Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Истина и подметања

Истина и подметања

04.12.2014 /   Балшић, Веселин

Добили смо писмо од господина Веселина Балшића те га као таквог и објављујемо.

ИСТИНА И ПОДМЕТАЊА

Након објављивања текста у Шаховској хроници (ШХ), у вези постављених критеријума за секретара Савеза, са коментаром у вези услова за то мјесто, услиједила је (не)очекивана реакција од наше предсједнице. Из извора блиских Савезу, сазнао сам да је већ то вече услиједио позив појединим члановима УО и предлог (захтјев) да се реагира на наведени текст. Поједини чланови УО одмах су „поступили по наређењу“, реаговали и објавили су на ШХ те „наручене“ текстове. Док за текст ФМ Д. Попадића сматрам да је веома коректан, текст који је доставио Жељко Обадовић, сматрам да је веома сраман и некоректан.

Након свих наведених притисака уредник ШХ, проф Томић је одлучио да укине наведену рубрику „Коментари и реаговања“. Наведена рубрика није укинута због објављивања мојих текстова, већ због великог (и непримјерног) притиска од стране појединаца, који су на проф Томића (из)вршили притисак, који се на крају завршио - укидањем наведене рубрике.

На првој наредној сједници УО (након објављивања текста у ШХ) наша предсједница је тражила да се одмах предузму одређене мјере против мене. Било је предлога да се одмах казним и искључим из Савеза. Само захваљујући паметним и разумним особама (Владимир Пајковић и Никола Ђукић), који су се успротивили (чак и нашој предсједници) таквом предлогу - јер је УО другостепени орган и нема такву надлежност, донешена је одлука да се против мене поднесе пријава дисциплинској комисији.

На том састанку, наша предсједница је износила толико неистина, да је овај пут успјела да ме изненади и разочара.

Користила је као доказни материјал, осим текстова објављених на Вечитом шаху и ШХ (дио текстова и на сајту НВО Дијагонале -блог), и разне е-маил-ове приватне садржине, који су се односила и на друга лица. И ништа не би било спорно, да се наша предсједница користила само истином.

У једном маил-у, достављеној нашој предсједници (29.06.14) сам написао: „Ипак, надам се да ћеш ми одговорити на овај е-маил, и скренути пажњу на неке ствари, ако сматраш да нијесам у свему у праву. Надам се да Теби то није проблем, тј да си лака на писању..“

Дан касније (30.06.14) наша предсједница одговара: „Веселине, Можда сам лака на писању , како кажеш али сувишног времена немам.“

На наведеној сједници УО наша предсједница чита присутнима дио мог маил-а, и каже – Веселин Балшић ме је вријеђао. Прочитала је – НАДАМ СЕ ДА СИ ЛАКА (жена)....

Па ово је срамно, бестидно и заиста нешто најприземније што се могло урадити. Шта рећи на све ово. Ево, да не будем груб или неотесан, ваљда је довољно рећи – СРАМОТА.

Након што јој је један члан УО скренуо пажњу на то да ипак прочита читаву реченицу, а не само дио те реченице, јер у тексту тако не пише, онда се она обрушила на њега.

Такође, прочитала је члановима УО и дио реченице из једног текста, гдје им је „протумачила“ да јој чак и (физички) пријетим???? А заправо се радило о томе да сам написао да ћу је и убудуће критиковати путем разних текстова.

Ето, тако је наша предсједница, нетачним и намјерно изнијетим неистинама, изманипулисала све чланове УО. Уз све то, наша предсједница је „протумачила“ члановима УО да сам, у разним текстовима, вријеђао и њих??? То апсолутно није тачно, јер нигдје и никада нијесам помињао било којег члана УО у негативном контексту. Али, ако им наша предсједница тако нешто „протумачи“, онда, на жалост, појединци то тако и схвате.

Зато, није ни чудо што се тада, на том састанку, створила атмосфера линча, што су поједини чланови УО хтјели (жељели) одмах да ми „пресуде“ и да ме казне.

