Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Кадиј(иц)а тужи – кадиј(иц)а суди

Кадиј(иц)а тужи – кадиј(иц)а суди

14.06.2015 /   Балшић, Веселин

Веселин Балшић је написао текст, а ми га објављујемо...

КАДИЈ(ИЦ)А ТУЖИ – КАДИЈ(ИЦ)А СУДИ

У протеклих 7-8 мјесеци написао сам пар текстова кроз које сам се критички осврнуо на рад Савеза ЦГ, а поготово на начин вођења тог Савеза од стране наше предсједнице (Ангелина Вуковић). Наведени текстови објављивани су на сајту „Вечити шах“, у „Шаховској хроници“ и Блогу НВО „Дијагонале“ (блог Раде Милошевић). Критички сам коментарисао поједине текстове наше предсједнице, рад Савеза, и одлуке које је доносила наша предсједница.

Док је постојала каква-таква комуникација између наше предсједнице и мене, иста би се увијек завршавала на исти начин: наша предсједница би због немогућности да ми на било који начин парира (реплицира) сваку дискусију (и кореспонденцију) прекидала. Сматрала је да ће на тај начин успјети да ријеши одређени проблем (да се исти заборави). Наравно, није познавала моју нарав, принципијелност и истрајност у свему томе. Оног момента када ми је преко једног члана УО пренијела да јој више не достављам мејл (позваће полицију!!!, хаха), није ми ни пало на памет да јој се више на тај начин обраћам.

Истина, мени је у свему томе било много лакше, јер сам се увијек служио истином и само истином, што се за нашу предсједницу баш и не може рећи.

Док је сматрала да може са мном да се „носи“ по питању комуникација, понашала се врло дрчно као предсједник, и тада није никога консултовала нити констатовала. Оног момента када је увидјела да са мном не може изаћи на крај, тада је почела да позива у помоћ поједине чланове разних органа, да је бране и тек тада се сјетила да је она супруга, мајка, жена....

Уз помоћ одређених органа, наша предсједница је поднијела дисциплинску пријаву, гдје је она (у пријави) написала да сам, путем објављивања разних текстова, вријеђао углед предсједнице Савеза, чланова УО и шаховски савез, као инстититуцију, те сам окривљен за вербални деликт???

Ово је апсолутна неистина, јер сам се у свим текстовима увијек критички осврћао на рад наше предсједнице, и исти бих (ако има разлога) и похвалио, иако сам је много више критиковао јер је било много, много више повода за то. Исто тако, у тим текстовима, никада и нигдје нијесам поменуо (а камо ли прозивао) било ког члана УО (осим мог друга ЖО, коме сам одговорио, према заслузи, на један његов текст објављен на „Шаховској Хроници“). Иако сам имао разлога да их прозовем, управо то нијесам желио да урадим, јер сам знао да ће им наша предсједница све „објаснити и протумачити текстове и увјерити их да сам их вријеђао“ онако како то њој одговара. Најбољи примјер је текст „Четири мјесеца рада (новог) Савеза“, који је на „Вечитом шаху“ објављен 30.09.2014. године и гдје сам коментарисао текст „Саопштење за јавност“, које је објавила наша предсједница и гдје се хвалила постигнутим резултатима. У том тексту сам (критички) написао и шта је добро, али и шта је лоше урадила наша предсједница (Савез). Свакако, ко није прочитао текст, ваљало би га прочитати па ће свако сам донијети закључак ко је у праву.

Али ипак, то није био највећи проблем за нашу предсједницу. У једном свом кратком осврту објављеном у „Шаховској хроници“ (октобар 2014.) предсједница је покушала мало да ме (ис)прозива. Наравно, одмах сам припремио текст „Одговорит нашој пресједници, него шта“ који је објављен у „Шаховској хроници“, гдје сам изнио један врло поражавајући податак за нашу предсједницу. Наиме, наша предсједница се увијек представљала ка електро инжењер, а заправо има завршену гимназију.

Наша предсједница се није ни усудила да ми одговори на тај текст, па сам морао сам себи да асистирам и да у другом наставку додам још неке аргументе.

