Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Тајне рејтинга

Тајне рејтинга

12.03.2015 /   Андрејић, Владица (2268)

Преносимо фељтон "Тајне рејтинга" из Политике...

Претходна два понедељка на шаховској страни Политике могли сте да пратите причу о рејтингу. На молбу Марјана Ковачевића ја сам написао неко своје виђење поводом инфлације рејтинга. Можете видети и виђење велемајстора Вучковића у првом броју и виђење велемајстора Матановића у другом броју.



Тајне рејтинга (1), Политика, 02.03.2015

Бројке које повезују поколења

Различита виђења др Владице Андрејића и велемајстора Бојана Вучковића о томе да ли номинално већи рејтинг данашњих велемајстора значи и виши ниво игре у односу на претходнике

У серијалу о рекордима шаховског рејтинга нису отварана питања реалног значења бројки које данас обележавају снагу велемајстора. Шаховски рејтинг је као и тениски осмишљен крајем 60-их прошлог века, али са суштинским разликама. У тенису је то број поена кумулиран у току једне године, а у шаху може да се увећава или умањује читавог живота. Шта онда значи највећи рејтинг: да ли је то релативна надмоћ у својој генерацији, или мерило објективне снаге у свим временима? Или, мешавина оба, модификована инфлацијом?

Ако прва осморица на данашњој светској листи достижу или надмашују Фишеров рекорд из 1972, није логично да та бројка показује њихову надмоћ у својој генерацији. Да ли Каруна, Накамура и Гири играју као Фишер, или још боље? Објашњења смо потражили од двојице шахиста и математичара, а верујемо да ће и други имати шта да кажу. Наш највећи стручњак за питања рејтинга, др Владица Андрејић, изненадиће многе својим ставом у поређењу генерација:

– Рејтинг систем већ 45 година функционише на сличан начин, иако се много шта променило. Прве листе бројале су мање од 600 играча, са доњом границом од 2.200 поена, што је неко пристојно разумевање игре, на нивоу мајсторског кандидата. Из комерцијалних разлога, Светска шаховска федерација (ФИДЕ) спустила је доњи праг на 1.000 поена, те је број играча на листи недавно пребацио 200.000. У оваквим условима систем има превише аномалија, а ФИДЕ прилично неспретно покушава да их поправи.

Колика је инфлација рејтинга?

– Занимљиво је да ФИДЕ све промене рејтинга чији децимални део износи 0,5 увек заокружује на горе, уместо правилнијег статистичког заокруживања на парну цифру. То нас доводи до инфлације од отприлике једног поена на сваких 20 играча који су били активни у току месеца. Промене на последњој листи имало је око 30.000 играча, односно око 15% популације, што нам даје инфлацију од отприлике 0,09 рејтинг поена по човеку годишње, односно рејтинг поен на око 11 година.

Да ли то може да буде значајан извор инфлације?

– Ово претходно је шала која треба да буде схваћена озбиљно. Моје мишљење је да реалне инфлације нема! Може се извршити анализа конкретних потеза на основу статистички обрађених одступања од водећих линија јаких компјутерских програма. Анализе историјских партија које је урадио Кен Реган показују јаку везу између рејтинга играча и квалитета њихових потеза. Врхунски играчи данас играју објективно боље потезе неголи бивши светски шампиони, те отуда и већи рејтинг. У складу са резултатима те анализе реалније је говорити о дефлацији.

Има ли и других доказа за такав став?

– Погледајте моју табелу свих наших играча који су ишли преко 2.600. У њој су представљени њихови највиши домети уживо (са датумом врхунца), као и њихов највећи званични рејтинг (са датумом листе). Да постоји инфлација, зар не бих ту листу чешће ажурирао? У последње време само је Шолак померао сопствене границе, али не зато што време пролази, већ зато што је шаховски напредовао, посебно због финансијске подршке Турске федерације коју сада представља.