Захваљујући појединим особама из УО, ипак је препуштено дисциплинској комисији да одлучи по дисциплинској пријави. Иначе, дисциплинску пријаву је у потпуности припремила наша предсједница, али су исту потписала друга два члана УО. А сама дисциплинска пријава је веома смијешна и неозбиљна. Написана је на 70 (седамдесет???) страница, и „оптужен“ сам по три тачке. Иако апсолутно нијесам крив ни по једној тачки, за сада ову дисциплинску пријаву не желим коментарисати, већ ћу то урадити по завршетку рада наведене комисије.

Признајем да сам на почетку безрезервно подржавао нашу предсједницу, међутим, одмах на старту наше сарадње настали су ситни и мали неспоразуми.

При покушају рјешавања одређених проблема - за које је искључиви кривац наша предсједница, она једноставно није показала ни минимум воље и жеље да ријеши исте. И тако, све се више проблема јављало, а наша предсједница је услед недостатка аргумената (можда и времена и воље) једноставно избјегавала да их ријеши (игнорисала).

Наша предсједница је увијек отварала ново поглавље (нови проблем), и увијек је у тој нашој комуникацији била губитник. Ни један проблем не би ријешила до краја, а отворила би други проблем. Када је осјетила да не може изаћи на крај у свом том „надгорњавању“, тај проблем је премјестила у канцеларију Савеза. Касније је сама почела да подиже нивое, укључујући у све то друге појединце и органе Савеза, а ја сам је само (добро) пратио у свему томе. Ево, дошла је до нивоа (гдје нема повратка) да ми сада пријети са директором Управе за спорт, полицијом, судом.... Шта је мени у свему томе остало, осим да издржим све те притиске и да на адекватан начин одговорим? Најтеже ће ми бити са евентуалном судском тужбом, јер по том питању немам ама баш никаквог искуства. Али, и то ћу успјешно пребродити. Само она нека ради шта зна, а ја? Па ћераћемо се још.

Наравно, њој није много сметало што бих у почетку нешто писао. Нико ни од мојих шаховских пријатеља није ништа предузимао у вези тог писања, иако сам их благовремено упозоравао шта ћу урадити. Нико се ни у УО око тога није много сјекирао. Али, оног момента када сам „открио“ страшну истину да наша предсједница нема факултет, и да није инжењер електротехнике, како се већ представљала, то је било нешто преко чега наша предсједница није могла да пређе. И тек тада почиње да тражи појединачну помоћ и подршку од чланова УО, а касније и покушај да ме одмах, на лицу мјеста (на сједници) УО казни, искључи из Савеза, објеси... Ма ко зна шта би све урадила да јој је било у могућности.

Многи шаховски пријатељи су ми савјетовали да нема потребе да пишем све те „непотребне“ текстове. Ко зна, можда су они били у праву. Али, очигледно нијесу добро познавали моју нарав, принципијелност и упорност. Могу да трпим много и дуго, али када ми прекипи, е онда сам веома упоран и тада идем до краја, до коначног рјешавања.

Признајем, крив сам:
- што сам уопште писао наведене текстове (нијесам једини у ЦГ који зна за проблеме и пропусте у Савезу - па други врло мудро ћуте, и што и ја нијесам забио главу у пијесак),
- што сам се користио искључиво чињеницама и истином (коме је потребна истина и тако доводим поједине особе у неугодну ситуацију, јер немају ни један аргумент да ми одговоре),
- што сам открио страшну тајну да наша предсједница нема факултет (мада, то њој није сметало, она се и након тог текста криво представљала, тј да има завршен факултет),
- што сам уопште размишљао својом главом,
- што сам показао толику принципијелност и упорност у решавању насталих проблема.

Појединци ме „оптужују“ да су текстови писани веома иронично и саркастично!? Шта рећи на такву примједбу. Какав човјек - таква и асоцијација. Све текстове сам писао са једном малом дозом хумора. Е сад, очигледно немам довољно смисла за хумор, и обећавам да ћу мало порадити по том питању.

