Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Утисци са састанка у ШСБ

Утисци са састанка у ШСБ

29.06.2016 / ИМ Маринковић, Иван (2449)

ИМ Иван Маринковић нам је послао овај текст, а ми га преносимо...

Поштовани шаховски пријатељи,

До сада ми није био манир да у средствима информисања која прате шаховска догађања коментаришем текстове, туђе коментаре, мишљења и слично, а све до данас сматрао сам да то посебно не треба да радим као кандидат за председника ШСБ.

Међутим, прочитавши више пута текст под називом “Догађања у шаховским савезима(3): Да се крене у добром правцу!?“ сматрао сам да је неопходно да изнесем своје виђење састанка који је одржан у четвртак, 16. јуна ове године у просторијама ШС Београда.

Желим одмах да кажем због чега сматрам да је неопходно да се огласим као један од учесника на поменутом састанку. Када бих прочитао текст „ОСНОВЕ ПРЕДЛОГА за превазилажење кризне ситуације у ШС Београда“, а да нисам и сам био присутан, помислио бих да је коначно превладало уверење да тренутна ситуација у ШС Београда (вишемесечно непостојање органа одлучивања, конкретно председника и управног одбора) захтева добронамеран и конструктиван прилаз као и брзе и адекватне мере. Нажалост, моје виђење поменутог састанка је потпуно другачије.

Не желим да оспорим добру намеру мог колеге по шаховској титули, господина Милоша Јовичића, да иницирањем једног таквог скупа и предлагањем наведеног текста покуша да приближи дијаметрално супротстављене ставове по свим питањима везаним за ситуацију у ШС Београда. Морам ипак да додам да бих од њега као неког ко се у начелу декларише као неутралан, очекивао да се у ауторском тексту након неуспешне скупштине од 12. јуна позабави биографијом, односно квалитетима или манама, оба кандидата на тој скупштини, а не искључиво мојим професионалним и личним квалитетима, односно недостацима ...

Дакле, господин Јовичић је као иницијатор састанка дао уводну реч у којој је мање више навео тезе из „ОСНОВА ПРЕДЛОГА“. Оно што је мени при том јако засметало била је његова констатација да није логично да сви клубови, чланови ШС Београда, имају једнако право гласа јер тиме већина од 38 „малих“ клубова може да наметне своју вољу „великим“ клубовима који су у мањини. Тачно је да се не могу поредити клубови који имају вишедеценијску традицију и клупске витрине испуњене трофејима са најзначајнијих такмичења са онима који то немају ... али, у овом случају „један клуб – један глас“ је прво и основно начело демократије, која опет представља вољу већине.

Уосталом, цитираћу тачку 3. из ОСНОВА ПРЕДЛОГА: „Промене којима сви добронамерни субјекти у шаховском Београду теже морају се вршити (и извршити) темељно, уз поштовање демократских принципа и у складу са постојећи правним актима, али пре свега у општем интересу. Дакле, недопустив је утицај било каквих појединачних и групних интереса“.

Намерно сам цитирао целу тачку како не би могло да се каже да сам нешто истргао из контекста али подвукао сам две фразе, па сад ако неко сматра да ПОШТОВАЊЕ ДЕМОКРАТСКИХ ПРИНЦИПА није оно што стоји у Статуту ШС Београда нека изменама и допунама овог акта предложи увођење рецимо електорског изборног система као што је то случај са председничким изборима у САД, па нека се „велики“ београдски клубови договоре између себе ко ће имати статус Флориде, ко Калифорније итд. Додуше, фраза АЛИ ПРЕ СВЕГА У ОПШТЕМ ИНТЕРЕСУ даје могућност да се демократски принципи суспендују када је то у „општем интересу“, само је проблем ко је тај ко дефинише шта је то општи интерес.

Можда би даља дискусија након уводне речи протекла у релативно помирљивом тону, да нажалост велика већина учесника није отворено заступала становиште да је цео поступак, почев од смене председника ШС Београда, незаконит и противан одредбама Статута ШС Београда. Тиме је прича враћена на сам почетак из јануара месеца и није вредела ни добронамерна примедба господина Дарка Божића да је и сам бивши председник ШС Београда узео учешће у раду скупштине од 12. јуна и чак гласао за једног од кандидата.