Наша предсједница је одмах, то вече када је изашао мој текст, звала скоро све чланове УО и тражила од њих да „појединачно и екипно“ реагују. Чак је ишла толико далеко (ниско) да је звала проф Горана Томића и пријетила му због објављивања текстова. Жао ми је што проф Томић никада није желио (мени) да коментарише те ноћне позиве. Епилог је познат: након свих тих пријетњи проф Томић је укинуо рубрику „Коментари и реговања“. Ипак, наведена рубрика није укинута због (мог) писања, већ због разних пријетњи и непријатности што их је имао проф Томић.

Када је увидјела да не може са мном да изађе на крај, одлучила је да поднесе дисциплинску пријаву. И док за поједине шаховске раднике, због свог (не)чињења или лошег рада никада није било ништа предузето, ето ја треба (и морам) да будем кажњен због писања. А писао сам само истину и износио аргументе.

Дисциплинска комисија је одбацила пријаву, међутим, наша предсједница се жалила самој себи..., тј. УО, који је на „демократски начин“ одлучио да ме казни забраном суђења у 2015. години, у организацији Савеза.

Ипак, ради појашњења и хронологије, подсјетићу заинтересоване читаоце (ако их уопште има), како је све то почело.

Разлог сукоба између наше предсједнице и мене

Комплетна и непотребна писанија (са моје стране) је настала због некоректних потеза наше предсједнице:

1. У току припрема за смјену претходног руководства и за вријеме Радне групе, био је договор да за све особе које су играле важну улогу у том (претходном) руководству нема мјеста у новим органима Савеза. То је био и нормалан и очекиван потез, уколико је Савез желио да се у потпуности дистанцира од претходног, (ис)компромитованог руководства. Ипак, наша предсједница се није држала тих договора, већ је у УО изабрала особу који је у претходном мандату имала врло одговорну функцију (члан Надзорног одбора) и која је сво вријеме подржавала тадашњег предсједника Савеза!? Е па свака част предсједнице на том избору и одржаном (предизборном) обећању.

Свакако да је најзанимљивије образложење зашто је ту особу изабрала у УО, па да подсјетим. Дан прије Изборне Скупштине (16.05.2014.) када сам јавно рекао да не желим да обављам никакву функцију у Савезу, из принципијелних разлога (због избора мог „друга“ у УО), наша предсједница је рекла чувену реченицу: „Он нас је лијепо дочекао..., и он је дао мени глас...“. У канцеларији Савеза, у том тренутку је било присутно више особа. Ето, који су критеријуми наше предсједнице за избор у УО. Ово је добар наук и за све (евентуално) нове чланове УО, на који најједноставнији начин могу постати чланови најважнијег органа у Савезу, лијепо је дочекајте... Зашто је тај избор само мени засметао, а другим особама није засметало, то је питање за њих. Појединци су изгледа били задовољни што су они изабрани у одређене органе, тако да њима до те принципијелности није било ни битно.

2. Десетак дана након избора, доставио сам приватни мејл ГМ Николи Ђукићу и нашој предсједници, гдје сам им врло прецизно објаснио гдје је наша предсједница била врло некоректна (за вријеме Радне групе) према мени. Свакоме, ко је прочитао тај текст „Ситне мале некоректности“ (који је у међувремену постао јаван, јер га је наша предсједница уврстила као „доказни материјал“ за дисциплинску пријаву) било је потпуно јасно да је наша предсједница у наведеном периоду, била некоректна према мени. Али, шта би она требала да уради? Да покуша да одговори на све наведене примједбе и чињенице -то је просто немогуће, јер нема аргумената. Да се извини? Е па не посједује она такав ментални склоп, да би могла тако нешто да уради. И зато је одговорила да нема она времена ни за породицу, а камоли за читање мојих дописа! Значи тако. Док сам јој требао да агитујем (лобирам) и зовем поједине представнике клубова, тада је била врло коректна и пуна разумијевања према свима. Сада више нема времена за мене. Тако значи наша предсједница покушава да (ис)користи поједине особе. Е, тако неће моћи. Не, барем када сам ја у питању. И због тога сам одлучио да је почнем прозивати. Прво, директном комуникацијом, док ми није запријетила полицијом (хаха), затим дописима Савезу.

Наравно, слао сам и одређене примједбе УО, да се изјасне по том питању. На жалост, ниједна примједба достављена УО (преко канцеларије Савеза) уопште није ни разматрана.

3. У једном коментару објављеном у „Шаховској хроници“, наша предсједница је признала да на поједине (моје) мејлове није одговарала, како је написала: на неке намјерно, на неке ненамјерно (због заузетости). Тако значи. Наша предсједница је покушала да ме игнорише. Овакво понашање предсједника Савеза је заиста некоректно. Не због покушаја игнорисања моје маленкости, већ било које особе из свијета шаха.

