Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Пијанка у Буенос Аиресу

Пијанка у Буенос Аиресу

29.12.2013 /   Илић, Слободан С (2073)

Др Слободан Илић нам је, као новогодишњу честитку, приложио документарну причу. Прочитајмо...

ПИЈАНКА У БУЕНОС АИРЕСУ

У моменту кад су се нашли у градском кафеу, (било је то у јесен 1939. године) и током пијанке до дубоко у ноћ њихов доживљај града био је посве различит. Аљехину је Буенос Аирес био скоро као родни град јер му је ту дванаест година раније Капа (сав меланхоличан) предао круну, за Најдорфа свеже пребеглог из Пољске град је још увек био непознаница. Они тада нису ни слутили, да ће у тај исти град доста година касније стићи Гомбрович (емиграција), Фишер и Петросјан (кандидатски меч) и аутор овог записа (пропутовање након посете Инка цивилизацији), али да им је то тад и предочено вероватно о томе не би превише марили.

Током сеансе у којој је Најдорф званично био домаћин (било би стварно недолично да светски првак плаћа) шармантно уживљен у своју улогу, обрати се Аљехину изводећи следећу мисаону акробатику: „Пошто сте Ви (претпоставићемо да се светском прваку није еколошки обраћати са Ти) неоспорно најјачи играч данашњице, ни моја позиција у светском шаху није баш занемарљива, с обзиром да водим против Вас 1,5 : 0,5.“ Сујетни удар у тренутку растрезни светског првака и Аљехин му преко пуне чаше одговори леденим гласом: “ако ме сећање не вара, а нема шансе да ме вара, јер мене сећање никада није преварило, уосталом како бих иначе могао онако убедљиво да тучем великог Капу, имамо само реми -консултантсака партија, Варшава, година 1935-а“. Очито „добро теоретски спреман за шампионски карактер, претеча ел гранде Мигуела“ (јер тада Најдорф аутентични ел гранде још увек није био) снисходљиво издржа хладни тон, предложи да „рунда иде до дна“, али се притом поново врати на тему: „извињавам се ако будим непријатна сећања, али ја бих се спуштио дубље, ниже од 1935 до саме 1928 године, Варшава јесте слажем се, ту ништа не мењамо. Играли сте симултанку на 30 табли, од тога две партије на слепо, мора да се сећате, неко Тц3, Ви то онако шампионски игноришете, тражите да Вам провере потез а оно онда Та3... и тако даље, не бих да звучим превише сурово“. Замисли се велики Александар, неприкосновени шаховски краљ, дуж набораног чела му се на тренутак појави флуоресцентни траг. Оштар поглед му брзо клизну преко обновљено пуне чаше и настави да путује даље, изнад пепељаре, тањира са закуском, све док се сав мутан не забоде у свој крајњи циљ: зенице тада шћућуреног, али у блиској будућности неустрашивог ел гранде Мигуела: „Значи ти си био тај курвин син“- изусти коначно Аљехин, са олакшањем човека коме пада тежак камен са срца.

Др Слободан Илић