Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Збивања у шаховским савезима

Збивања у шаховским савезима

16.06.2016 / ИМ Јовичић, Милош (2331)

ИМ Милош Јовичић је објавио на сајту ШК Рад, а ми преносимо...

Шаховски савез Београда не сме никоме у руке – па ни онима који живе од шаха!

У шаховским савезима – бура! Она у ШС Србије, тренутно се стишала, ова у ШС Београда и даље траје. А “таласи” све јачи, што никако не може проћи без последица. Нажалост штетних по шах у Београду, а то значи и у Србији.

Последња догађања одвијала су се на Скупштини ШС Београд, која је одржана у недељу – 12. јуна. У тексту који је објављен 14. јуна на сајту “Вечити шах” – потписаног од ВМ Бранка Тадића и ИМ Дејана Несторовића, главних носиоца “Акције” да дође до промена у ШС Београда, дата је оцена онога што се догађало у Делиградској 27.

Текст представља само једно од могућих виђења Скупштине, али оно што нарочито пада у очи су следеће две реченице: “Посебно је занимљиво да су се готово сви бивши и садашњи функционери, делегати, селектори и портпароли удружили у намери да наш кандидат не буде изабран, иако су све најлепше говорили о њему. И логично је: где ће Савез у руке шахиста и оних који живе од шаха!”

У свој својој упорности (нисам рекао тврдоглавости) носиоци “Акције” не постављају (себи) питање: како то да су ти “сви” против онога за шта се они здушно залажу – свим снагама? Али пре покушаја да, као један од “прозваних”, нешто кажем на ту тему, морам се осврнути на збуњујуће речи “...где ће Савез у руке шахиста и оних који живе од шаха!” Да ли то представља резултат пада концентрације или заиста неко мисли да треба (и може?!) да Савез узме у своје руке? Било како било, мора се недвосмислено рећи: Шаховски савез Београда не сме нико да узме у руке – па ни они који живе од шаха!”.

На Скупштини сам био у својству делегата, односно представника ШК “Рад”, и све време – до гласања за председника, био сам уздржан. На евентуално питање “зашто”, одговор је једноставан: практично све на Скупштини било је нејасно – врло често збуњујуће. Од ставова по питању тумачења Спортског савеза Србије, “замерања” шаховском савезу Србије што се “меша” (?!) у ствари ШС Београда, “Мишљења” које је у писаној форми дао председник Скупштине ШС Београда и које непосредно ставља под сумњу Записник са Скупштине од 31. јануара, начин давања разрешења Миодрагу Ракићу и с тим у вези резултата гласања, усвајање текста Пословника (са јавним гласањем?!), до тумачења да се у току Скупштине може мењати овлашћени делегат једног клуба. Једино у шта сам био убеђен је веровање да ова Скупштина неће донети ништа добро шаху у Београду и Србији – напротив!

Што се тиче кандидата за председника, отежавајућа околност за давање оцене је што су им биографије (непотребно) тако кратке. У таквој ситуацији – уз нека лична сазнања, за кандидата “Акције” Ивана Маринковића могу рећи да има више несумњивих квалитета, али да у овом тренутку нема особине неопходне да преузме водећу улогу у “Београдском шаху”. Да будем конкретан. Нема сумње да као веома јак интернационални мјстор поседује висока “чисто шаховска знања” – знатно већа од неопходних, и да, као дипломирани правник, има довољно опште образовање. С друге стране, послови које је до сада обављао (виши правни саветник) нису они на којима је могао да стекне искуства која су неопходна да преузме лидерску позицију у београдском шаху. Као што је познато, менаџерске особине долазе до изражаја у стабилним ситуација, а у нестабилним – где су потребне значајне промене, траже се лидерске способности. А баш је то потребно шаху у Београду, али и у Србији. Такође, Маринковић није показао било какву “верност” београдском шаху, јер му је припадност клупским бојама била изван главног града Србије. И оно што по мало збуњује је мењање улоге делегата за два клуба (Обилић и Телеоптик) у само неколико месеци. Утисак је да је то учињено из разлога формалне природе, али и да нису дата било каква објашњења о резултатим његове председничке функције у Телеоптику.

Многе ће овако размишљање “разочарати”, али мислим да се само аналитичним, искреним и отвореним ставовима могу остварити промене за које се и “Акција”, али и “Реакција” залажу. Бар деклеративно. То захтева и објективне ставове, а то свакако није замерање “Реакцији” на предизборној кампањи, док се “Акција” све време баш налази у њој. Није објективно (и коректно) стављати у први план извесне грешке Миодрага Ракића, док је својевремено, без било какве одговорности, “прошло” организовање непостојећих турнира, па некритичан (чак благонаклон) став према великом шаховском преваратну, Румуну Кришану, али и (несхватљива) снисходљивост према “бизнисменима” који су пре више од две деценија “преузели” шах у Београду. Тада су се из “света шаха” повукли неки вредни људи и баш тада је започело назадовање српског шаха. Дакле, без објективног и трезваног прилаза тренутном стању у нашем шаху неће се ништа добро постићи. Поготово се неће то учинити “јурњавом” за фамозним бројем 38 – који ће омогућити преузимање власти.

И на самом крају приче (без краја!?) о стању у Београдском (и Српском) шаху, сматрам неопходним да предлажим окупљање свих шаховских посленика који су урадили пуно тога у нашем шаху – више од оних који се залажу за промене путем “пребројавања гласова”, да заједно са “Акцијом” и “Реакцијом” направе договор како даље и како напред. То би претходило правим изборима у Београду, или још боље – могао би се упутити позив за опште изборе у шаховској организацији. Била би то прилика да се види имали још наде за српски шах!? Ја мислима да има.

Милош Јовичић