Када сам видио да на један нормалан и коректан начин у Савезу нећу моћи ништа да регулишем, онда сам одлучио да текстове објављујем на сајту „Вечити шах“, у „Шаховској хроници“ и на сајту НВО „Дијагонале“, на блогу Раде Милошевић и да је по мало прозивам.

Све прозивке које су упућене искључиво и само њој, она је покушала да то представи како је то напад на Савез, напад на чланове УО и друге органе Савеза, што апсолутно није тачно. Иако сам имао могућности и повода да јавно критикујем поједине одлуке чланова УО, то ми није падало на памет да радим. Иако сам био понекад незадовољан са појединим одлукама чланова УО, никада ни једног члана нијесам прозивао. Дапаче, преко пар чланова УО покушавао сам на све могуће (и немогуће) начине да се сви неспоразуми између наше предсједнице и мене ријеше на коректан начин. На жалост, нико од њих ништа није урадио по том питању.

-Разло(г)зи за дисциплинску пријаву

Поред изношења одређених истина, на које наша предсједница није имала могућности и аргумената да одговори, њој је највише (а вјерујем и једино) засметало што сам је прозвао да се лажно представља, када је у питању стручна спрема.

Наиме, наша предсједница се представља као електро инжењер, а заправо има завршену гимназију и уписала је ЕТФ у Подгорици, гдје је, изгледа, дошла до друге године. И ово је свакако, јако много, па јој не треба много замјерити. Ипак, до дипломе јој треба још много и некоректно је да се представља као електро инжењер. Често сам коментарисао и сва њена хвалисања, глупаве услове (нпр. возачка „Б“ категорија, као услов за секретара, а Савез не посједује ни бицикл) и многе друге пропусте у раду наше предсједнице. Ето то су прави (и једини) разлози за дисциплинску пријаву.

Е, сада можете да замислите каква је то „пљуска“ за нашу предсједницу, када се нешто овако јавно објави и она избламира по питању стручне спреме. Само да подсјетим, она је била та која ме је прва прозвала због стручне спреме, али за разлику од ње, ја се никада, нигдје и никоме нијесам криво (лажно) представљао.

Истина, наша предсједница је сада мало промијенила тактику, и како сам чуо (извор близак Савезу) сада се представља као машински инжењер. Ко зна, можда ће ускоро и то промијенити.

Када је наша предсједница (у)видјела да нема начина, а поготово аргумената да се избори са свим тим мојим писанијама, одлучила је да покрене одређене механизме и да је одређени органи Савеза „узму“ у заштиту.

-Припрема за кажњавање

На сједници УО (17.11.14) наша предсједница је све припремила да се ја одмах казним. Тражила је да УО одмах донесе одлуку о кажњавању, у трајању од двије године. Да би појачала своју намјеру о кажњавању наша предсједница се није либила да изнесе многе неистине... Једна од тих је врло приземна и јадна. Пред свима је рекла да сам је вријеђао, да сам јој у мејлу написао да је лака... А истина је сасвим другачија. Иако сам (у неким од претходних текстова) тај случај детаљно описао, није лоше да га укратко опет опишем. У нашој преписци, написах јој: с обзиром да си лака на писању, није ти проблем да ми одговориш на овај мејл. Наша предсједница ми одговара: јесам лака на писању, али немам времена ни за породицу... Да ли ниже од оваквог подметања може да буде? Срамота...

Иако је један члан УО (тада, на сједници) покушао да је замоли, да прочита ту цијелу реченицу, а не само дио те реченице, наишао је на врло груб и хистеричан наступ наше предсједнице.

Сада, када је имала главни разлог за покушај кажњавања (њено образовање), требало је наћи начин да то и оствари. Зато је све припремила да УО, одмах, на тој сједници мени изрекне одговарајућу (васпитно поправну) мјеру. Само захваљујући појединим разумним људима из УО (ГМ Ђукић Никола и ФМ Пајковић Владимир), такав приједлог није прошао. Нашој предсједници су некако (вјероватно, веома тешко) објаснили да је УО другостепени орган и да тај орган није надлежан за доношење одлуке у првом степену.

