Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Абу Даби - Дан 1

Абу Даби - Дан 1

09.04.2016 /   Баралић, Небојша (2241)

14. УНИВЕРЗИТЕТСКО ПРВЕНСТВО СВЕТА У ШАХУ

Абу Даби (Уједињени Арапски Емирати), 8-16. априла 2016.

Најава – Дан пре путовања и први дан у Абу Дабију (8. април 2016.)


Први циљ је испуњен! У тешким временима за шах (све мање или нимало спонзора), универзитетска репрезентација Србије је успела да настави континуитет учешћа на великим међународним униерзитетским такмичењима. Један од показатеља да култ универзитетске репрезентације Србије постоји и да игра битну улогу у нашем шаху.


У остварење другог (одржавање препознатљиве атмосфере у репрезентацији на високом нивоу) и трећег циља (бар једна медаља) се креће првог такмичарског дана (9. април). Мишљења сам да је подједнако тешко остваривање оба циља. Што се тиче медаља, наш шах у последње две деценије није имао много успеха. Било је ту медаља за појединачне резултате на својим таблама (Никола Седлак и Јована Војиновић; извињавам се уколико сам некога прескочио) али екипна је далеко. Овде се мисли на А репрезентацију. У универзитетској конкуренцији 2010. на Првенству света у Цириху, Љиља Дрљевић је освојила сребрну медаљу, а прошле јесени на Првенству Европе, Анђелија Стојановић и Мила Жарковић су освојили бронзану медаљу. Чланови наше екипе имају жеље и мотива да покушају, а можда и освоје неку од медаља.


Ред је и да представим чланове наше екипе која се већ налази у Абу Дабију. Мушки део сачињавају интернационални мајстори Милош Рогановић, Марко Ненезић и Милош Станковић, а женски део екипе женски интернационални мајстори Јована Ерић и Мила Жарковић, те женски ФИДЕ мајстор Лена Миладиновић. Стручну бригу о нашим студентима водиће интернационални мајстор Јован Тодоровић, у својству тренера. Све остало што окружује једну овакву екипу припада мом делу посла.


Наравно, ово није цео састав универзитетске репрезентације Србије. Поред студената и студенткиња који се налазе на прагу репрезентације и већ у јулу неки од њих ће заиграти на Универзитетском првенству Европе у Загребу, наш тим је многобројнији, а ту се налазе и наши шаховски пријатељи (спонори, донатори...) без којих овај пут не би био ни могућ. На нашу срећу, дугогодишњи резултати у организацији универзитетског шаха дају резултате и број шаховских пријатеља је у сталном порасту. По први пут, четири надлежна Савеза су истовремено помогла у финансијском и организационом смислу.


Велику захвалност дугујемо њима (редослед није битан):
Универзитетски спортски савез Србије (др Синиша Јаснић, Ђоко Чучковић и Стефан Ковачевић),
Универзитетски спортски савез Београда (проф. др Владимир Копривица и мр Стеван Шегрт),
Шаховски савез Србије (Обрен Ћетковић и Миливоје Миливојевић),
Шаховски савез Централне Србије (Зоран Бојовић),
Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ (проф. др Бранко Ковачевић, бивши ректор Универзитета у Београду),
Енергопројект Ентел из Дубаија (Неђељко Магазин),
Енергопројект Консалтинг из Абу Дабија (Владимир Милошевић),
Висока школа за пословну економију и предузетништво ПЕП из Београда (Душан Цогољевић),
БАС (Миодраг Вукотић),
Каисса Инвестмент (Ивана Вучићевић),
Паркинг сервис Ниш (Марко Јанковић),
Генерали осигурање (Иван Вучковић),
Каиса Комерц (Душан Секулић)
затим као појединци проф. др Милош Недељковић, др Иван Марковић, доц. др Владица Андрејић (Вечити шах)...


Како изгледа ова екипа?! Као што сам већ написао, многи су ту већ годинама, а неки први пут. Окупила их је љубав према шаху и жеља да ову такмичарски богату 2016. годину наши студенти-шахисте заврше што успешније. Сутра (већ данас) почињу шаховске борбе на Првенству света, у јулу је Европско у Загребу, а у новембру 11. Трансатлантски куп „Светозар Глигорић“. Већ су одређени домаћини универзитетских такмичења 2017. и 2018. али о томе неком другом приликом.


Желим да поменем да нам је посебно драго што је са нама и даље Каисса Инвестмент. Сарадњу коју је пре неколико година успоставио Мома Вучићевић, после његове смрти наставила је да одржава његова супруга Ивана.


Домаћин 14. Универзитетског првенства света у шаху је Абу Даби (8-16. април 2016.), други по величини, а уједно и главни град Уједињених Арапских Емирата. Град који је захваљујући брзом развоју и урбанизацији постао једна од водећих метропола света. Тренутно има преко 1,5 милиона становника у последњих неколико година. Нажалост, шаховски нису велесила. Ту мислим на такмичарски шах али на моје велико разочарење и на организационом плану су далеко испод мојих очекивања. Појашњење следи...


