Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Селекторске приче

Селекторске приче

24.08.2017 / ФМ Андрејић, Владица (2236)

У овом броју имамо изјаву Бранка Дамљановића пренесену из онлајн издања Политике, затим коментар Бобана Богосављевића, а и ја сам морао нешто да напишем. На крају имамо и коментар Др Слободана Илића...

17.08.2017 / ФМ Андрејић, Владица (2236) : Женска репка скандал 2017
20.08.2017 /   Вечити шах инфо : Саопштење клубова Београд и Јелица ПЕП

Прочитајмо најпре како се оправдао селектор женске репрезентације Србије, велемајстор Бранко Дамљановић.

Политика, 21.08.2017

...

Протест су подржали и клубови за које Адела игра, захтевајући селекторово јавно образложење, а ми смо од велемајстора Бранка Дамановић добили следећи одговор:

– Мој основни критеријум је свеукупни утисак, не може се гледати само један резултат. Мени је битно са колико се енергије и озбиљности прилази партији. Адела је добила шансу пре три године, можда сам је мало и чувао против јачих ривала, имала је пристојан резултат. Друге године уопште није задовољила, а треће је остала у тиму практично незаслужено и није оправдала очекивања, јер нема фокус. Ако желиш користи које доноси репрезентација мораш стопостотно да сконцентришеш. Осим првенства које је прављено наврат-нанос у вакууму шаховске власти, није имала већих успеха. Ако се већ хвата за моју реч, треба да изнесе и замерке које сам јој упутио, на пример после изузетно важног меча са Украјином, или у последњем колу на Исланду. Ове године је на половини напустула турнир у Параћину, због замора, а онда остала до краја. Какав је то пример актуелне првакиње? Она је и даље једна од наших перспективнијих шахисткиња и мора нешто да мења због себе, још нема чврстину за јаке мечеве.

Да ли је овом одлуком деградиран државни шампионат?

– Никада нисам био искључив, увек сам говорио да шампион треба да игра, али не по сваку цену. И Марјановић је поштовао шампионе државе, али му се то, због недовољне конкуренције, обило као бумеранг. Мени није био лак избор између девојака које показују стални напредак и Аделе која има велике осцилације. Није задовољна ни Чолушкина што је нисам позвао, али ја не морам да будем апсолутно у праву, ако сам погрешио то је у домену дозвољене грешке. Не желим да да се прича шири у таблоидну шаховску оперету, ја сам направио избор и нећу да га мењам. Ако ме неко смени, потпуно је неупутно да нови селектор мења већ објављени састав – рекао нам је Дамљановић.

...

Коментар на целокупну ситуацију око женске репрезентације послао нам је велемајстор Бобан Богосављевић.

Бобан Богосављевић, 23.08.2017

Женска репрезентација - коментар

Након прочитаног текста актуелне шампионке Србије Аделе Великић, којим се обратила јавности, изненађена и разочарана због изостанка са списка репрезентативки, осетио сам потребу да изнесем свој став и подржим је, јер сматрам да је у питању неправда, омаловажавање струке и титуле шампиона државе.

Сматрам да је селектор Бранко Дамљановић, најблаже речено, некоректно поступио тако што је из репрезентације изоставио првакињу државе, тим пре што је у интервјуу непосредно пред овогодишњи шампионат за жене, нагласио да је будућој првакињи место у тиму („државни првак мора да игра“). Очигледно је да је селектор свесно погазио своју реч. У интервјуу (Политика, 21.8.2017.) селектор је покушао да одбрани неодбрањиво: шампион треба да игра - „али не по сваку цену“ и да „свеукупни утисак“ може да се назове некаквим критеријумом а код њега је то основни критеријум. За све осим селектора критеријум је нешто мерљиво и унапред познато а не његов субјективни свеукупни утисак. Такође, само он зна шта му то значи „по сваку цену“ - за све нас остале, победник шампионата је цену платио док се вредно припремао да постане шампион и победи.

Поставља се питање зашто се и одржавало првенство Србије, када га је селектор само једним потезом, у потпуности обезвредио. На тај начин није показао непоштовање само Аделиног резултата, већ и свих претходних шампиона, па и себе. Какву поруку шаљемо будућим учесницима шампионата? Зашто би неко одвојио своје време и узео учешће на првенству, ако првак (а одлично се зна колико је тешко бити шампион) неће имати никакве бенефите о којима је између осталог селектор говорио у интервјуу пред шампионат. Какву слику шаљемо будућим генерацијама и неким будућим члановима репрезентације? Селекторов избор показује да квалитет и остварени резултати нису важни, већ је једино важан „свеукупни утисак“ који оставимо на селектора чији су то, како каже, основни критеријуми и нису унапред познати и за све исти, а оне које је најавио пред шампионат после неће поштовати. Да ли је то оно што желимо и да ли је то пут до успеха? Сматрам да је то пут који доводи до оваквих бесмислица и великих неправди.