-Подношење дисциплинске пријаве

Када је пропао план, наше предсједнице, да се одмах и на лицу мјеста казним, одлучено је да НЕКО од присутних чланова УО, поднесе дисциплинску пријаву против мене. Наравно, тај посао су „одрадили“ најближи сарадници наше предсједнице и потписали већ (највјероватније) припремљену (од стране наше предсједнице) дисциплинску пријаву. Просто је невјероватно да су појединци у стању да поднесу дисциплинску пријаву, а да прије тога нијесу ни прочитали шта све у тој пријави пише.

Ипак, морам да признам, био сам веома пријатно изненађен што ту припремљену пријаву (од стране наше предсједнице) није потписао мој „друг“ ЖО.

У тој дисциплинској пријави, која има око 70 листова, налазе се скоро сви моји текстови који су јавно објављивани и многи приватни мејлови. Међутим, био сам јако изненађен када сам у дисциплинској пријави примијетио мејл који сам доставио једном мом „другу“, који ме по „наређењу“ наше предсједнице критиковао преко „Шаховске хронике“. И тај мој „друг“ је доставио тај приватни мејл нашој предсједници, што је (по мом мишљењу) врло некоректно са његове стране. Али, то је вјероватно био покушај стицања поена код предсједнице, у чему је касније и успио.

Прелиставајући пријаву, био сам шокиран када сам наишао на (доказни материјал!?) приватну преписку између наше предсједнице и ИА Такиса Николопоулоса, предсједника судијске комисије ФИДЕ. Зар је могуће да се наша предсједница и са тим служи, да приватне мејлове познатих шаховских функционера, без одобрења, јавно објављује. Е свака част на том потезу. Било би добро да сви из свијета шаха, који имају коренспонденцију са нашом предсједницом буду свјесни да увијек постоји могућност да ће и њихови приватни мејлови једног дана бити јавно објављени. На тој сједници УО (17.11.2014.) наша предсједница је поднијела неопозиву оставку, и то су сви штампани медији у ЦГ и објавили. Ипак, нашој предсједници ни та неопозива оставка није ништа значила, већ је поднијела и она (18.11.2014.) дисциплинску пријаву против мене. Наравно, она на то има право, али је проблем што се у тој пријави потписала као предсједник ШС ЦГ??? Ко зна, вјероватно је заборавила да је дан раније поднијела оставку.

Касније се показало да јој је власт јако битна и организована је Скупштина савеза, са једним циљем, давању подршке нашој предсједници.

Саме пријаве су скуп глупости, које заиста немам потребе ни коментарисати. Углавном, од свих тих написаних глупости апсолутно није ништа тачно. И што рече један мој шаховски пријатељ: па да је и све тачно, у чему је ту проблем. Ја сам је прозивао, могла је и имала могућности да реагује, ако сматра да нешто није истина. Али како да реагује. Да ли има било какве аргументе. А диплома инжењера?

Њој једино смета моје прозивање у вези њеног лажног представљања, по питању стручне спреме. Па то је врло једноставно доказати, нека скенира диплому и нека је покаже. У том случају бих јој се јавно извинио.

-Одлука Дисциплинске комисије

По Статуту ШС ЦГ, конституисање ове комисије врши се на предлог предсједника УО. Иако је наша предсједница водила рачуна да (јој) у свим битним органима буду поверљиве и лојалне особе (ради потпуне и апсолутне контроле), није водила рачуна да такве особе одреди и за Дисциплинску комисију. Дисциплинска комисија (Бошковић Момо, др Лекић Драган, Ралевић Зоран) је заказала саслушање „окривљеног“ за 16.12.2014. Након мог „саслушања“ и аргументоване одбране, наведена комисија је донијела одлуку да (ВБ) није дисциплински одговоран да је почистио преступе наведене у пријавама бр.620-14 и 612-14.

У образложењу дисциплинске комисије, између осталог пише: „...Својом изјавом Балшић је оспорио наводе из поднијетих пријава и казао је да он није поступао са намјером да вријеђа било кога а најмање Шаховски савез Црне Горе. Напротив његова намјера је била, и сада је, да Шаховски савез ради још боље а то може да на тај начин да се појединци критикују како негативно тако и позитивно...“

Ето, то је била одлука особа (Дисциплинска комисија) који нијесу били под контролом наше предсједнице, и који су размишљали својом главом.

