Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Кадетска тортура

Кадетска тортура

16.04.2015 / ЖИМ Стојановић, Марија Р (2150)

Утисци са кадетског првенства Србије...

ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ СРБИЈЕ, ВРБАС, 9.4.-15.4.2015.

Поштовани читаоци сајта и уредниче,

Након завршеног кадетског првенства државе желела сам да вам пренесем нека запажања са овог најјачег кадетског турнира у држави. Наиме, сви знамо да се овај турнир традиционално одржава сваке године у време пролећног распуста. Такмичари се припремају током целе године како би учествовали и освојили титуле шампиона на овом турниру, а самим тим изборили и пласман на европско, тј. светско првенство.

Сматрам да нам је свима дужност који смо присуствовали овом турниру да вам пренесемо две јако важне ситуације.

Ситуација бр.1

Сама организација турнира је почела с брда с дола. Већина родитеља и тренера имала је опречне информације где ће се турнир одржавати. Прве информације, на основу кандидатура, биле су да ће организација турнира припасти Кладову или Крагујевцу, на крају (на мање од месец дана до турнира) испоставило се да ће нас ове године угостити град Врбас. Иако, искрена да будем, је доста нас стрепело да ли ће се турнир уопште одржати, јер није лако да неки хотел прихвати да после овог турнира треба организовати и два најјача сениорска турнира (женски и мушки шампионат). Услови су били као и у Суботици прошле године, 2400 динара по особи за пун пансион у свим типовима соба (двокреветне, трокреветне и четворокреветне), у хотелу “Бачка” где се турнир и одржава.

Када смо стигли у хотел нисмо били нарочито одушевљени смештајем, али смо сматрали да је битно да је чисто и да су оброци прилагођени такмичарима. Међутим, оброци у хотелу су били више него “сиромашни”. Кромпир сваки дан припремљен на три различита начина са нечим што се назива месом је било недовољно за такмичаре до 8 година, а камоли за старије групе и пратиоце. Све то зачињено нељубазношћу хотелског особља које се односило према нама као да треба да им будемо захвални јер су уопште нешто и припремили. У свему томе је највише предњачила госпођа за коју се испоставило да је шеф кухиње. Након константних жалби, од Ускрса су нам оброци побољшани, што значи да је требало трпети 4 дана да би се нешто исправило!

Да се мало осврнем на смештај. Собе чисте и уредне, могу да кажем за двокреветне. Замислите изненађења када су многи старији учесници ушли у своје собе и схватили да немају купатила и да ће морати да користе заједничке тоалете и купатила. Ту вам прилажем и фотографије да сви видите услове у којима су та деца боравила 7 дана.

Један од службеника хотела је био мало неопрезан, па је изјавио да се нада да неће пасти киша јер им прокишњава на петом спрату. Киша није била потребна да једном дечаку у соби падне плафон. Срећа у несрећи је та да момак у то време није био у соби, па је избегнута врло ОЗБИЉНА ситуација. Уверите се и сами како је то изгледало (речено ми је да су му уништени компјутер и телефон , али то не могу да тврдим). Ви сада добро размислите где смо ми то послати и где су то наша деца, ученици и наша шаховска будућност били. Више ме ни не чуди што је сваке године све мањи број учесника. Господо драга за ово би врло лако могло да се одговара ако се неко мало више заинтересује.

Ситуација бр.2

Моје учешће на овом турниру је било пратилац и тренер деце из клуба. Са мном у соби био је дечак који је учествовао у групи до 8 година. Сви играчи из мог клуба (деца до 8 и 10 година) са родитељима били су смештени на трећем спрату. Последње вече турнира је нешто што бисмо сви најрадије да заборавимо.

Како сам и сама била кадет знам шта значи последње вече на турниру. Међутим, бахатост и безобразлук нових генерација је овај пут превршила сваку меру. У соби која се налазила тик уз собе где су биле смештене мајке и очеви са децом у 01:00 почиње журка. Алкохол, трава (признао ми момак који је био присутан, а и ми смо чули како се нуди девојкама), вика, псовке натерало ме је да око 03:00 устанем и одем до те собе. Најљубазније сам их замолила да се утишају, јер су у собама до деца. Наравно то је био узалудни покушај, јер ми се чини да су после тога били још гласнији. У моменту сам размишљала да позовем и полицију, али ме је спречило то што познајем оца једног од њих и знам га као доброг човека. Једна од мајки покушала је да се жали на рецепцији, али они су били немоћни да их спрече. У једном моменту из чисте обести су око 02:00 куцали на врата собе где је била смештена Невена Ђорђевић са мајком и када им је жена отворила (мислећи да се нису повредили) само су јој се смејали у лице. Ова тортура је трајала до 06:00, а последње коло је почињало у 09:00, три сата након лудог и незаборавног провода. Могу вам рећи да су неки од њих мало и дремали за време партије!

Родитељи и тренери, у свему овом учествовало је њих двадесетак, што девојака, што момака. Знајте да је Вашим ћеркама нуђена трава (све су људи чули), питајте их, причајте са њима. Ми смо поднели пријаву дисциплинској комисији Шаховског савеза Србије са пет имена, али је једна особа са тог списка дала допуну са још преко десет имена ко је све присуствовао. Можда се ту неко случајно нашао и жао ми је због тога, нећу грешити душу, али ми смо све то трпели и неиспавани нашу децу возили назад кућама.

Господин Маравић, коме смо предали пријаву, тврди да је то увек иста скупина деце која је хаос направила и у ученичком дому у Суботици (на прошлогодишњем кадетском првенству државе).

Шта учинити? Смислите казну, јер када је једном спроведте заштитићете све и спречити овакве инциденте.

Мада ми се чини да ће епилози ових прича бити следећи: Такмичари, тренери и родитељи ће вам “бити захвални” јер сте нам пружили прилику да нам опет организујете државно, па чак и по цену да ће нам нешто пасти на главу. А момци и девојке ће проћи само са усменим укором, јер ипак су они “само деца”.