Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Абу Даби - завршна анализа

Абу Даби - завршна анализа

18.04.2016 / ИМ Тодоровић, Јован (2371)

09.04.2016 /   Баралић, Небојша (2241) : Абу Даби - Дан 1
10.04.2016 /   Баралић, Небојша (2241) : Абу Даби - Дан 2
11.04.2016 /   Баралић, Небојша (2241) : Абу Даби - Дан 3
12.04.2016 /   Баралић, Небојша (2241) : Абу Даби - Дан 4
13.04.2016 / ИМ Тодоровић, Јован (2371) : Абу Даби - Дан 5
14.04.2016 /   Баралић, Небојша (2241) : Абу Даби - Дан 6
15.04.2016 /   Баралић, Небојша (2241) : Абу Даби - Дан 7
16.04.2016 /   Баралић, Небојша (2241) : Абу Даби - Дан 8

14. УНИВЕРЗИТЕТСКО ПРВЕНСТВО СВЕТА У ШАХУ

Абу Даби (Уједињени Арапски Емирати), 8-16. априла 2016.

Кратка анализа резултата из Абу Дабија


На управо завршеном Светском студентском првенству екипа Србије вратила се без медаље и са три деобе 4. места, како екипно тако и у појединачним конкуренцијама. Рекао бих да резултат представља релативан успех и покушаћу то да објасним, наравно потпуно из личног угла, онако како сам ја то видео и доживео на лицу места.

Најпре нешто о самом одласку на такмичење. Иако он не би волео да то истичем, морам рећи да је одлазак на ово светско првенство резултат титанских напора Небојше Баралића да обезбеди средства. Много људи добре воље дало је свој допринос али се у пресеку свих тих дела и напора налази баш Небојша. Уз све различите форме у којима је он присутан у нашој шаховској заједници студентски шах постаје његов заштитни знак. Нека ми не замере они који мисле другачије али ми се чини да без његовог ангажовања овај вид активности међу академцима једноставно не би постојао. У самом Абу Дабију радио је даноноћно. Од решавања техничких питања, остваривања нових контаката и договора о будућој сарадњи са заинтересованима све до редовних извештаја на сајту Шаховског савеза Србије и Вечитом шаху.


Када се већ нашла тамо наша експедиција је морала да се суочи са нацијама које очигледно имају јаку системску подршку својих савеза, односно држава. Ту пре свега мислим на шаховске велесиле као што су Русија, Јерменија и Кина и силе које су у успону попут Ирана и Пољске. Њихове делегације биле су бројне како играчки тако и по броју тренера и људи у пратњи. Било је видљиво да овом, као и сваком такмичењу придају велику важност. Наше тренутно стање је такво да су успеси наших играча углавном резултат личног труда и родитељског финансирања и одрицања. Мали је број центара који помажу развој младих немајући при томе комерцијални интерес, попут ШК „Итака“ и ШК „Београд“ или развој наших дама, што пада на душу клубовима попут Јелице, Баса и Рада. Нека ми опросте сви непоменути али ово је прво што ми пада на памет. Ипак, ова тема превазилази оквире ове анализе па је нећемо ширити. Свеједно, као и у многим другим дисциплинама остало нам је да организованим системима супротставимо таленат, вољу и смисао за импровизацију. Понекад даје резултате.

О самом такмичењу прво бих нагласио је да је изузетно напорно и захтевно. Турнир од девет кола имао је чак три дана са две партије дневно. То је тражило од учесника максималну физичку и психичку припремњеност. Такође је улога тренера морала бити прилагођена тим околностима. Времена за припрему је било мало, па је главни аспект падао на психологију и покушај довођења наших репрезентативаца у оптимално расположење за игру уз указивање на неке карактеристике игре противника. Изразио бих своју захвалност интернационалним мајсторима Зорану Арсовићу и Дејану Несторовићу који су помагали у припремама Лени Миладиновић, односно Мили Жарковић. Без њихове помоћи задатак постављен пред тренера би био знатно отежан.

Анализу појединачних учинака почећу од дама.