Не памтим неко такмичење у коме сам са „гостујуће“ стране имао оволико проблема. Папир трпи све па крећем. Ажурност одговарања на мејлове два-три месеца пре почетка такмичења је била на ниском нивоу. Дан данас постоје мејлови на које нико није одговорио, а били су веома битни за нашу организацију одласка. Сајт, визуелно изгледа добро, али није ажуриран од његовог пуштања у рад. Када сам помислио да више не може ништа толико страшно да се деси, лоше ствари су почеле да се нагло гомилају. На аеродрому у Абу Дабију сачекао нас је један старији господин који је и возио мини бус, а који је успео да заборави да повезе целу једну делегацију. Словенија је остала без предвиђеног превоза (сачекали су мало дуже друго возило), а ми и шахисти из Јужноафричке републике смо се нашли у аутобусу. Хотел са 5 звездица је место где су смештени такмичари и где ће се играти. Домаћин нам излази у сусрет и раније нас пушта у собе и на томе му хвала али чека нас изненађење. На нас осам – само шест кревета у четири собе! Брзо је решен проблем са креветом али остаје блага неверица да се дешавају такве ствари. Крећу проблеми са интернетом, нема га, а стравично је скуп! Треба успоставити везу са Србијом. Пребродили смо и то. Хране има у изобиљу. Бар нешто. Смењују се топле и хладне информације, утисци су помешани. Термини за састанке се померају. Дан некако пролази, код нас је атмосфера на нивоу. Неки су на базену, неки одмарају од пута. Поподне заједничка шетња и обилазак града. Вече опет креће топло-хладно. Шахисте одвајају у посебни део ресторана са нешто лошијим избором хране али и даље је то добро. Највећи ударац долази на техничкој конференцији. Потпуно промењен распоред дешавања. Уместо да прво коло почне 9. априла поподне организатори га померају за 09.00 и поврх свега прва два такмичарска дана постављају дупла кола, па тек онда, трећег дана свечано отварање. Заиста је тешко поверовати и прихватити оправдање за такав распоред. На техничкој нема свих екипа. Чекају се Руси, Пољаци, Чеси, Јермени... Нису још допутовали па ни парови првог кола не могу да се направе. Организатор амортизује мало ситуацију тако што је интернет за шахисте постао бесплатан. Како се ствари одвијају не би ме чудило да при изласку из хотела добијемо и рачун за интернет, а овде цифре нису мале. Само пар секунди након завршетка техничке опет необјашњиво сазнање. Нема преноса партија уживо! Да ли је могуће? Шта је следеће? Принуђени смо да у ходу мењамо наше планове. Кратак састанак и одлазак екипе на спавање. Шта договорити и за кога се припремити? Добар сан и одмор је у овом тренутку најбоље решење. У међувремену стижу и преостале екипе и наравно настаје очекиван протест. Они су планирали свој долазак по старом распореду по коме се прво коло игра следећег дана поподне. Све дуго траје... Не очекујући да организатор промени своју одлуку, одлазим и ја да пишем прву репортажу са већ могу рећи чудног Првенства. Парова нема и нема... Телефонски позив у соби код Јоце Тодоровића. Организатор саопштава да се прво коло помера на првобитни термин, у поподневне часове. Да ли је могуће? Како наше да обавестимо, они већ увелико спавају, телефони за буђење навијени на 07.30. Како ће организатор остале учеснике да обавести? Милион питања, а мало одговора. Како се понашати у овој ситуацији? Срећом, нисам обавестио нашу амбасаду и спонзоре из УАЕ да мењају свој план посете репрензетацији. Али јесам то рекао Анђелији Стојановић која као тренер ради у Дубајиу и планира посету својим саиграчима из универзитетске репрезентације са ранијих такмичења.


Невероватно звучи чињеница да ФИДЕ овде има свог представника који помаже организацију!


Управо сам погледао на chess-results и видим да је нешто објављено пре 15 минута, а сада је у Абу Дабију 01:26, после поноћи. Време је да се окренемо шаху и да се понадамо да више неће бити НЕШАХОВСКИХ изненађења. Нажалост, објављена је само листа учесника (вероватно привремена), парова нема. Лажна нада!


Мало техничких података о самом такмичењу. Играју се два одвојена појединачна турнира по швајцарском систему (студенти и студенткиње). Поред тога постоји и екипни пласман који се одређује на крају турнира сабирањем три најбоља резултата. У нашем случају ће то бити два студента и једна студенткиња или две студенткиње и један студент. Можемо да бирамо јер имамо однос 3 према 3.


Игра се 9 кола. Темпо игре је 90 минута плус 30 секунди бонификације за сваки одиграни потез. Нема ремија пре 30 потеза али има дозвољеног кашњења од 15 минута. Итд, итд...


Званичан сајт Првенства је: http://wucchess2016.com/

Парови, резултати, статистика могу се пратити на следећим линковима:
студенти: http://chess-results.com/tnr215019.aspx?lan=1
студентикиње: http://chess-results.com/tnr215018.aspx?lan=1
Ове линкове узети са резервом јер се можда нето и ту промени.

Наше амбиције су увек биле и биће победничке. Циљ је бар једна медаља. Стартни бројеви наших такмичара нам уливају наду да је до циља могуће доћи. Фаворити су Русија, Иран, Јерменија, Пољска, Кина... које предводе професионални шахисти (Федосејев, Тер-Сакахијан, Габузијан, Понкратов, Поуркашијан, Бивол Алина, Ни Шикјун, Пустовоитова, Кулон...).


Наши су ранигирани (незванично): 8. Рогановић, 11. Ненезић, 22. Станковић, 12. Ерић, 15. Миладиновић и 16. Жарковић.


Жељно ишчекујемо да такмичење почне. Срећно нашима!

До сутра, пуно поздрава из Абу Дабија од универзитетске репрезентације Србије!

Небојша Баралић 

П.С. Као да смо знали да ће бити доста чудних ситуација па смо да пре пута организаовали тимски тренинг у тешким условима. У питању је гостовање код Рада Гољовића у његовој Escape room. Студенти нису знали где долазе нити су знали шта треба да раде. Детаље не смем откривати због саме природе посла Рада али очигледно је да је тренинг користио јер наши све ове непредвиђене ситуације прихватају потпуно мирно за разлику од неких других екипа.