Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  У спомен Крунославу Хулаку

У спомен Крунославу Хулаку

27.10.2015 /   Илић, Слободан С (1985)

Пре неколико дана преминуо је велемајстор Крунослав Хулак, а ми имамо чланак Др Слободана Илића

У СПОМЕН КРУНОСЛАВУ ХУЛАКУ

Шаховски сатови су утихнули на трен, умро је Крунослав Хулак. Елитни шаховски промотер, људина, глобтротер, пријатељ...Један од оних драгоцених људи који се за живота као подразумевају, али после чијег одласка се осећа истинска туга. Они који су га познавали, дружили се или на било који други начин били у његовом окружењу ових дана је листом осећају.

Круно Хулак је у периоду седамдесетих и осамдесетих био активни учесник и незаобилазни део сјајне југословенске шаховске атмосфере, проткане славом, појединачним и екипним успесима, бројним турнирима, путовањима, дружењима...Било га је свуда. Наступио је на четри зонска и два међузонска турнира, безброј великих и малих Бергера, са репрезентацијом је освојио четврто место на олимпијади у Луцерну и два друга на европским првенствима у Пловдиву 1983 и Хаифи 1989 године, (са резултатом 7 из 9 на својој табли. Победио је у Варни 1974, Вајк ан Зеу 1986, Бања Луци 1987...У Бору 1976 године и званично се уписао у историју југословенског шаха као сениорски шампион. Шах који је играо био је у складу са његовим менталитетом, отворен, динамичан. Ослобођен страхова од ауторитета, умео је да доследно испрати своје креативне пориве и направи дело, „шаховску лепотицу. У колекцији његових скалпова обитавају имена попут Корчноја, Јусупова, Хорта, Псахиса, Барејева, Халифмана, Бологана, Најдича, Кирил Георгијева, Гранде...

У периоду 1980-1990 виђали смо се на савезним првим лигама, био је препознатљиви бренд загребачке Младости за коју је играо током целе шаховске каријере. Одиграли смо више узбудљивих клупских мечева, иако су увек важили за фаворите умели смо да им се одупремо, Круно је углавном играо другу таблу и водио теоретске дуеле са нашим ИМ Зораном Илићем. Било је то време кад је сваки меч имао своју увертиру,а посебно завршницу у холу или друштвеној просторији где су била заједничка окупљања. У њима је Хулак увек био у централи, било да је играо цугер (уз обавезни пратећи коментар на рачун противника) или просто пијуцкао за шанком забављајући се са друштвом. Феноменално је играо брзопотезни шах, око његовог стола увек је била гужва, „гроздови кибицера“ су знали где је место врхунске забаве.

Волео је да игра у Србији, свуда где је пролазио дочекиван је са симпатијама, одлазио је увек са залогом неког новоствореног пријатељства. Свој можда највећи турнирски успех остварио је победом на екстремно јаком опену у Београду 1988 године оставивши иза себе гомилу од преко 100 велемајстора. У Бору је постао шампион државе,а 1985 године приредио нам је част и задовољство учествујући на тада традиционалном нишком велемајсторском турниру. Играо је сјајно, освојио друго место, али више од тога својим неформалним понашањем, луцидним коментарима и спремношћу да застане, поразговара, попије пиће са познатим и непознатим давао је турниру боемски, креативни шмек. Ближе сам га упознао на опену у Вал Торансу 1983, било је лето, али без значајнијег климатског утицаја на околне планине које су белиле снегом. Са нама на турниру су играли Цвеле и Миша Цебало, из југословенске комуне био је ту и Мика Тодорчевић овога пута у својству тренера елитних француских омладинаца. Круно је преподне неуморно скијао, поподне играо шах, увече уживао у дружењу, картању, брзопотезном шаху. Хедонистички се предавао свему што ради, како у фрагменту који би тог тренутка био у његовом фокусу тако и у целини коју представља сам живот из ког су ти фрагменти и направљени.

И у годинама ратова и колективних националистичких лудила, у данима кад је „тако привлачно било бити ненормалан“, Круно је задржао свој изворни код. Још много великих шаховских резултата направио је под заставом своје независне земље али се старих пријатељстава није одрицао. На европском првенству у Дебрецину 1992 годин, кад је наша земља након одиграног првог кола, због актуелних санкција избачена са шампионата, Хулак је био међу малобројнима који је осетио потребу да посети наше играче, пружи подршку и изрази жаљење због неправедне одлуке.

Да је неко пожелео да направи људску верзију робота чија би основна карактеристика била „нормалност“ Круно би недвосмислено послужио као добар модел. Просто зато што је све око њега и у њему било непосредно, неформално, природно. Заразно природно. Нове шаховске генерације треба да знају ко је био Крунослав Кулак, треба да се упознају са његовим наслеђем.Својом каријером промовисао се као значајан актер југословенског шаховског времеплова који је не тако давно славодобитно боравио на овим просторима. Сви шахисти који су томе сведочили са поштовањем се клањају његовим сенама.