Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Да ли је ШСБ-у потребан нови спор?

Да ли је ШСБ-у потребан нови спор?

17.01.2018 / ЖФМ Несторовић, Ирена (2007)

Да ли је ШСБ-у потребан нови спор?

(поводом приватног скупа заказаног за 28. јануар)

Позивам председнике београдских клубова да још једном размисле да ли ће се појавити или овластити неког да се у име њихових клубова појави на приватном скупу који су за 28. јануар заказали Миодраг Ракић и Драгиша Ивановић.

Многи од њих су одустали од учешћа на Скупштини ШСБ коју је за 13. јануар сазвао Иван Маринковић јер је та скупштина „противзаконита пошто ју је сазвало неовлашћено лице“ (додуше уписано у АПР као заступник ШСБ, али кога још брига за то).

Пошто нам свима законитост лежи на срцу, дозволићу себи да нас све подсетим на две кључне чињенице у вези начина сазивања скупа заказаног за 28. јануар:

Миодраг Ракић је 13. децембра 2017. упутио иницијативу за сазивање Скупштине ШСБ Драгиши Ивановићу позивајући се на члан 26. Статута ШСБ у коме између осталог стоји следеће:

„Скупштину сазива председник Скупштине.

Скупштина се сазива у случајевима предвиђеним овим статутом, на захтев председника Савеза, Управног одбора, или најмање једне трећине клубова. У случају да сазивање Скупштине захтева најмање трећина клубова, захтев за сазивање мора да садржи потписе њихових заступника ...“

Све је то лепо и фино, само има један мали проблем ... Миодраг Ракић није председник ШСБ у тренутку када иницира сазивање Скупштине ШСБ (ко ми не верује нека изврши увид у извод из АПР) а ни Драгиша Ивановић није председник Скупштине ШСБ.

Позив за учешће на скупу 28. јануара упућен је клубовима без печата уз напомену да је валидан без печата јер је извршни директор ШСБ одбио да га стави .... чекај мало, па дај да и ја закажем Скупштину ШСБ ... јесте да ме нема у АПР и јесте да немам печат Савеза, али кога још брига за то.

Да се разумемо, нико од делегата ко дође на скуп 28. јануара неће сносити одговорност ни по каквом закону или Статуту, претити одраслим људима на такав начин је испод сваког интелектуалног нивоа. Нажалост, оно што ће се сигурно десити јесте да ће одлуке које буду евентуално донете на таквом скупу сигурно бити предмет ТУЖБЕ ЗА ПОНИШТАЈ ПРЕД СУДОМ ОПШТЕ НАДЛЕЖНОСТИ ... а не пред буразерском арбитражом.

Дајте да сви заједно размислимо да ли нам треба још један, овог пута редован судски поступак, у коме ће ШСБ поново бити тужена страна и који ће тај поступак неминовно изгубити из чисто процедуралних разлога (колико год дуго да буде трајао), па макар да на тај скуп дође 67 клубова а онај један једини преостали члан ШСБ пресавије табак и тужи савез.

Пошто је код већине нас памћење доста кратко или селективно, подсетићу на неке од кључних чињеница које су се десиле у претходне ево готово тачно две године.

Миодрага Ракића је сменила Скупштина ШСБ на седници која је почела 24. јануара а окончана 31. јануара 2016. године. Две одлуке Скупштине ШСБ у вези са сменом Миодрага Ракића потписао је, погодите ко ... Драгиша Ивановић, тадашњи председник Скупштине ШСБ! Мало се нећкао додуше, једно месец два, али потписао! Олакшавајућа околност за њега јесте да је записничар са те седнице, Љиљана Љубић, нестала из ШСБ на неодређени период са све записником ... треба проверити да ли је можда у Нушићевој 25, зли језици кажу да се свакодневно крије тамо и стално држи закључана врата.

Миодрага Ракића човек може да разуме, потпуно неочекивано се суочио са иницијативом за своју смену и сасвим логично решио да се бори за функцију. Али тешко да се могу разумети његови ментори којима је правна проблематика неупоредиво ближа него њему. Јер, да им је било стварно стало до стриктне примене права, пошто су били 100% уверени да је Ракић нелегално смењен, упутили би Ракића да моментално тужи ШСБ суду већ до краја марта 2016. како не би пропустио рокове ... па ако тамо докаже да је нелегално смењен, капа доле!