Што се тиче наше предсједнице, крива је:
- што није одговарала на моје маил-ове (како је написала – игнорисала ме???)
- што је услед недостатка способности да ријеши проблеме, исте дизала на виши ниво (кренула је са канцеларијом Савеза, затим са УО, ШХ, па ево сада дисциплинска комисија, а очекујем пријаву Управи за спорт и судску тужбу),
- што ми је поручила по једној особи да јој више не шаљем никакав маил, већ да то радим преко канцеларије (наведене е-маил сам достављао на званични маил предсједника Савеза), и ту жељу сам јој одмах испунио,
- што није нашла времена и добре воље да сваки проблем ријешимо коректно – искључиво дијалогом,
- што јој је било много важније да успостави добре (личне) односе са ЕЦУ и ФИДЕ, него унутар Савеза.

Свакако, одеређену кривицу носе и одређени чланови УО, који су за многе проблеме знали, али ништа нијесу преузели (нијесу хтјели/жељели) да се исти ријеше. И не замјерам им због тога.

Када боље размислим, можда је најбоље да ни ја ништа више не пишем. Од свега тога апсолутно немам никакве користи (сатисфакција – истјеривање правде и изношење истине је ипак недовољна за оволики труд), па да као и сви други уживам у много љепшим и једноставнијим стварима.

Ипак, ја сам свој циљ постигао. Написао сам одређене текстове са изношењем чињеница и нико није ни једну чињеницу демантовао. Задовољан сам јер сам успио да докажем да је наша предсједница, у једном временском периоду, била веома некоректна према мени.

Поједини пријатељи ме нападају да сам ја кривац што је Савез на „стакленим ногама“, као и чињеницу да је наша предсједница поднијела оставку? Ако Савез може да уздрама 4-5 текстова једног пензионера (и како је то наша предсједница написала –„маргиналца“) онда такав Савез заиста и не треба да постоји.

Прави разлог зашто је наша предсједница поднијела неопозиву оставку је састанак са репрезентативцима, прије, отприлике, два мјесеца. Од извора блиских Савезу, сазнао сам да су јој тада репрезентативци веома јасно и прецизно објаснили како и због чега су незадовољни и да су изиграни (обећањима). Тада је наша предсједница и одлучила да поднесе оставку, и то је рекла репрезентативцима, на том састанку. Зашто је то тек након два мјесеца урадила, ко зна, можда је чекала да угости још једног високог званичника ЕЦУ-а.

Наша предсједница жели да остави утисак да је Савез, док она није дошла на власт, био у тоталном хаосу, у расулу... Ипак, она је дуго била ван шаха, па зато и не зна да је Савез за вријеме Шакотића радио много боље, да се све унапријед знало и да никада никаквих проблема у организацији домаћих такмичења и функционисању Савеза било није. Наравно, то се не односи за организацију ЕП за кадете у Будви.

Шакотић се (колико сам упознат) никада није мијешао у рад било које комисије или одбора, као што то ради наша предсједница. И наравно да су у тој ситуацији све те особе у систему (одбор, комисија) биле много задовољније. Што се тиче рада Савеза за вријеме Марка Марковића (и председника Церовић /Драгашевић), наша предсједница изгледа није упозната да је Шаховски савез, према оцјенама и мишљењима надлежних особа из Управе за спорт и ЦОК-а, служио за примјер многим другим савезима у ЦГ. У том периоду, и ШС и појединци су били нагрђивани од стране надлежних органа. Због лошег стања у Џудо савезу, бивши свјетски првак Драгомир Бечановић је, у једном интервију, јавно хвалио рад ШС ЦГ, који је, према њему, служио за примјер свим савезима.

На сједници УО од 17.11.14. наша предсједница је поднијела неопозиву оставку. И то је објављено на сајту Савеза. Али, истог дана оставку је поднио и Драго Дурутовић, па чак и Жељко Обадовић, а да нико није са тим упознао црногорску јавност. Такође, 23.11.14. на сједници УО у Бару, оставку је поднио и ГМ Никола Ђукић?! Никакве информације у вези те оставке нигдје нема. Човјек, који је најзаслужнији што је Шакотић поднио оставку и човјек који је најзаслужнији што је Ангелина изабрана за предсједника Савеза, поднио је оставку! Због задовољства и због доброг рада Савеза сигурно није поднио оставку. Вјерујем да он сада неће о томе ништа рећи, али сам увјерен да ће се истина једног дана сазнати.