# Име Нај Датум Ело Датум
1   Иван Иванишевић 2684.0 26.05.2012 2664 01.07.2008
2   Роберт Маркуш 2652.8 09.07.2011 2652 01.07.2011
3   Љубомир Љубојевић 2648.2 29.06.1983 2645 01.01.1983
4   Бојан Вучковић 2641.3 05.05.2010 2640 01.05.2010
5   Драган Шолак 2639.8 14.07.2014 2639 01.07.2014
6   Игор Миладиновић 2635.4 05.07.2004 2630 01.07.2004
7   Милош Перуновић 2634.1 22.05.2013 2630 01.05.2013
8   Бранко Дамљановић 2625.0 02.04.2006 2625 01.07.2006
9   Александар Ковачевић 2621.3 19.03.2008 2616 01.04.2008
10   Никола Седлак 2605.7 23.06.2007 2605 01.10.2007
11   Михајло Стојановић 2604.6 14.06.2007 2601 01.07.2007
12   Светозар Глигорић 2601.6 17.07.1971 2600 01.07.1971

Да ли ова табела сугерише да је Маркуш 2011. играо на сличном нивоу као Љубојевић када је био трећи на свету?

- Мој метод мерења квалитета игре само на основу одиграних потеза је у експерименталној фази. Тестирао сам све партије из базе које је играо Маркуш 2011, као и оне које је играо Љубојевић 1983. Резултати су јако слични, при чему је Маркуш за нијансу квалитетнији, нијансу која је мања од статистичке грешке. Оба резултата одговарају квалитету између 2.650 и 2.700, што се у потпуности слаже са реалним подацима.

Велемајстор Бојан Вучковић се на Андрејићевој листи најуспешнијих домаћих играча по рејтингу (од 1971) налази на високом четвртом месту. Он сматра да номинални рекорди трпе инфлацију:

– Отприлике до маја 2012, постојала је инфлација од просечно једног поена на рејтинг-листама првих 100, што је у доба када су рађене на свака три месеца износило 4 поена годишње. Један од фактора је правило од пре двадесетак година да играч са доминантно већим рејтингом (на пример 1.000 поена) добија победом 0,8 поена и са таквим противницима готово гарантовано напредује. Други, може да буде већи коефицијент за млађе играче. Ако млађи шахиста са рејтингом 2.000 одигра снагом 2.350 поена и ремизира са играчем те снаге, зарађује отприлике 4 х 2,5 = 10 поена. Пошто његов ривал губи само 4, листа је у плусу за 10 – 4 = 6 поена. Од 2012. инфлација је потпуно заустављена, а пошто је било више измена у обрачуну рејтинга, не знам која је пресудно утицала.

Игра ли данашња генерација боље од претходних, као што рејтинг говори?

– Тешко је рећи. У последњих десетак година, због изузетног напретка шаховских програма, игра у отварању се знатно унапредила, па најбољи много ређе греше у тој фази, него претходници. У осталим фазама снага је остала иста, а можда је и за нијансу ослабила, посебно у завршницама. Шахисти сада морају да посвећују много више пажње отварањима, па се на остале фазе троши много мање времена! Наравно, није за поређење снага Каспарова на врхунцу, средином деведесетих (рејтинг око 2.800) и данас Ананда, Гирија или Топалова, да не идемо даље у 80-те и 70-те. Успешност у односу на генерацију се види из рејтинга, али и ривали Карлсена су, донедавно, зарађивали рејтинг из листе у листу, баш због инфлације рејтинга.

Марјан Ковачевић



Тајне рејтинга (2), Политика, 09.03.2015

Разлике између ефикасности и даровитости

Шаховски рејтинг је једна од малобројних скала којом би теоретски могла да се упоређују достигнућа појединаца у последњих 45 година – под условом да у том периоду није било математичких девијација у самом систему. (Друга таква скала је новчана зарада, али ту су непобитне и инфлација и вредносне девијације...) У овом серијалу износимо супротстављене ставове о поузданости шаховског рејтинга као апсолутне мере кроз време, али и тражимо одговор на питање: шта заиста рејтинг мери? Велемајстор Александар Матановић, сведок многих генерација великих шампиона, сматра да се инфлација у данашњем рејтингу подразумева. Са становишта математичке анализе, др Владица Андрејић заступа став да већи рејтинг данашње генерације значи и већу шаховску снагу. На питање Матановића: који зналац може да одмери разлику бивших и садашњих, Андрејић одговара: јак шаховски програм, уз одговарајући математички апарат.