Јована Ерић је турнир завршила на деоби 4-7. места са 6 поена, само пола мање од победнице, бивајући у шанси за медаљу до последњег момента. Имала је изузетно јак турнир и одиграла га је прилично равномерно. Пет партија је одиграла против представница Кине, Ирана и Пољске и направила 2,5 поена. Те дуеле је играла агресивно и потпуно равноправно иако су противнице биле изразити фаворити по рејтингу. Ни једног тренутка није је занимало ништа осим победе. Пораз у оштрој игри од нове шампионке Ни Шикун надокнадила је ефектном победом над, тада још увек актуелном студентском шампионком света, Клаудијом Кулон из Пољске. С обзиром да је тек завршила студије Биологије на Београдском Универзитету, околности за њен даљи напредак су повољне. Резултати показани у последње време су само наговештај онога што ова вансеријски талентована девојка може. Предвиђам да ће се њен успон наставити и да ћемо бити сведоци њеног убрзаног шаховског раста.


Млада Мила Жарковић је такође играла добро и имала јаке противнице. За бољи пласман пресудан је био пораз у надмоћној позицији против Клаудије Кулон. Читав турнир је играла у свом стилу, храбро и борбено. Посебно добро је одиграла против Бартел и Латреш. Ова талентована, још увек омладинка је после великих успеха у јуниорској и сениорској конкуренцији, што је крунисано наступом у репрезентацији, започела студије на Факултету организационих наука. По мени је од велике важности да се добро организује за наступ на два фронта и даљи резултати неће изостати.


Лена Миладиновић сигурно није задовољна резултатом, мада је игра била боља од постигнутог. Чак четири партије је изгубила белим фигурама против фаворизованих противница, увек после велике борбе и често као резултат превида. Црним фигурама је играла изузетно ефикасно. Код ње завршетак факултета, могуће, коинцидира са плановима који нису везани за шах па је и то имало утицај. Лену памтим као талентовану девојчицу која је у раном узрасту имала изузетно висок ниво игре уз карактеристичну бескомпромисност. Њен даљи напредак зависи од ње саме, то јест од места које ће доделити шаху у својим плановима.


Марко Ненезић је заправо био херој мушког шампионата. Његове шаховске способности су очаравајуће, а његов главни кочничар је он сам, то јест његов темперамент. Тако је било и овај пут. Нестрпљивост је била узрок слабог старта, а када је повратио контролу над собом почео је да се подиже из провалије. У почетку лагано, а затим све снажније. Нанизао је пет узастопних победа, ремизирао је са првим фаворитом турнира, супервелемајстором Федосејевим и на крају дошао у ситуацију да се бори за злато против будућег победника турнира Габузјана. У тој партији противнику је ставио до знања да га занима само један резултат и ја мислим да је то важније од крајњег исхода. На крају је поделио 4-5. место са 6 поена. Како је практично на почетку студија за њега важи што и за Милу, добра организација пре свега и будућност припада њему. То је посебно важно због његове изражене свестраности.


Милош Рогановић није имао свој турнир и није показао ни део свог раскошног талента. Као да је био уморан и да није имао довољно енергије. Криза је наступила од 2-4. кола. После тога Милош је јуначки стегао зубе и покушао да поправи што се поправити могло али једноставно није ишло. Када је у форми његова игра је вансеријска и ја сам предвиђао његов брзи узлет по окончању студија економије. Могуће је да је то што се запослио као асистент на факултету окупирало његову подсвест и резерве енергије. Када усклади обавезе на послу са шаховским наступима верујем у његове будуће велике резултате.


Слично важи и за Милоша Станковића када је енергија у питању. Први део турнира је играо добро и сигурно али је у финишу попустио. Трудио се и у тим тренуцима али је резултат изостао. Његов шаховски таленат је неспоран и ја сам већ поменуо да он може да игра много боље него што можда и сам верује. Основно је што се он налази усред већ поменуте битке на два фронта, шаховске каријере и оне на Правном факултету. Стручни тим у коме се налазе Никола Седлак, Драган Пантовић и Горан Биочанин уз асистенцију моје маленкости договорио се да помогне развој ове младе личности. У сваком случају, педагошко искуство поменутог тима обећава Милошу узбудљиве тренутке усвајања нових знања.

Екипно први били су Руси, други Јермени, а трећи Иранци чије су сјајне шахисткиње дале главни допринос освајању медааље. Нашу деобу четвртог места са Кином и Пољском ја никако не могу да доживим као неуспех.

На крају свега желим да кажем да су наши студенти пленили понашањем и држањем, како за таблом тако и ван ње. Не једном осетио сам понос што се налазим у ситуацији да будем уз њих.


Јован Тодоровић