Својевремено је оставку поднио и ГМ Никчевић Небојша, на мјесто предсједника Такмичарске комисије, али то никада није објављено. Тако, изгледа замишља наша предсједница транспарентност и јавност рада (што је био један од основних задатака приликом избора)

И сада би наша предсједница најрадије да се о томе ништа не говори и не пише, до 10.12.14. када треба да се одржи Скупштина ШС ЦГ. Наравно, тада се игра I коло Појединачног сениорског првенства, и управо они који су је довели на чело Савеза (репрезентативци) неће моћи ду учествују у раду Скупштине. А вјерујем, многи би могли много тога да кажу.

А што се тиче неопозиве оставке наше предсједнице, па и ту изгледа има одређених промјена. Уколико су информације тачне, сада се припрема терен да поједини делегати изађу за говорницом и да је „замоле“ да промијени своју одлуку, те да нас она и даље води „путевима славе и успјеха“.

Након задњег текста објављеног на ШХ, гдје сам коментарисао тражене услове за секретара, изгледа да је наша предсједица тражила подршку појединих чланова УО, да је бране, а мене -што је више могуће да нападају. Тај специјални задатак је најозбиљније схватио мој друг Жељко Обадовић. Просто сам био изненађен да то ради он (особа која има највише путера на глави), али и одушевљен његовим коментаром (даје ми могућност да га пред цијелом шаховском јавношћу представим у правом издању).

Одмах сам му послао маил, гдје сам га питао – шта ће њему све то, и да ли зна да ћу га искритиковати. Очекивао сам да ће и сам схватити да је погријешио и да ће се извинити. Истина, мој друг ЖО ми је одговорио на тај маил (веома коректно), али је зато послао претходни маил нашој предсједници (који је уврштен у „оптужни матреијал“ за дисциплинску пријаву..)...

Ипак сам одлучио да „посветим“ коју реченицу и мом другу ЖО. Он је то, вјерујем и очекивао.

С обзиром да ЖО, што се шаха тиче, нико (ван Берана) не познаје, исти је нашао потребу да се представи: ко је, шта је по занимању, гдје ради, колико особа је под његовом командом.... Па нека је. То му је јединствена прилика да неко из свијета шаха чује и за њега.

Многи и у ЦГ не знају које су „заслуге“ ЖО, када је 27.10.2013. године (Ванредна скупштина), на опште изненађење свих, изабран за члана НО (Надзорни одбор). И док су тог дана Ђукић, Попадић, Драшковић, Лепетић...и многи други нападали тадашњег предсједника Савеза Шакотића, мој друг ЖО га је као лав бранио. Изгледа да га је бранио по задатку. И тај задатак је одлично одрадио. Због таквих одбрана, које су појединци износили (међу њима и мој друг ЖО), а које немају везе са реалношћу, многи делегати су напустили наведену Скупштину (Попадић, Ђукић....), а мој друг је изабран (награђен) за члана НО!!!

Када је тако „достојанствено“ ушао у сам врх ШС ЦГ, касније му је било лако да на многим састанцима УО кроји политику и пресуђује - тамо неким, незадовољним и разочараним бунтовницима, као што су Ђукић, Попадић, Рада Милошевић, моја маленкост, и многи други.

И заиста ми није јасно – како су могли многи да прихвате да сједе за истим столом, у новој шаховској влади, са таквом особом, као што је то мој друг ЖО?

Дана 30.10.14. године УО је донио одлуку о суспензији Шакотића и то једногласно. Зар је могуће да је и мој друг ЖО гласао за ту одлуку? А тако је некада бранио Шакотића. Истина, тада је Шакотић био предсједник.

Нијесам желио да прихватим никакву функцију у Савезу, управо због тога што је ЖО изабран за члана УО. То је био једини разлог и услов. Апсолутно ме ништа друго није занимало.