Важно је да се разјасни да рејтинг не упоређује генерације по даровитости, а камоли – генијалности. Када се стави у корелацију са компјутерским оценама одиграних потеза, рејтинг мери суву ефикасност, достигнуту и на основу разлика у општем знању и техникама тренинга у појединим добима. Роберт Фишер је говорио да је Пол Морфи имао таленат да победи било ког играча било које ере, под условом да има времена да простудира модерну теорију и идеје. Слично се може рећи и за многе друге великане прошлости. Ако данашњи средњошколац више зна о струји од Тесле, да ли је паметнији или значајнији од њега? Рејтинг такође не пореди доприносе играча шаху, теорији или историји, што је за публику често далеко важније. Наведимо само један пример који се не мери рејтингом: у Сенти је јуче меморијалним турниром обележен данашњи дан, као 72. Фишеров рођендан. Да ли ће икоме у будућности бити указане такве почасти? Ни генијалне комбинације које су шаху дале магичну привлачност не могу да се постављају у корелацију са рејтингом играча или свих потеза у партији, јер су често плод претходних грешака. И не само у шаху: Пеле је говорио да су најлепши голови „маказицама” обично исправљене грешке играча који није стигао на време да захвати лопту главом. И уопште, свођењем шаха на математичку прецизност губе се не само људске чари, него и шароликост свих појединачних стваралаца његове историје.

Зато се, између емотивних тонова ове дискусије, једино рационално питање своди на тешку процену: колико је пораст рејтинга кроз време слика пораста општег шаховског умећа, а колико последица математичких девијација у систему?

М. К.

Поређење је немогуће

Било је то давно. На једној седници Председништва ФИДЕ констатовали смо да су великом производњом шаховских титула оне заправо обезвређене. И шта чинити? Да ли установити нову, вишу титулу од велемајсторске, коју би стицали само учесници Турнира кандидата? Био је то један од предлога.

Три разлога су била против. Назив, рецимо, супер велемајстор и слично – претенциозно, ружно. Затим: шта ако у будућности Турнир кандидата замени нешто друго? Пресудио је Кампоманесов аргумент: девалвиране су титуле, али у земљама у којима тек ниче интересовање за шах велемајсторска титула, макар само једном њиховом шахисти, подстиче развој игре.

Исто тако се отео контроли и рејтинг – систем који је смислио Ело, који је огромно помогао ширењу шаха. Проналазач није отклонио његове негативне ефекте који ће се јавити у будућности. Временом су шахисти све лакше долазили до рејтинг-поена, што је, пре свега, одраз пропуста у систему. Отуда, поређење рејтинга садашњих водећих шахиста и рејтинга играча претходних генерација, корак је до закључка да то слика однос шаховске снаге ових и оних.

Наравно, има тежину претпоставка да су се повећали и број и снага оних најбољих, да су они који се пробију до врха самим тим бољи од шампиона из прошлости. Свеједно, тешко ми је да прихватим да би Смислов, Фишер, Карпов...., у својим најбољим данима, били инфериорни према садашњим водећим шахистима.

Зашто? Који могу бити објективни критеријуми одмеравања снага? У шаховским завршницама све је пронађено и записано. (Партије се више не прекидају после 40 потеза када обично настају завршнице и када онај коме је то требало нађе решење у књизи). Значи, помагала је некад књига, данас би то била меморија. А, за сналажење у средишњици потребно је познавати опште принципе који важе за разне врсте позиција и, наравно, тачан прорачун. Па чак и у отварањима једва да има простора за креативност. Ласкер је рекао да партија почиње тек од петог потеза, да је све пре тога истражено и утврђено. Данас, исто то од 20. потеза. У том најосетљивијем делу партије поодавно се приликом избора отварања дешава да шахисти користе и ово: ново је све што је добро заборављено (Фишер се тиме бавио), и избор путева које је пракса одбацила као лошије, али који не погодују супранику.

Како, дакле, одмеравати ове и оне ако рејтинг не даје поуздани одговор? И какви би то требало да буду зналци који ће на основу гомиле одиграних партија доносити суд?

