селектор, који (ко би реко!) мења састав екипе. Тада следе догађаји које је тешко описати, а помало ме и стид! Навешћу само да екипа одлази у шареноликом саставу (један од чланова екипе је био 147. играч са наше рејтинг листе) и доживљава фијаско.

2010. године на место селектора долази Синиша Дражић (да се не заборави, одмах после добрих игара у Новом Саду 2009. под палицом Бранка Дамљановића!) који се одлучује за најблаже речено “чудан експеримент” постављањем играча обрнутим редоследом... Исте године министарство доноси одлуку о укидању стипендија играчима старијим од 24 године. Савез не налази за сходно да обавести играче о томе, а што је још важније не упућује никакав допис министарству у коме би покушао да објасни специфичност нашег спорта и да екипу углавно чине играчи старији од 24 године.

2017. године се десио још један пример непријатности према националном тиму. На половини такмичења добијамо информацију да нам прети избацивање са такмичења због неплаћених пансиона! С обзиром да је ово преседан, цела екипа и селектори се посвећују решавању тог проблема и такмичење и резултат падају у други план. Морам рећи да су на лицу места били људи који су радили (и данас раде) високо котирани у структурама Савеза, али да нису покушали да помогну националном тиму. Са искреном тугом, рекао бих да је било пуно оваквих или сличних ситуација, али не бих желео да превише дужим и навео сам само неке сегменте.

Од 2011. године репрезентацију напуштају два њена стандардна члана, Бојан Вучковић и Драган Шолак. Бојан због односа Савеза престаје професионално да се бави шахом, док Драган прелази у турску федерацију која доживљава бум последњих година. Наши играчи немају никакав социјални статус, а камоли здравствено осигурање. У случају болести једини приход би им био победа на неком од турнира. Што се бар у нечему не угледамо на шаховске савезе наших комшија (грчки, хрватски, мало даљи турски)? Њихови велемајстори су плаћени тренери у својим регијама, награђују се појединачни и екипни резултати, имају плаћене важне турнире, доводе иностране тренере. То су земље које су шаховски биле много слабије од нас. Али ако овако наставимо код нас ће остати само традиција, и они ће нас врло брзо престићи. У даљем делу текста ћу се бавити за мене врло тешким дешавањима из текуће године

2018 године, редослед потеза је овакав:

У мају долази до смене власти у Савезу. Крајем јуна се наравно мења и селектор.

Термин Олимпијаде је од 23.9. до 7.10. Нико из Савеза нас ништа не обавештава, незванично смо чули да се планира смањење хонорара олимпијцима. Не знам тачан датум, али негде око 10. јула зове нас нови селектор Миодраг Перуновић да закаже разговор са председником Савеза у наредна 2-3 дана. Цела екипа пристаје, и налазимо се по договору у просторијама Савеза. Маркуш и Седлак ипак не долазе, због приватних обавеза. На разговору смо председник савеза Д. Цогољевић, М. Миливојевић (секретар), Миодраг Перуновић (селектор), Александар Инђић, Милош Перуновић и ја.

Разговор протиче у доста чудном тону, у ствари то је био више монолог председника који се жали на финансијску ситуацију, нуди нам трећину уобичајеног хонорара и обећање да ће исплатити прошлогодишњи хонорар, ако не пристанемо нема ни исплате дуга, па затим у следећем тренутку каже ја то могу да решим за 10 мин лично, али нећу, јер ко ми гарантује да иако решим да ме неће сменити?

Иако сам на овај разговор дошао без икаквих предубеђења, после неких десетак минута схватам да ствари иду у погрешном правцу. Председник од нас тражи да га разумемо и подржимо. Да ли је он ту да га ми разумемо и подржавамо? Присетите се интервјуа у Политици, који је радио Марјан Ковачевић где председник каже знам каква је ситуација, али ја сам и дошао са идејом да је решим. Интервју је био преко целе стране (што ми не можемо да добијемо ни као прваци света!) одмах по доласку на функцију. Савез је иначе свео играње за репрезентацију само за хонорар.

Баш због тога и пишем ово писмо у стилу путописа да би људи могли да виде и разумеју да је било и да може и другачије.

Пошто у року од 7 дана (од разговора) мора да се пошаље састав екипа, председник нас ставља пред свршен чин. Играте или не играте? Има и других нисте ви незаменљиви... (баш ме брига да ли смо 6. или 96.) Није ту ни било правог разговора, ми као да смо дошли на изјашњавање, за, против?

Пошто ми редом одбијамо, председник пред нас износи салву увреда - Нисам ја као ови ваше газде клубова да остајем дужан (један седи баш у том управном одобору) Све је политика!

Стиче се утисак да су председник и управни одбор већ имали друге идеје у глави... -Мало је симптоматично да од 5 играча новог тима 3 су из клуба Јелица Горачићи, клуба чији је власник председник Савеза!

Криво ми је и што новоизабрани селектор Миодраг Перуновић нама играчима каже све сте у праву, али шта да радим, морам да бирам другу екипу! А присуствовао је разговору и врло добро зна о чему се ради. И хтео је да постави критеријуме!?

На својој кожи сам осетио непринципијелност, недоследност и непоштовање критеријума приликом избора репрезентативаца раније. Данас бахатост појединаца који мисле да Савез постоји ради њих самих. Врло млад сам дебитовао у плавом тиму, и својим односом мислим да сам показао да је то за мене истинска светиња, али при оваквом односу једноставно нисам у стању да играм.

Сад бих поставио пар питања људима из Савеза, надлежним институцијама, новинарима, људима добре воље

  • Да ли се у било ком спорту десило да цела прва екипа откаже учешће?
  • Због чега-кога постоји Савез?
  • Да ли играчи треба да добију надокнаду за играње за репрезентацију ако се узме у обзир да припреме и само такмичење трају један месец, а да се ни од државе ни од Савеза не добија никаква помоћ за тренера, припреме, турнире, стипендија?
  • Да ли програм који се добија од Министарства спорта мора да се извршава како је написано или може да дође на пример радник или председник Савеза и каже ја ћу програм да радим како ја хоћу?
  • С обзиром да је моје мишљење да се овде не ради о новцу, јер имам мало искуства, знам да је Олимпијада бесплатна за све играче, ове године читам на Фидином сајту да добијамо и помоћ од 5,5 хиљада евра као Савез, буџетски новац је ту, да ли неко може да ми каже о чему се ради? (видети линк)
  • Да ли неко из Савеза може да ми каже шта се десило са добијеном помоћи у износу 20.000 € од Турске федерације за прелаз Драгана Шолака у исту, 2011/2012. Немам никакву информацију, то не би требало да је тајни податак, а можда би играчи могли да добију нешто за усавршавање?
  • За Јоксимовић Драгољуба топла препорука да се после свега повуче из управног одбора, као велики борац за добробит шаха.
  • Од Марјана Ковачевића (дневни лист Политика, шаховска рубрика) тражим да објави деманти око мог бављења политиком, ја то никад нигде нисам изјавио, нисам ничији члан, а јако је ружно да новинар са толиким искуством доноси закључке на своју руку, па их још и јавно објави. Притом се ниподаштавају моји спортски резултати и игра баца на други терен. Не мора јавно да ми се извињава, деманти ћу схватити као извињење. (видети линк)
  • За 20 година стажа у репрезентацији било је свега, али овакву бахатост нисам доживео. -Молио бих легенде нашег шаха, а има их, ко је у могућности да јавно изнесе мишљење о овој ситуацији. Ако се не сналазе са новим технологијама ту су млађи да им помогну!