И сада обећавам: никакву обавезу или задужење у Савезу не желим да прихватим, уколико се мој друг ЖО буде налазио у УО или НО, до краја 2018. године.

На двије припремне Скупштине (за вријеме Радне групе), мој друг ЖО је врло ружно говорио о нашој предсједници.

Истина, ма и наша предсједница се није нешто много претргла у образложењу – зашто је изабрала ЖО у УО. Рекла је да јој је он дао глас, и да их је лијепо дочекао у Беранама. Трећи разлог није могла (знала) да наведе. Вјероватно је и то био довољно да се неко изабере за члана УО!

Иначе, ја сам мом другу ЖО, након Изборне скупштине, доставио маил, гдје сам му веома прецизно и јасно објаснио у 8 тачака зашто сам против његовог избора за члана УО. Код мене нема лажи, нема преваре.

Да је хтио да помогне нашој предсједници, много боље би било да је одмах поднио оставку, и сва ова преписивања и препуцавања би била избјегнута. Ја сам, својевремено, поднио оставку на мјесто координатора за суђење, јер је један (сада водећи судија) у једној необавезној причи – показао одређено незадовољство неангажовањем.

Мој друг ЖО пише –хвали нашу предсједницу: „То што је Ангелина урадила за наш савез је риједак примјер пожртвовања, хуманости, одрицања, улагања сопствених средстава, надљудских напора, што је произвело да Савез из апсолутне кризе „стане на ноге„ и крене у правом смјеру”.

Да није трагично, било би комично. Особа која је међу најзаслужнијим за пад рејтинга Савеза на најниже гране, сада се налази у улози избавитеља Савеза. А какав је тек хвалоспијев написао о нашој предсједници, па то је невиђено. Ух, какве су то промјене у понашању и изношењу ставова.

Вјерујем да је ово јединствен примјер да неко из једне шаховске владе, која је ишла једним правцем, буде изабран у нову шаховску владу, која сада води потпуно другачију политику (супротну за 180 степени). То могу само специјалци (војни или полицијски) или особе од посебног повјерења или задатка.

Мој друг између осталог констатује – да ја све ово радим (пишем) -из личног незадовољства, ради одређених функција. Он изгледа не зна, да када нешто кажем да не желим, онда се то само тако може и треба протумачити. Можда код њега (или неких других особа), дата ријеч може и другачије да се тумачи.

И на крају, да је мање оваквих особа као што је мој друг ЖО у шаху, који су у стању да за рекордно кратко вријеме више пута промијене дрес –“боље би нам пјесме пјевале”.

Мој другар ЖО, ми на крају објављеног текста препоручује да се не бавим високом политиком, већ да радим оно што најбоље знам – да се бавим суђењем.

И у праву је. Мени није потребно да се бавим “високом” шаховском политиком. У шаху, барем нешто знам, умијем и могу – да судим. На жалост, ја не могу узвратити на тако лијепе ријечи, јер се он, што се шаха тиче - не разумије ама баш ни у шта. Зато, да узвратим са предлогом: нека остави шах на миру, а он нека се бави другим спортовима. Активан је у стрељачком и риболовачком савезу. И то је довољно. Ако му је мало, онда умјесто шаха, нека се бави голубарством –тамо постоје дисциплине превртачи и високо летачи, и сигуран сам да ће се мој друг ЖО и у том савезу добро снаћи.

Разлика између мене и мог друга ЖО је у следећем: -ја сам из принципијелних разлога увијек био у сукобу са људима који су у том тренутку (били) на власти (Марковић, Шакотић, А. Вуковић), док је мој друг ЖО увијек подржавао актуелног предсједника. Док смо прозивали Шакотића, он га је бранио. Касније је бранио Аковића, а критиковао Ангелину. Сада брани Ангелину. Изгледа да је то особа по мјери сваког предсједника.

Мој друг ЖО није заслужио ни оволико простора, али – обећах му, а ја обећање испуњавам. Сада очекујем да њега брани наша предсједница.

Веселин Балшић