Да ли је селектор свестан како се осећа особа која је на тако некоректан начин изиграна и којој је директно обезвређена титула стечена дугогодишњим радом? Ако није, увек постоји могућност да се призна и исправи грешка, а ако јесте, онда није учињена грешка само изостављањем шампионке из екипе, већ много раније, самим избором селектора.

Решење је свакако да се за селекторе пронађу особе које ће објавити јасне критеријуме којих ће се придржавати, а сталном комуникацијом са потенцијалним репрезентативцима током целе године, избећи спорне ситуације и неправедне одлуке до којих све чешће долази.

Тужно је што се нико од наших шахиста не оглашава, себично се водећи логиком „нисам ја угрожен“, не схватајући да већ сутра неко од њих може да доспе у овакву ситуацију. Додатни проблем је и тај што овакво понашање не наилази на осуду код челних људи у Савезу, већ је њихово немо посматрање и неоглашавање знак одобравања и подршке. Очигледно је да одређеном кругу људи није у интересу да се јасно дефинишу критеријуми који би се поштовали, већ им је боље да своје место у репрезентацији изборе наклоношћу моћних, уместо за шаховском таблом где би требало то да постигну.

За крај, желим да поручим Адели и свим младим шахистима да искрено верујем да ће једном доћи време да своје место у репрезентацији стичу победама за шаховском таблом. До успеха и шампионске титуле стиже се својим радом и добром игром, а не вољом селектора.

Бобан Богосављевић, велемајстор

Сада ћу и ја морати да поново прокоментаришем јер чини ми се да мој претходни текст није добро схваћен. Немам ја проблем са тим која конкретна имена ће играти у репрезентацији, већ ми смета начин на који се се то ради. Морам одмах да напоменем да ја нисам рекао да шампионка мора да игра у репрезенатацији. То је заправо рекао селектор и у томе је и основни проблем.

Селектор сада каже да је његов основни критеријум свеукупни утисак! Свеукупни утисак (као што је лепо приметио Богосављевић) уопште и није критеријум, тако да није јасно о чему овај човек прича. Међутим, исти човек је пре неколико месеци на експлицитно питање да ли се тај критеријум (мислећи на шампионску титулу) поштује одговорио да мисли да је то основно. Па чекај, како то, сад сам збуњен, шта је основно, шампионат или свеукупни утисак? Уосталом шта је уопште тај свеукупни утисак? Вероватно хипотетички објекат у свемиру, којим може све да се оправда...

Бранко каже да је Адела треће (тј прошле) године (безвезе је коментарисати претходне сезоне) остала у тиму практично незаслужено и није оправдала очекивања. Чудна нека изјава јер моје статистике кажу да је на 7 одиграних партија имала перформанс од 2291 (Рапорт 2387, Чолушкина 2309, Ерић 2293, Великић 2291, Дрљевић 2242). Ако играч од 2260 одигра за 2291 и није испунио очекивања, питам се каква је то очекивања имао селектор.

Даље се каже како осим првенства није имала већих успеха. Адела Великић је у јуну ове године играла на Сребрном Језеру и остварила резултат на нивоу женског велемајсторског бала, перформанс од 2427 (или ФИДЕ од 2407). Чуди ме да селектор тврди да овај резултат није већи успех. Питам се шта су онда већи успеси других кандидаткиња (кад им се обрише највећи успех вероватно)...

Каже се да је напустила турнир у Параћину на половини турнира, што је јако чудно јер сам сигуран да није у петом колу у пола партије рекла судији да напушта турнир. Адела је у Параћину одиграла 6 кола, што чини две трећине а не половину, што је прилична разлика (поготово ако полажете код мене неки испит на Математичком факултету). Ако селектор има проблем што нека кандидаткиња одустане од играња у току турнира онда би морао да то јавно каже. Ја лично не мислим да је одјављивање са неког приватног турнира (на који те није послала федерација) по швајцарском систему икакав проблем. Можемо да се слажемо или не слажемо око овог, али основни проблем је да кандидаткиње, где најстарија има 25 година, не могу да знају шта Бранко Дамљановић подразумева као нормалност и узоран пример. Лако је шаховском професионалцу који је добио плаћен пансион да прича о ненапуштању турнира док ми имамо кандидаткиње које су аматерке... Због тога то све треба написати и рећи, елиминациони критеријуми су ми такви и такви и онда не би имали оваквих проблема. А ако је нека репрезентативка имала проблеме са понашањем у току званичних такмичења репрезентације, то треба да стоји у коначном извештају селектора, да би могао да се легално на то позове при евентуалном наредном изостављању, као и да би неки будући селектор знао да има потенцијални проблем...

