Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  НШК - Занимљивости из НШК-а

НШК - Занимљивости из НШК-а

31.12.2012 /   Лазић, Милорад

Новосадски ШК, шампион Србије 2012. Прича седам: Занимљивости из НШК-а

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ НШК-а


Гостовање великана шаха у Новом Саду и НШК-у, 2006. године
Директор клуба Лазић Мића, Спаски, Глигорић, Карпов и Портиш


У сарадњи са Покрајинском Владом, компанијом ББ Минаква, МЕНСА Србије, НШК је три године организовао Међународне дечије шаховске игре (2005-2007). Покровитељ и промотер ових игара је био легендарни светски првак Анатолиј Карпова, а 2006. године, игре је посетио и председник ФИДЕ Кирсан Иљумжинов.

Карикатуре из архиве НШК-а:



Бора Тот, Бора Костић, Светозар Глигорић


Насловна стране монографије о НШК-у поводом 75 година постојања (аутори Славко Станојевић и Красоје Нотарош)


Чувени велемајстор Бора Костић, одмара


Први мајстор са ових простора Стеван Ћирић (Министар и Председник Скупштине Краљевине СХС) игра симултанку „на слепо“


Хендикеп меч са Ботвиником (М.Илијћ у првом плану)


Анегдоте:

Из времена рада првог шаховског клуба у Новом Саду (80-те године XIX века), остале су веселе приче о првом секретару клуба господину Кавићу. Рачунајући на сујету шахиста, неке шаљивџије су га убедиле да много боље игра шаха ако је обучен у црно свечано одело (чак су га пуштали да тако обучен добија партије). Господин Кавић је поверовао у ово чудо, па је на шаховске парије долазио свечано обучен у црном оделу и по највећим летљим врућинама и жеги. Да је господин Кавић био подложан сујеверју, илуструје и прича да је био лако убеђен да много боље игра шах ако пије црну кафу (у складу са презименом).

Занимљивости по основању НШК-а:

Чувени Жарко Обрадовић, као врстан хумориста, знао је да се нашали и на споствени рачун, па је тако једном написао: „Већ мој први учитељ, опазио је како се у мени скрива редак таленат, који ето и данас у мени, као што је познато, остао сакривен.“

А ево описа чика Жарка игре тадашњих најбољих играча НШК-а: Розенберг-најнервозније; Живановић-најчвршће; др Илијћ: најоригиналније; Бредер- најлепше; Грибушин-најелегантније; Чањи-најбрже, а Кулжински-најбоље !

Једном се Розенберг жалио да је изгубио глатко добијену позицију, а један кибицер му добаци: „Шта ћете! Кад су тако глатке, зато Вам ваљда тако лако и исклизну из руке.“

У време када је Милан Илијћ, тада познатији као „Брадоња“, син чувеног др Радушка Илијића, био у успону своје шаховске снаге и пред пласманом за квалификациони турнир првенства државе, у последњем колу, судбина је удеслила да међусобно играју баш љих двојица. Илијћу јуниору је требао реми протв рођеног оца који је био у силазној путањи своје шаховске снаге. Међутим, на крају партије, победио је отац, тј Илјић сениор. Брадоња му се тада пожалио: Тата, због овог пораза, нисам се пласиора у даљу фазу ткмичења, на шта је отац мирно одговорио. „Ти си ми син код куће, а овде си ми противник, а уосталом, лоше си играо !“

Почетком двадестих година XX века, чланство је за плаћање чланарина опомињано на веома оригиналан начин: „ У клуб је почела тзв.“мртва сезона“. Нарочита је мртва у погледу плаћања чланарине. Једна половина чланова дугује чланарину за годину дана, а друга половина још није платила.“ Тадашњи правни саветник клба, није био у могућнсоти да предузема никакве мере поводом ове ситуације,јер и он сам спад ау једну од ових група.

Наравно и тада је било неизбежних задиркивања, као ова: Г.Крстановић је како тврде очевици, више партија изгубио него што је уопште играо...