Александар Матановић, велемајстор

# Име Нај Датум Ело Датум
1   Магнус Карлсен 2889.2 21.04.2014 2882 01.05.2014
2   Гари Каспаров 2856.7 03.03.2000 2851 01.07.1999
3   Фабијано Каруана 2851.3 08.10.2014 2844 01.10.2014
4   Левон Ароњан 2835.5 02.02.2014 2830 01.03.2014
5   Вишванатан Ананд 2820.7 26.01.2011 2817 01.03.2011
6   Владимир Крамник 2817.5 29.03.2013 2811 01.01.2002
7   Веселин Топалов 2816.9 24.04.2010 2813 01.07.2006
8   Александар Гришчук 2813.6 15.02.2015 2810 01.12.2014
9   Аниш Гири 2802.8 15.02.2015 2797 01.02.2015
10   Хикару Накамура 2802.5 16.02.2015 2789 01.01.2014
11   Тејмур Раџабов 2799.6 02.09.2012 2793 01.11.2012
12   Александар Морозевич 2798.9 24.08.2008 2788 01.07.2008
13   Василиј Иванчук 2791.5 06.07.2008 2787 01.10.2007
14   Роберт Фишер 2789.7 03.08.1972 2785 01.07.1972

Рачунар врховни судија

Упоредио бих шах са атлетском трком на 100 метара. Ако неко погледа светске сезонске рекорде могао би да каже да постоји инфлација од једне стотинке годишње (занимљиво је да би за женских 100 метара рекао да нема инфлације), али то нема превише смисла. Време је донело искуства претходника, док је технологија донела нове, учинковитије начине тренинга, али и нове начине варања. Разлика је у томе што много више спортиста падне због допинга неголи у шаху због нелегалне асистенције у току игре.

Врхунски шахисти стално раде на себи и тај рад није само онај који ће да надомести оно што се заборави. Отуда долазе већи рејтинзи и то не бих назвао инфлацијом.

Недавно је Карпов изјавио како су у своје време и он и Фишер били јачи од данашњег Карлсена. Уз дужно поштовање, не слажем се. У историји шаха једино су компјутерски програми играли јаче од Карлсена. Лично верујем да би, на пример, Весли Со имао боље шансе од некадашњег Карпова да добије меч.

Данас се свака разлика између играча већа од 400 поена своди на 400, што одговара очекивању победе јачег од 92%. Мислим да је утицај овог правила на инфлацију рејтинга занемарљив, нико не воли да игра са толико слабијим противником, а увек постоји ризик да се много изгуби. Лично, нисам приметио експлоатацију овог правила.

Велемајстор Бојан Вучковић је за инфлацију навео пример млађег шахисте који вреди за више од свог рејтинга. Како млађи играч има већи развојни коефицијент (чувено К) од свог противника, он ће увећати суму рејтинга. Основни проблем рејтинг система ФИДЕ је лоше решен излазак новог играча на листу. Ми желимо да играчима придружимо бројеве у складу са тим колико вреде. Наш млади играч је лоше измерен у старту, он игра и приближава рејтинг својој снази, док у међувремену оштети све играче са којима игра јер њихови добро одговарајући рејтинзи падају. Ово је по мени пример дефлације!

Суштински, није проблем што постоје начини да се увећа сума рејтинга. То је све занемариво у односу на лоше осмишљен систем око изласка новог играча на рејтинг листу. Делује ми да ФИДЕ офрље, после само једног одиграног турнира, додељује стартни рејтинг новом играчу. Рецимо, ако је обрачун на првих 9 партија, онда утицај тих партија вреди као да су игране под К=77. Затим се К драстично спушта, по новим правилима на К=40 (до скоро је било К=30).

Погледајте пример наше младе репрезентативке Аделе Великић. Она се на листи појавила 2008. са 1491, а данас има 2208. Сваке године је зарађивала око 100 поена, а како је то радила са К=15, можете мислити колико је више вредела од штампаног рејтинга. Чим је неко сео да игра с њом већ је био у минусу, односно морао је много јаче да ради да би оправдао свој рејтинг. Чиста дефлација рејтинга! Прошле године ФИДЕ је променила коефицијенте и Адела је добила К=40. Такав коефицијент јој важи до краја ове године и надам се да ће га успешно искористити да дође на рејтинг који јој по тренутној снази припада.

Др Владица Андрејић