Бранко такође каже да Адела још нема чврстину за јаке мечеве, док је пре тога рекао да је можда мало и чувао против јачих ривала... Како ли ће да очврсне за јаке мечеве ако је селектор чува од истих? Претпостављам да ако желите да очврснете онда морате да одиграте седмо, осмо и девето коло опена у Параћину, ту се најбоље стиче чврстина!

Селектор каже да никада није био искључив и да је увек говорио да шампион треба да игра, али не по сваку цену. Заиста? Хајде да још једном прочитамо чувени интервју.

Интервју са Бранком Дамљановићем, 26.03.2017

Бранко Дамљановић: ... Е, сад је било ту проблема, овај, са шампионатима, зато што су шампионати били мало слабији па смо имали неке прваке који једноставно нису довољно уиграни да би играли за репрезентацију. Онда, овај, а селектор Марјановић, као и ја, поштује државно првенство и за нас обадвојицу државни првак мора да игра.

Светислав Савић: Тај критеријум се поштује, је л’ тако?

Бранко Дамљановић: Па мислим да је то основно, ви морате да установите неки систем вредности. Ма какав да је шампионат, али то је првенство земље и мора да се... мора да постоје неки бенефити од тога ако сте први. Сад, зашто неко не игра, најбољи нису заинтересовани, то је сад ствар и организације и личних амбиција...

Мени се овде чини да је био прилично искључив. Ако је већ погрешио у одговору на прво питање, на наредно експлицитно, могао је да каже: "Мислим да је то основно, али ..." Колико ја памтим, Дамљановић никада није имао то "али" у својим изјавама (а прилично је био активан са том причом како су шампионати светиња), тако да јесте, увек је био искључив, иако то сада лагано негира.

Сматрам да критеријуми морају да постоје, не мора то нешто претерано прецизно, али да нека нова лица знају на који начин могу да се изборе за своје место под сунцем. Играч мора да зна које ствари треба да побољша. Најлакше је држати ствари у мутној води и онда доносити одлуке какве вам је тренутни ћеф или интерес. Могу да кажем да сваки студент који је код мене пао испит, а таквих има поприлично, има приличну представу о томе због којих незнања му се то десило, јер једино је тако поштено...

Не желим да прихватим да једном човеку треба да се верује на реч без икаквих објашњења, ко год то био. Ви као селектор имате на располагању неки шири списак кандидаткиња са којима комуницирате и нормално је да кад донесете неке одлуке (које им одлучују о каријери) прво њих позовете, да оне прве од вас сазнају одлуку и разлоге зашто је одлука таква каква јесте. Са друге стране можете да будете и бахати попут Радована Ћурчића (бивши селектор фудбалске репке без икаквих резултата) који је сматрао да Душан Тадић (сада најзаслужнији што је репка на правом путу за Русију) треба из новина да сазна да више није у репрезентацији.

Такође, прилично је безобразно према јавности да у овој ситуацији селектор само достави списак од пет имена који ће се окачити на сајт савеза. Ма коме има да се правда што је нека шампионка искључена из репке. Једино ако се ми спустимо на колена и замолимо да издвоји нешто мало свог скупог времена он ће нам изаћи у сусрет и рећи пар реченица. А колико су те реченице смислене и истините могли сте да прочитате у овим мојим коментарима изнад...

За крај имамо коментар Др Илића, али овога пута о другом селектору.

Слободан Илић, 22.08.2017

СМЕНА СЕЛЕКТОРА МУШКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

Није баш за еколошку препоруку начин како је смењен и постављен селектор мушке репрезентације. Без конкурса дискусије, објашњења, јавне захвалности или аргументоване критике претходника.

Нешто не делује превише хигијенски та смена. Трас, бум, ко је за, наравно сви смо, готово!

Некако није културолошки, нема ту ни труна витештва чему нас шах учи.

Та смена селектора мушке репрезентација, из авиона се види није баш транспарентна, некако делује баш бљак.

Чак мало и јадно изгледа та смена изведена у стилу “нема проблема, ионако се сада ми питамо”.

Мало ко се из шаховског света нешто узрујао због те смене, али није то била баш нека представа за углед. Прошло је доста дана али осећај неке отужне горчине и даље се вуче за њом.

Та ротација селектора мушке репрезентације изведена је вероватно једногласно. Али без обзира на процедуру која све оправдава нема ту неке чврстине којом би се поносили.

Није то ни бахатост, чак напротив. Више слабост којој су ето околности пружиле прилику да се размахне.

И могло би се унедоглед у истом или сличном тону писати о тој смени. Додавати или комбиновати речи и изразе не би ли се што животније приказала њена карикатуралност. Ипак боље је зауставити се. Не вреди, не вреди!