-Жалба (наше предсједнице) на одлуку дисциплинског органа

Сви шаховски пријатељи (и познаници) су ми говорили да је ослобађајућа одлука Дисциплинске комисије апсолутно очекивана (и једино могућа) одлука. Након тога, нико и нигдје није помињао ту одлуку. Нико ме није ни упознао са жалбом наше предсједнице на одлуку дисциплинске комисије. О свему томе сам сазнао тек када сам прочитао одлуку УО о кажњавању, на сајту ШС ЦГ. И када сам (155 дана након подношења) добио жалбу наше предсједнице, на одлуку Дисциплинске комисије, увјерио сам се да тамо опет стоји хрпа глупости, неистина и лажи.

-Одлука УО

Дана 13.04.2015. године УО је „разматрао“ жалбу наше предсједнице и донио одлуку да ме казне. Да, управо тако, наводно је „разматрао“ жалбу. То је једноставно припремљен сценарио од стране наше предсједнице, која је све изрежирала, а члановима УО није ништа друго преостало већ да гласају. И гласали су „по савјести“, него како.

За моје кажњавање били су: три члана УО који немају никакве везе са шахом, који ме не познају и који уопште нијесу упознати са ситуацијом, већ само са оним што им је (и како) наша предсједница објаснила. А могу да претпоставим шта им је све (наша предсједница) рекла о мени и како ме је представила. Такође, руку су дигли и два члана УО (из свијета шаха) који су иначе и поднијели дисциплинску пријаву против мене. То је једноставно било и очекивано. Трећи члан из свијета шаха, који је гласао, је био мој друг ЖО. Па да ли је било могуће и очекивати да ће он бити против? Наравно, да би све било „транспарентно и јавно“ свој допринос је дала и наша предсједница, која је у тренутку гласања напустила канцеларију (мјесто одлучивања), тако барем пише у Закључку са сједнице УО. Једино не знам гдје је била наша предсједница у том тренутку? Вјероватно испред канцеларије, али на вратима канцеларије Савеза више нијесу мат стакла (велике промјена наше предсједнице), већ се све, са улице види. Ипак, вјерујем да то нашој предсједници није потребно (посматрање како ће ко гласати), имала је она довољно поузданих особа (присутних) који ће је врло прецизно и о свему обавијеститити. У сваком случају, одлука је (очекивано) донешена једногласно.

Жао ми је што састанку УО није присуствовао ФМ Пајковић Владимир, члан тог органа. Да је он гласао за казну, заиста бих се замислио. Увјерен сам да за тако нешто никада не би гласали ни бивши чланови УО ГМ Ђукић Никола и ФМ Попадић Драган. И док је Ђукић поднио оставку, ФМ Попадић Драган је без икакве најаве и образложења смијењен са те функције, а на његово мјесто су дошле повјерљиве особе наше предсједнице. А главни (можда и једини) гријех ФМ Попадића је био тај што ме увијек позива да судим све турнире у Тивту, које он организује. Тога су свјесни многи љубитељи шаха, а тога је свјестан и сам Попадић. И он никако да се „опамети“. Недавно (18.04. и 24.05.) опет ме звао да судим у Тивту.

-Задовољство због одлуке УО, ради појединих особа

Ипак, и ова „васпитна мјера“ даје ми одређене разлоге за задовољство. Једна особа из свијета шаха ми је рекла да је било очекивано да ће ме дисциплинска комисија ослободити одговорности, јер сам ја, на Скупштини Савеза (шест дана прије одлуке дисциплинске комисије) дао глас подршке за нашу предсједницу. И сада, та особа је то протумачила: ја ћу да дам подршку предсједници, а мене ће дисциплинска комисија ослободити свих оптужби. Жалосно је како појединци покушавају да исконструишу поједине одлуке. Прво, ја нијесам особа ни за какве мутне радње, а камоли за такве (ниске) потезе и договоре. То код мене не пролази. Друго, ја сам одмах, на почетку рада Скупштине, рекао да ћу подржати нашу предсједницу и да по том питању може бити растерећена. Али зато сам је тако и толико искритиковао, да то вјероватно неће заборавити до краја живота. Увјерен сам да би наша предсједница више вољела да сам ја, на Скупштини Савеза био против ње, само да не износим све што сам рекао о лошем и нетранспарентном раду Савеза. Шта би њој, значио мој глас против? Апсолутно ништа, а многи би, између осталог помислили да је то, на неки начин, моја лична освета нашој предсједници. Из тог разлога драго ми је што су ме казнили, ваљда се и та особа увјерила да никаквих договора није било.