Не спорим да свако има право на своје виђење, али ми је јако засметао очигледан покушај који је дошао са више страна да се лично дискредитују моји дугогодишњи пријатељи, који су ме и предложили за кандидата за председника савеза и у чије добре намере нимало не сумњам, јер да сумњам сигурно се не бих пре пола године прихватио овог, сада видим Сизифовог посла. Могло се чути апсолутно свашта: да Тадић и Несторовић свесни својих личних недостатака (ДА ЛИ СУ МОЖДА ЗБОГ ТИХ НЕДОСТАТАКА БРЗОМЕТНО, 14. ЈУНА, СМЕЊЕНИ СА ПОЗИЦИЈЕ ОМЛАДИНСКИХ СЕЛЕКТОРА НА ИНСИСТИРАЊЕ ПРЕДСТАВНИКА ШС БЕОГРАДА У ИЗВРШНОМ ОДБОРУ ШС СРБИЈЕ?) истурају Ивана Маринковића као свог експонента у намери да приватизују ШС Београда и спроведу у дело своје личне интересе, у том контексту ми је у више наврата „добронамерно“ суфлирано да као државни службеник није требало ни да се прихватим кандидатуре и узмем учешћа у нечасним работама (морам да додам да сам одређене констатације доживео и као личне претње), да се вршио притисак на клубове да ме подрже као кандидата, да се негде само лобирало, негде претило, а негде чак и нудио новац.

Сама скупштина од 12. јуна карактерисана је, не знам како бих је назвао на основу изречених квалификација (можда је најбољи термин „хајдучка“), као режирана од самог почетка, од избора радних тела, преко усвајања пословника о раду до самог поступка гласања, чак је поменуто да су неки листићи ношени у торби, не знам да ли се алудирало на покушај крађе гласова. А на тој скупштини, само да подсетим оне малобројне који нису били присутни, овако или онако учествовала су 63 клуба а мислим да је 59 клубова приступило гласању за председника.

Канцеларији ШС Београда, односно извршном директору који је био лично присутан, ултимативно је речено како ни по коју цену не сме да узме учешћа у организацији скупштине заказане за 24. јул. Само да подсетим све, и оне мање и оне више упућене, сама скупштина од 12. јуна је као највиши орган ШС Београда, у складу са одредбама Пословника о раду скупштине, усвојеног већином гласова на тој истој скупштини, са 40 гласова „За“ заказала нову скупштину за 24. јули. Очигледно да шаховским посленицима, потписницима ОСНОВА ПРЕДЛОГА таква чињеница не значи апсолутно ништа, јер се начин на који се тежи променама у тачки 4. оцењује као „исхитрен, недовољно припремљен и без довољно гаранција да ће донети жељене резултате“.

Једно је извесно и око тога постоји неподељено мишљење свих учесника састанка. ШС Београда се неминовно ближи престанку постојања већ у фебруару наредне године и то по сили закона, а време неумитно пролази. Зато, предлог да се скупштина заказана за 24. јули, одложи за другу половину септембра, а било је предлога да термин њеног одржавања буде и децембар, сматрам апсурдним. Уосталом и на самом састанку сам покушао да подсетим присутне да је протраћено драгоцених три месеца у опструкцијама и покушајима да се опструкције превазиђу.

Један од учесника састанка прокоментарисао је у шали да, ако се жели да се нешто никада не реши, само треба формирати радну групу, што је код нас веома често случај; у том контексту не видим никакву корист од формирања „привременог тела“ како је предложено у наведеном тексту.

Коначно, сем предлога да се скупштина, пуноважно заказана за 24. јул апсолутном већином гласова клубова, одложи до даљњег као услов да се седне за сто и преговара са почетних позиција, ја уз најбољу вољу не могу да се сетим да сам чуо један једини конструктиван предлог за превазилажење тренутне ситуације у ШС Београда.

Да закључим, моје лично мишљење је да је код нас у свим сегментима живота константно на делу вођење политике двоструких стандарда што сам и на самом скупу поменуо осврнувши се још једном на неспорно лош и нејасан текст Статута ШС Београда. Када имам већину одговара ми тумачење Статута које усвоји та већина; када немам већину онда такво тумачење не долази у обзир јер тада нека друга већина „терорише“ мањину која је наравно у праву. Да не помињем да се извесне паралеле могу повући на релацији догађања у ШС Србије и догађања у ШС Београда али то је већ нека друга тема.

Дакле, и ШС Србије и ШС Београда неумитно се ближе крају свог постојања. Да ли је то у интересу шахиста? Ја себе и после 38 година мање или више активног бављења шахом доживљавам као шахисту и одговорно ћу рећи да је то нешто најгоре што може да се деси шахистима, клубовима, шаху у целини. Да мислим другачије, односно да није неопходно да шаховска организација профункционише, сигурно не бих на скупштини од 12. јуна јавно позвао све делегате да подрже и мог противкандидата у случају његове победе у првом кругу, вођен искључиво свешћу да је неопходно да ШС Београда добије руководство.

у Београду, 29. јуна 2016.

Иван Маринковић, интернационални мајстор и шаховски педагог