Задиркивању нису били поштеђени ни тадашњи великани, па је на мети био и чувени Бора Костић: „Библиотека клуба је привремено затворена. Она се, наиме састојала из једне књиге, али је њу приликом свог последњег гостовања у Новом Саду један велики вештак, захваљујући својој великој вештини однео чак у Аустралију, те до завршетка његове турнеје библиотека остаје затворена.“

Интернационални мајстор Томислав Ракић је био познат по својим бриљантним креацијама жртвама и нечекиваним добитничким потезима. Једном приликом играјући против Томе, некадашњи омладински првак Света,Огњен Цитан, задовољно је устао у некој средишњици и шетајући се, првом НШК-овом велемајстору Петру Поповићу рекао нешто у стилу: Ух, добро је, прегрмео сам најкритичнују фазу партије. Са Томом је увек опасно, јер уме да изненади неком жртвом. Сада је све ОК. И врати се Цитан за таблу,а Тома већ одиграо потез, после којег се Цитан замислио и - предао партију.

Познато је да дугогодишњи и садашњи капитен НШК-а фиде мајстор Миодраг Јевтић, веома шкрт на речима и мало прича. Једном приликом када је екипа била на домак свог првог државног трофеја (Финале Купа), новинарка га је упитала како оцењује стање у мечу. Јевта је у свом стилу одговорио: „ У реду је“, а на молбу да ипак буде мало опширнији, Јевта је уз велики напор одговорио: „Све је у реду“.

На једној од Првих лига, деведесетих година, завршница је била врло неизвестна, па су главни такмаци почели да лобирају у последњем колу. Екипа НШК-а те године није бриљирала и резулат у последњем колу није ништа значио. То је подстакло једног господина да „замоли“ члана НШК-а проф. др Миленка Јовановића да се баш и не труди много.......на шта је професор одговори: „ Не долази у обзир. Ја сам професор, шта ће моји студенти рећи.“ Овакав став је препоручио познатог новосадског професора у чланство у Надзорном одбору клуба, у којем и данас строго обавља своју дужност.

Године, 1994. Клуб је био у врло тешкој ситуацији. Услед економске кризе и потпуног изостајања било ког вида финансирања, претило је затварање клупских просторија и гашење клуба. Агилни секретар клуба Красоје Нотарош, који у многом заслужан за веишедеценијки опстанак и углед клуба, као последњи покушај, је сазвао Скупштину клуба на којој би се мобилисало чланство за изналажење решења. У тешкој ситуацији, чланови клуба су се стидљиво јављали за реч, јер мало је било оних који би имало неко конкретно решење. И тако се за реч јавио чувени члан клуба Бранко Рајков, препозантиљиви симбол Новог Сада, и рекао да има предлог. Сви присутни су изненађено окренули своју пажњу према Брањи, који одмах изрекао свој предлог: „Предлажем да Скупштина донесе одлуку да мена Дробац више не зафркава.“ Ова опаска је увеселила чланове клуба који су у наставку рада ипак успели да дођу до квалитених решења за опоравак клуба.

За време чувених новосадских велемајсторских турнира, престижно је било бити демонстратор. Ту су углавном ангажовани шахисти-студенти. На једном таквом турниру, демонстрирао је и садашњи председник Скупштине клуба проф др Војислав Петровић који је познат по својој педантношћу. Он је наравно верно преносио потезе са табле на демонстрациону плочу, а у једном тренутку, у једној партији одигран је немогућ потез, који је Воја верно пренeо. На то су му из публике добацили како појмa нема о шаху и не зна да повлачи потезe!

Нешто слично се десило и младом велемајстору Драгану Шолаку. Недавно на туриру у Сарајеву, играо је партију са мађарским велемајстором Балог Чабом. У критичном моменту партије, Шолак је извршио велику рокаду и после још мало неизвесности, партија је ипак завршена ремијем. Данашњи играчи су, наравно првом приликом анализирали партије у својим собама на рачунарима користиће најновије програме. У једном тренутку Шолаков „ЧЕСБЕЈС“, никако није хтео да прихвати ту велику рокаду, на шта је Драган посмислио да нешто није у реду са програмом, да би тек после увидео да , по шаховским правилима, велику рокаду није ни могао да изврши јер је пре тога два пута играо са топом. То је касније увидео и његов противник, али су само могли са осмехом да констатују да се такве ствари могу догодити и изврсним велемајсторима.