Такође, један лик је на страницама „Шаховске Хронике“ изразио одређено незадовољство што је дошло до сукоба између наше предсједнице и мене и изнио разочарење што Управни одбор није више и боље заштитио нашу предсједницу. Одмах сам тој особи одговорио (приватни мејл) и мало му појаснио неке ствари. Прослиједио сам му један мејл, на основу којег је и сам могао мало боље да сагледа комплетну ситуацију. Истина, имао сам намјеру да му још једном, мало опширније све објасним, али одустао сам од тога. Увидио сам да појединцима једноставно не можеш ништа објаснити, јер они то једноставно не желе да схвате... За даљу кореспонденцију са њим, по том питању, нијесам имао воље. А зашто је он, тако отворено стао на страну наше предсједнице, то вјероватно он најбоље зна. Претпостављам да постоје и разлози за то. Због ових (и оваквих) особа ми је изузетно драго што ме је УО казнио.

-Пропусти код доношења одлуке УО

На одлуку дисциплинске комисије, наша предсједница је наводно благовремено поднијела жалбу. Да ли је то заиста жалба поднешена на вријеме, тешко је то сада рећи. Лично сумњам да јесте, али то је тешко доказати. Ипак, и поред тога, направљени су одређени пропусти:
-Канцеларија Савеза мене (ни чланове Дисциплинске комисије) није уопште обавијестила о томе да је наша предсједница поднијела жалбу,
-Наведена жалба није достављена мени (нити члановима дисциплинске комисије). Жалба ми је достављена тек на (лични) писани захтјев, 28.05., заједно са одлуком о дисциплинској мјери УО.
-Наша предсједница је написала жалбу због: 1. Погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања; 2. Погрешне примјене материјалног права.
-На основу њене жалбе, УО је морао да донесе одлуку да дисциплинску пријаву врати Дисциплинској комисији на поновно одлучивање. (Уколико је наша предсједница сматрала да чланови тог органа које је наша предсједница изабрала (Дисциплински орган) неће одрадити онако како би она жељела-хтјела, требало је расформирати тај орган и формирати други, онај који ће радити по њеном диктату). Наша предсједница је из истог разлога (неће да раде како она жели) расформирала Одбор судија.
-Зашто на претходној сједници УО (фебруар) није расправљано о тој жалби, или барем да је евидентирано да је наша предсједница поднијела жалбу.
-Извјестилац те тачке је била Маја Љумовић (админ радник Савеза)! Зашто није позван предсједник (или било који члан) Дисциплинске комисије да испред УО објасни зашто су донијели такву одлуку.
-Зашто нијесам позван на сједницу УО да се чује и друга страна, већ (нешаховске) особе доносе одлуку, на основу тога како им је наша предсједница објаснила.
-Зашто нијесу тражили да се на наведену жалбу изјасним у писаној форми, па да им све потанко и врло прецизно све објасним. Наравно, то није долазило у обзир, јер би онда сви знали праву истину, и вјероватно нико од чланова УО не би подржао идеју (предлог) наше предсједнице о кажњавању.

Ето, из тог разлога сматрам да је ово класичан примјер –кадиј(иц)а тужи, кадиј(иц)а суди. Иначе жалба на одлуку Дисциплинске комисије и одлуке УО о кажњавању је писала иста особа, тј. наша предсједница. То се види по стилу и начину писања. Да би се убудуће избјегло малтретирање и исцрпљивање „оптуженог“, чланова Дисциплинске комисије и Савеза, предлажем да се усвоји –Анин дисциплински правилник-, који ће јој омогућити да без икаквих доказа и испитивања наша предсједница може кажњавати кога хоће и када хоће. Ја ћу увијек подржати такав предлог. И не би се чекало да прође више од четири мјесеца од одлуке Дисциплинске комисије, до одлуке (рјешење) УО. А ја сам са жалбом и рјешењем УО упознат тек након 35 дана, и то на лични захтјев.

У сваком случају, наша предсједница је (за сада) постигла побједу по овом питању. Али, вјерујем да ћу уз помоћ надлежних судских органа, на које ме је упутила наша предсједница у рјешењу УО (поука о правном средству) врло брзо изједначити... А касније, видјећемо.

Балшић Веселин