Не, они су изабрали да мрцваре Савез сталним одуговлачењима и изговарањима, као тобоже само Управни одбор ШСБ може да иницира сазивање нове Скупштине, а тај УО ШСБ почев од 31. јануара 2016. НЕ ПОСТОЈИ! Зашто не постоји? Па четворица од тринаест чланова тог УО су поднела усмене оставке на самом крају те Скупштине и то Дарко Божић, Мирко Димитријевић, Драган Недељковић и Милорад Кузмановић (за оне који не верују, у канцеларији ШСБ су депоноване писане изјаве све четворице којима се потврђује да су те оставке дате усмено на записник Скупштине тог 31. јануара 2016.) а у тада важећем статуту ШСБ стајала је иста одредба која стоји и у данас важећем статуту: „ ... Председник Скупштине сазива Скупштину у случају да је број чланова Управног одбора пао на мање од десет“ (колико знам тринаест минус четири је девет). Па куд се деде макар та скупштина на којој би се бирао нови УО ШСБ? Нема је зато што је законитост у раду органа ШСБ на првом месту, је ли тако?

И тек када су клубови, једна трећина њих у складу са законом, сами сазвали једну па другу Скупштину у јуну, односно јулу 2016. године и изабрали ново руководство, сетише се да пресавију табак и у септембру 2016. туже пред арбитражом тражећи поништај свих одлука Скупштине, почев од јануара па све до јула. Авај, ту се мало заиграше и прекомбиноваше, јер рокови за тужбу за јануар и јуни (60 дана од дана сазнања за одлуку чији се поништај тражи) су им одавно истекли на шта их је својим решењем од 17. октобра 2016. „подсетио“ уважени председник Арбитражног суда, проф. Ненад Ђурђевић. Ни то није представљало проблем, само је морало мало дуже да се крчка док се не смисли шта даље, па Арбитражни суд коначно крајем септембра 2017. испоручи ШСБ своју Одлуку коју је донео 4. августа 2017.

А та Одлука је посебна прича ... тужиоци тражили да се поништи укупно десет одлука Скупштине ШСБ из јануара, јуна и јула, а арбитража у свом диспозитиву поништила пет одлука (једну из јуна и четири из јула). Ко је макар једном прошао поред Правног факултета зна да је срж сваке пресуде њен диспозитив или изрека. Е овде очигледно није тај случај, јер у диспозитиву пише једно а из образложења се да закључити нешто сасвим друго. ШСБ је као тужена страна тражио од арбитражног суда да исправи ту „нелогичност“ и допуни диспозитив одлуке како год он сматрао за сходно и био изигнорисан. Кад већ написаше образложење на седамнаест густо куцаних страна куд још не ставише пар реченица на крају, типа: „налаже се ШСБ или Скупштини ШСБ да учини то и то, изврши повраћај у пређашње стање, сазове нову изборну скупштину, итд.“ макар било шта, али тога наравно нема. Могу само да нагађам зашто, можда зато што се председник Арбитражног суда крајем августа сам изузео из даљег тока поступка „ради очувања интегритета суда“, наравно након што је Арбитражно веће већ донело одлуку!

ШСБ, свестан да Спортски савез Србије држи и мач и погачу и да може да да налог Спортском савезу Београда да искључи ШСБ из чланства и тиме му укине буџетска средства, а по правилнику Арбитражног суда без права на жалбу било којој институцији у овој држави, поступи потом у складу са образложењем арбитражне одлуке и поднесе АПР – у захтев за упис Миодрага Ракића и брисање Ивана Маринковића. Епилог је познат, АПР одби да поступи по одлуци Арбитраже са образложењем да је та одлука неизвршива и ствар је тренутно пред Министарством омладине и спорта као другостепеним органом.

И на крају, када Иван Маринковић сазове Скупштину ШСБ за 13. јануар са основном идејом да сама Скупштина донесе одлуку у ком правцу треба даље да иде савез, објави се непотписан текст на фантомском сајту .com, где се маше арбитражном одлуком и поставља питање „Шта после свега хоће Иван Маринковић?!“, текст којим се минира кворум Скупштине и доводи до суштинске блокаде прилива буџетских средстава за 2018. годину због немогућности да се усвоје финансијски извештаји за претходну годину. О блокади рачуна ШСБ и зашто је износ адвокатских трошкова увећан петоструко неком другом приликом.

Ирена Несторовић