Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Паровање Отвореног првенства Параћина 2017

Паровање Отвореног првенства Параћина 2017

18.02.2017 /   Шухартовић, Бранислав (2167)

Шуле је анализирао парове из Параћина, а оне из Гибралтара ћемо неком другом приликом :)

Паровање Отвореног првенства Параћина 2017.

Ајмо сад мало о шаху.

У писму Перпетуалу ИМ Борољуб Златановић између осталог покреће питање одређивања парова на овом турниру. Обзиром да сматрам да је ова тема интересантна не само шаховским судијама, већ и играчима, а да су на овом турниру настале интересантне ситуације у погледу одређивања парова, детаљно ћу анализирати паровање два последња кола.

Следећа табела представља део чек листе после 7. кола:

Значење појединих колона у таблици је следеће:
Rk. – ранг/пласман играча одређен на основу 1) броја поена и 2) његовог рејтинга
SNo. – стартни број играча одређен на основу његовог рејтинга
Color – боје фигура играча од првог до седмог кола (w = беле, - = црне фигуре)
D – боја фигура коју би играчу требало доделити у следећем колу
P – податак о томе да ли је играч био „пливач“ у претпоследњем колу (- = пливач на доле, + = горе)
l – податак о томе да ли је играч био „пливач“ у последњем колу
Cd – разлика боја фигура (беле – црне)
Sc – узастопно иста боја фигура у последњим колима
Opponents – противници играча. Број у загради је противник са којим програм парује играча у следећем колу.

Видимо да само један играч има 6 поена, због чега он противника тражи у следећој поенској групи, која због тога постаје хетерогена.

Број један је играо са бројем два. На први поглед је чудно зашто није пар 3-1, већ програм „прескаче“ играче 3 и 5 и предлаже пар 6-1. Међутим, анализом паровне групе уочавамо да у њој има 5 играча који желе црне фигуре и два којима у осмом колу требају беле фигуре. Због тога пливач треба да буде играч коме требају црне фигуре (3, 5, 6 или 7). Пошто су 6 и 7 били пливачи на ниже у последњем колу, избор пливача се своди на играче 3 и 5.

У случају да направимо пар 1. 3-1 (није битно што жеља за бојом фигура није задовољена, јер имамо вишак играча који желе црне фигуре), остатак групе постаје хомоген:

Сада су једино могући парови 2. 2-7 и 3. 4-5, али би онда играч 6 био пливач на доле као у претходном колу.

У случају да направимо пар 1. 5-1, остатак групе је:

Пар 2. 2-4 није могућ због боја фигура. Уколико направимо парове 2. 2-7 и 3. 4-3, остаје играч број 6 као пливач на доле. Зато ни ови парови нису добри. Заменом између S1 и S2 добијамо:

Очигледно ни овако нећемо доћи до оптималног пливача.

Следећа могућност је пар 1. 6-1 после чега имамо:

Сада долазимо до парова 2. 2-7 ( број 2 са 4 не може због боја фигура, а са 5 је играо), 3. 4-3 и 5 плива на доле. То су управо парови до којих је програм дошао!

Закључујемо да су парови осмог кола, мада на изглед нелогични, исправни!

Следеће табела је чек листа за девето коло:

У поенској групи са 6½ поена имамо 3 играча и једини могућни пар је 1. 2-1, а играч број 3 силази у групу са 6 поена.

Сада је могућ пар 2. 5-3, а играч број 4 би прешао у поенску групу са 5½ поена. Проблем је у томе што би тиме играч број 5 био три пута узастопно бели. Алтернатива томе је да се изврши замена између S1 и S2:

Сада би добили 2. 4-5, а 3 би био пливач на доле.

Поставља се питање шта је исправно? Погледајмо шта пише у правилима ФИДЕ.

B2: Two players with the same absolute colour preference (see A7.a) shall not meet (therefore no player’s colour difference will become >+2 or < -2 nor a player will receive the same colour three times in row) Note:  If it is helpful to reduce the number of floaters or the score of a floater when pairing top scorers B2 may be ignored.

Забрана да играч три пута узастопно добије исту боју фигура не важи за „топ скорере“ (играче који имају више од 50% поена) уколико се њеним игнорисањем смањује број пливача, или скор пливача. У овом примеру број пливача је исти у оба случаја, али у првом пливач има 6, а у другом 6½ поена. Игнорисањем боја фигура тако поштујемо основни принцип сваког швајцарског система да се играч сусреће са противником из своје поенске групе, или ако такав не постоји, из најближе.

Осим тога, замене играча између S1 и S2 дозвољене су само када је паровна група S хомогена.

Из наведених разлога сматрам да су парови деветог кола које је одредио програм исправни.

Поставља се питање шта би требало да уради судија да је програм дао погрешне парове? Што се дешава, истина ретко, али се дешава. То зависи од много околности, а пре свега од тога шта пише у турнирском правилнику. Ако тамо стоји да се игра по швајцарском систему, компјутерско паровање, судија није одговоран за евентуалну грешку програма, поготово ако користи неки од ФИДЕ лиценцираних програма. Са друге стране, ако у правлнику стоји само да се игра холандска варијанта швајцарском система, одговорност је на судији, а компјутер помоћно средство.

Напомена. Од 1. јула ове године ступају на снагу измене холандске варијанте швајцарског система које су усвојене прошле године на Конгресу ФИДЕ. Мада основни принципи одређивања парова остају исти, процедура паровања се унеколико компликује јер сада постоји 19 критеријума које треба имати у виду приликом оцене квалитета парова. То додатно увећава одговорност програмера и судија.

Бранислав Шухартовић, IA